У Русији нема подјеле по конфесијама, нема ни исламофобије

„Све анкете показују да у Русији данас нема подела међу конфесијама, а такође ни тензија. Православци, муслимани и представници других вероисповести пронашли су начине сарадње и суживота, како на нивоу руководства земље, тако и на нивоу самих заједница. Верујем да су у Русији сви верски ратови завршени одавно. Постоје стабилност и одрживи односи“, каже за Спутњик Рамиљ Хајрутдинов, директор Института за међународне односе, историју и оријенталистику Казањског федералног универзитета.

Већина руских аналитичара се слаже у оцени да исламофобија тресе многе западне државе, али да „та хистерија није захватила Русију“.

„Мислим да је погрешно правити поделе Русије на, условно говорећи, ’немирни Кавказ‘, ’стабилну централну Русију‘ итд. С обзиром на то да вршим мониторинг и да пратим расположења у муслиманском друштву, могу да кажем да је већина инцидената изазвана социјалним проблемима, а не међуконфесионалним односима. Није тајна да је после распада СССР-а повећан прилив радних имиграната у Русију. То је изазвало одређену нелагодност код домаћег становништва и неке проблеме везане за прилагођавање досељеника, али као што сам већ рекао, то су искључиво социјални моменти, а не религиозни. Осим тога, треба схватити да то није искључиво руски проблем, већ да се са њим суочавају и друге земље“, каже Хајрутдинов.

У Москви је пре две године отворена највећа џамија у Европи, која може да прими 10.000 верника. Отварање џамије требало је да покаже како у истој држави складно живе представници различитих религија, као и то да је Москва успела да изгради одличне односе са целим „исламским светом“.

Кремљ је овај догађај представио као историјски, истичући да нова московска џамија симболизује препород мултиконфесионалне Русије.

Руски председник Владимир Путин је тада у свом обраћању рекао да је ислам нераздвојиви део Русије и да муслимански лидери много доприносе у изградњи мира и разумевања у друштву, па тако лепа џамија изузетно приличи Русији као мултиетничкој и мултирелигијској земљи.

За последњих тридесетак година, број џамија у Русији се повећао за више од 80 пута. Ако је до средине осамдесетих на територији Русије било мање од 100 џамија, данас их има више од 8.000. Ипак, та бројка је више од два пута мања него што је било џамија средином двадесетих година.

„У Русији се граде и обнављају верски објекти, и то се односи не само на православне већ и на исламске. Сарадња постоји на свим нивоима“, тврди Хајрутдинов.

Међутим, аналитичар истиче да је Русија озбиљно забринута због ширења тероризма и да предузима све мере да се одупре том злу.

„Русија жели да ту ’заразу‘ одгура што даље од својих граница. Чињеница је да се један број грађана Русије, укључујући и Татарстан, који ја представљам, сада са оружјем у рукама бори на страни тзв. Исламске државе. Зато је веома важна едукација и превенција ширења екстремизма унутар муслиманске заједнице. Навешћу конкретан пример. На Казањском федералном универзитету постоји посебан центар, где се одржавају курсеви, које посећују имами и предавачи медресе. То им користи у раду са муслиманским заједницама да проналазе праве и убедљиве аргументе, који им помажу да одврате људе од екстремистичких идеја. Посебно то важи за младе имаме, којима понекад мањка искуства. Наравно, наш центар не ради само са педагозима и свештеницима, већ и са безбедњацима и локалним властима. Посебна пажња се посвећује превенцији ширења екстремистичких идеја међу онима који су лежали у затворима, јер одатле често излазе озлојеђени, и као присталице радикалних идеја. Осим тога, међу нашим сарадницима има и оних који су били у том другом ’табору‘ и због тога осуђивани, али су променили своје погледе на живот и сада помажу другима да не скрену са правог пута. Дакле, едукација и превенција су веома важан део борбе против тероризма, а наша држава предузима све мере и у том правцу“, закључио је Хајрутдинов.

У Русији постоје региони који су „чисто“ или већински муслимански. „Етнички муслимани“ тј. народи који традиционално исповедају ислам чине већину становништва у седам руских субјеката: у Ингушетији (98 одсто), у Чеченији (96 одсто), у Дагестану (94 одсто), у Кабардино-Балкарији (70 одсто), у Карачајево-Черкезији (54,6 одсто), у Башкортостану (54,5 одсто) и у Татарстану (54 одсто). Међутим, овде би требало имати у виду да се приликом пописа становништва питање о вероисповести није постављало, а да сви „етнички муслимани“ не исповедају ислам.

Такође, у Русији живи и неколико милиона миграната, муслимана, који су углавном дошли из земаља бившег Совјетског савеза. У Москви је, рецимо, Азербејџанаца више него у Бакуу. Татара је више него у Казању.

Аналитичари истичу да су различите конфесија у Русији пронашле рецепт за суживот и да међу њима влада толеранција и дијалог.