У Савини потврђен став Тројичинданског сабора: На трагу својих предака, бранићемо своје гробове и српске светиње!
1 min read
Фото: Митрополија
Данас и овдје, на трагу својих предака, потврђујемо став Тројичинданског сабора у Подгорици о овом предлогу закона, произносећи опет глас Цркве и народа у вези са намјером Владе Црне Горе да Православну Цркву Српску у Црној Гори и Боки лиши њеног насљеђа, поручено је из Митрополије црногорско приморске са свенародног Светостефанског бокешког сабора у Савини, уприличеног поводом празника преноса моштију Светог архиђакона Стефана – Славе Херцег Новог.
Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са господом Епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем, милешевским Атанасијем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем (Јевтићем), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројног вјерног народа.
Саопштење Митрополије црногорско приморске преносимо интегрално:
,,Данас, на дан великог, свенародног Светостефанског бокешког црквено-народног сабора у древној Савинској светињи Богородичине Светоуспењске цркве, ми православни архијереји, свештенство, монаси, монахиње, вјерни народ Боке Которске, сабрани Духом Светим, обраћамо се народу и јавности износећи свој став о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Овај предлог закона, који је 16. маја 2019. г. утврдила Влада Црне Горе, а чији предложени текст представља безакоње без преседана, усмјерен је на разарање једине истинске Православне Цркве у Црној Гори.
Намјесто очекиваног Закона о реституцији од комуниста одузете црквене имовине, овај Предлог закона уперен је очигледно искључиво према имовини Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија на територији данашње Црне Горе, иако се још прије 4 године сама Венецијанска комисија изјаснила да је конфисковање имовине забрањено, а званичан став ове године кроз Мишљење Венецијанске комисије у вези овог спорног Предлога закона је да се право власништва има утврдити у за то предвиђеним поступцима, у складу са Европском конвенцијом и праксом Европског суда за људска права.
У земљи која свим својим дипломатским и легислативним напорима стреми Европској унији, предлаже се закон који крши Европску конвенцију за људска права по више основа. Оно што законски текст предвиђа треба назвати правим именом – конфискација имовине од законитих власника – титулара права, чиме се очигледно крши право на мирно уживање својине.
Народ Боке Которске, познајући своју историју, зна да су у Краљевини СХС, односно Југославији, области Црне Горе са Метохијом ушле у Зетску бановину, укључујући први пут и Боку Которску. Бока Которска је од 1870. до 1931. године имала засебну Бококоторску и Дубровачку епархију којој је заштитник био Свети Сава. Ујединила се у Српску Патријаршију директно и наставила свој живот до спајања са Митрополијом црногорском 1932. године.
Године 1918, а која је кључна за поменути Предлог закона, Бока Которска и њена Српска православна епархија немају везе са Црном Гором. (Иначе, Бока је, од давнина, духовно припадала Зетској и Хумској епископији које је основао Свети Сава још 1219. године.) Формирањем НР Црне Горе, доласком комунистичке власти, Бока Которска је 1945. на скупу одржаном у Херцег Новом, из другог покушаја, „угурана“ у Републику Црну Гору, а први пут у својој историји је ушла, и то без демократске процедуре, у независну Црну Гору 2006. године.
Када је 1848. године Бан Јелачић почео да ствара „Троједину Краљевину“ од Хрватске, Далмације и Славоније, подразумијевајући да Бока припада Далмацији, позвао и Боку у ту заједницу, Петар II Петровић Његош у своме југословенском заносу је на неки начин подржао ту идеју и сугерисао Бокељима да пристану на то.
Тим поводом је сазвана Свебокешка скупштина у Прчању 13. јуна 1848. године позната као Прчањска скупштина. Представници цијеле Боке, православни и римокатолици, њих око 300, одговорили су Његошу са дужним поштовањем, али су га одбили са аргументацијом из писма које су упутили Хрватско-славонском сабору: „Најпрва и најсветија наша дужност та је јавити пред свијетом, да ми Далматинци нијесмо но Бокези’, па даље: ‘по историји, по језику и по племену највећег броја Славеносербске народности…“.
Давне 1718. године су тадашњи новски Бокељи, стварајући своју самоуправу, у обраћању млетачком Сенату тражили сљедеће:
– Да становници Херцег – Новога, који су сви православне вјере, смију и даље да живе са истом вјером и да им, осим тога, буде допуштено да проширују и поправљају православне цркве и манастире који се налазе на поменутој територији, и то без ичије забране.
– Да њиховом свијешћу увијек управља владика из Херцеговине, који је њихове вјере и њиховог језика, језика словенског, као што се у прошлости увијек чинило; владику, пак, мора да посвети патријарх такође њихове вјере, а у његовом одсуству три владике исто тако њихове вјере, и да се нико, ни под каквим изговором не умијеша.
Дужд Јован Корнелио одговорио је дукалом од 14. јула 1718: “Да могу слободно, као и до сада, живјети у својој православној вјери и да их нико за то не смије узнемиравати, и да могу поправљати своје цркве и манастире, када то нађу за потребно”, из чега је више него јасно да је Млетачки дужд у потпуности поштовао средњовјековно српско државно и духовно насљеђе.
