У родним Бањанима споменик витезу „Гвозденог пука“
1 min readУ селу Почивала у Бањанима, надомак Велимља, поред цркве Светог Саве јуче је откривен и освештан споменик витезу „Гвозденог пука“ Благоју Крушићу, рад вајара – академика Драга Мирковића, рођеног Бањанина, који живи у Републици Српској. Освећењем споменика обиљежено је 80 година од Крушићеве смрти,а тај чин обавио је епископ будимљанско-никшићки Методије.
Благоје Крушић рођен је у Приградини, али је његова породица крајем 19.вијека одселила у Топлички крај. Био је учесник Балканских ратова у одреду војводе Воја Танкосића, а потом је као члан „Гвозденог пука“ учествовао у биткама код Цера, на Дрини, Колубари, Космају, Призрену, те и код Елбасана и Тиране. Носилац броних ратних одликовања, највећих у тадашњој Краљевини Југославији. Био је учесник и Првог и Другог свјетског рата, а 1944. године по налогу тадашње власти убијен је у кући у Горњој Топоници.
У својој бесједи владика Методије је истакао да је Благоје Крушић волио своју отаџбину и свој народ али је, како је нагласио, страдао од братске руке.
– Највећи гријех су неслога и нејединство, завада и сукоб, поготово у овим смутним временима кад нам више него хљеба треба да љубимо једни друге, и ово што нас је остало да се држимо на окупу и да бранимо и да волимо и помажемо једни друга – нагласио је епископ Методије.
Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић рекао да има моралну обавезу да прича о Благоју Крушићу, најодликованијем српском војнику, који је пробио Солунски фронт и попео се на врх Кајмакчалана.
– Благоје је има ту несрећу да при крају Другог свјетског рата страда од братске руке и да му се данас ни гроба не зна. Данас се радује његова душа када нас види све заједно на овоме мјесту. Ја сам као млад човјек глумио лик Благоја Крушића. Ништа то не би било страшно да се после десетак година нијесам кандидовао за градоначелника Никшића, а неки медији нашли су моју фотографију када сам глумио Благоја Крушића. Од тада су кренуле разне увреде, конструкције и надимци. Онда сам схватио да они нијесу мене мрзјели, него су на фотографији препознали баш Благоја Крушића, и виде га у свима нама и гледаће да ни ми немамо ни гроба ни мрамора. То не смијемо дозволити – рекао је Ковачевић.
У име домаћина присутнима се обратио организатор скупа протојереј ставрофор Драган Крушић.
– Овај величанствени скуп, са овако угледним званицама, јасно нам говори да витез Благоје Мићков Крушић, по својим ратним заслугама и одликовањима, превазилази и надилази уске братственичке, завичајне и племенске оквире и да се убраја у српске јунаке на ширим етничким, српским просторима – казао је, између осталог, свештеник Крушић и додао да од прије десетак година једна улица у Нишу носи име Благоја Крушића.
Ратовао 12 година, одликован са 17. медаља
О Благоју Крушићу говоро су професор Веселин Матовић, мр. Илија Миљанић и проф. др Будимир Алексић.
– Лично је краљ Александар скинуо Карађорђеву звијезду са својих груди и закачио је на јуначке Благојеве груди. За учешће и велико јунаштво у свим ратовима Благоје Крушић је био одликован са 17. медаља. Нишки Окружни суд је 2007. године рехабилитовао Благоја Крушића. Његова душа је у Христовом срцу и залога је за вјечна времена непобједивости – рекао је мр. Миљанић.
Проф. др Будимир Алексић нагласио је да је Благоје чим је стасао за пушку кренуо да се бори за слободу и идеале.
– Благоје је укупно ратовао дванаест година. Судбина је хтјела да преживи све те ратове, а да страда од руку нашег народа, због једне тоталитарне идеологије, која је нажалост и данас жива – рекао је Алексић, преноси ДАН.
Аутор споменика, академик Драго Мирковић истакао је да је поносан што припада народу који је изњедрио витезове какав је Благоје Крушић, „човјек којем је отаџбина била светиња“.
Скупу је присуствовао велики број мјештана, племеника и братсвеника Благоја Крушиће, затим Владислав Маслеников, амбасадор Русије у Црној Гори, Небојша Родић, амбасадор Србије у Црној Гори, те Козачки атаман Слободан Пејовић.
Вијенац на споменик Благоја Крушића положили су амбасадор Србије Небојша Родић, генерални конзули Србије у Црној Гори и Њујорку, Мићо Роговић и Владимир Божовић, представници Војног аташеа Србије.
У културно -умјетничком програму, који је водила пјесникиња Милица Бакрач, учествовали су хор „Преподоне мати Ангелине“ којим руководи професорица Ана Бојић, појац Саша Зејак, гуслар Горан Перовић Цуца, Српско удружење „Карађорђе“ из Херцег Новог и музичар Зоран Џикнић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slava nasem junaku Srpskom iz Banjana
Slava mu, Blagoju junaku, za vijek i vjekova
A zasto se i poslije 80 godina kriju organizatori, idlednici i egzrkutori? Dokle će tamne mrlje prošlosti da ostanu zatamjene?
Ataman? A đe je ovaj ataman atamanisao? Neđe prije 10-15 godina nekakav pjani rus šćaše da me proglasi atamanom mojeg kraja… Neću, nemam kad, jedva utekoh… Zamisli kakvog bi kozaci imali u meni atamana!