Дукалом добијена права Топаљске општине – „Комунитади“ огледала су се у званичној употреби језика, званичној употреби ћириличног писма у општинској управи, у независности судства и праву на печат, у слободи исповједања Православне Вјере и у црквеној припадности Светој Пећкој Патријаршији, као и у праву на обнављање и подизање нових православних храмова. Ова права су била основ за очување и унапређење културне истовјетности (идентитета) нашег народа кроз наредне епохе.
Данас и овдје, на трагу својих предака, потврђујемо став Тројичинданског сабора у Подгорици о овом предлогу закона, произносећи опет глас Цркве и народа у вези са намјером Владе Црне Горе да Православну Цркву Српску у Црној Гори и Боки лиши њеног насљеђа.
Однос који Влада Црне Горе буде имала према имовини Православне Цркве Српске у Боки и Црној Гори у наредном периоду опредијелиће одлуке Великог бокешког црквено-народног сабора који је у припреми.
КАКО БРАНИЛИ СВОЈЕ СВЕТИЊЕ И ГРОБОВЕ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Православни епископски савјет Црне Горе
Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и егзарх Свештеног трона Пећког г. Амфилохије
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије,
Епископ милешевски Атанасије,
Епископ захумско-херцеговачки Димитрије,
Епископ диоклијски Методије и
Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић)
И сво православно свештенство и монаштво Боке Которске“
Прочитајте још:
Поводом хајке на „Тамо далеко“: О. Гојко Перовић – Црногорски Солунци
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Oops – dok ostane na izražavanju mišljenja – nema problema. No mi se činite malo temperamentnijim. A i ta aluzija na odvajanje Boke je ugrožavanje ustavnog poretka….
Блентовене, блентовене несташан си блентовене ?
Konačno ste i vi živnuli. Biće spektakularno.
Ovo su isti oni što se okupiše skoro u Podgoricu , mi ćemo svoje oteto vratiti svakako , a vi mitingujte i prisjetite do mile volje !
Odlično ulazimo u veliko finale. A i da isprobamo efikasnost NATO sistema i nove pendreke i oklopna vozila.
А не, не улазите ви у финале, ви улазите у Европу, по ономе што смо чули.. Па да се мало навикнете на поредак у коме је сасвим демократски легитимно да искажемо своје мишљење, уверење, став, а да притом не морамо да бринемо да ћемо остати без посла, руке, ноге, стана.. Ти би на некога пендреком и оклопним возилом?! Па преко ноћи, чак и мање од тога, за минут, може од силника да остане прашина! Несрећниче, ти мислиш да је овај народ све ове јаде и муке истрпио да би га такви твоје памети дисциплиновали батином?! Мало се одмори од претњи преко тастатуре, није здраво, на дуже стазе можеш развити иритабилни колон..
Bravo za DF!
Новаши/Воњаши ће бранити цркве као што су бранили ђенерала Дикића. Важно је да је Славенова и Андрова јахта заштићена, у Спуж могу одвести и Амфилохија они неће прстом мрднути.
Bravo Bokelji.
Bečića i Bogdanovića nema ni u Herceg Novom, nije ih bilo na Saboru u Podgorici…spriječili su održavanje srpskog narodnog sabora u Budvi…i definitivno su prešli u dukljane
Године 1918, а која је кључна за поменути Предлог закона, Бока Которска и њена Српска православна епархија немају везе са Црном Гором. (Иначе, Бока је, од давнина, духовно припадала Зетској и Хумској епископији које је основао Свети Сава још 1219. године.)
Treba se vracati svojim korijenima i sebi,to je u svakom pogledu jedino resenje,u ovakvoj Crnoj Gori mi nemamo sto da trazimo,u bilo kom pogledu.Treba se bolje organizovati ili samoorganizovati,a sada to nije sluca zato razloga dosta vremna.Ljudi ili Srbi koji stoje na politickim i stranackim stanovistima nemaju uticaj u narodu jer sve se diriguje iz Podgorice,da iz Podgorice, a Podgorica je galvni grad i glavna smetnja,sto se tice duhovnosti nam je potrebna EPISKOPIJA u svakom pogledu,medjutm to se sada sigurno nece dsiti ali to treba reci,nam je potrebno razgranicenje od dijela politike i naroda koji vise nece da smo isti i da smo braca,vidi se to dobro i svim sverama drustva.Jednako to ne ceda prihvate ni nas Mitropolit koliko li Djuknovic ili lideri opozicije.Mi jesmo jedno bili ali vise nijesmo ,zasto kada se povuku neke nove lokalne granice tada ce tek biti jasno,jednostvno bolje da neko preziv ngo da svi nestanemo,ovakose zajednici umire a spasa nam nema u zajednici sa Podgoricom.
Doslo je vrijeme se krcag za vodu razbije sto prje to bolje i za nas na Primorje i za Podogricu,zasto bi jedni drugima smetali u bilo kom smislu,to Srbi na primorju moraju prvi zapoceti i to odmah.
Rzala po istorskim savovima je moguc i jedino rsenje braco nekadasnja!
Tako je brate!! Zivjela slobodna Srpska Boka!!