У Словенском културном центру одржано Видовданско пјесничко вече

У Словенском културном центру у Никшићу, у оквиру Трибине ,,Свободијада“ УКЦГ, у уторак, 26. јуна одржано је ,,Видовданско пјесничко вече“. Вече је својом пјесмом о Видовдану отворила уредница трибине, пјесникиња Милица Бакрач, а након ње, присутнима се обратио свештеник Драган Крушић, који је благословио видовдански скуп и одржао пригодну бесједу. Отац Драган је нагасио, како Србима и Светосавцима приличи, да и ми треба да идемо молитвено у сусрет Видовдану, нашем највећем националном празнику.

-Идемо у сусрет нашем духовном и очињем виду, Видовдану, у коме најсудбоносније сагледавамо нашу духовну и националну историју. Видовданак је великоименити данак у коме се благочестиви косовски кнез Лазар заједно са својом властелом, витезовима, војводама и јунацима приволио Царству небескоме, вјечном и бесмртном. Разлоге свога привољења Царству небескоме, које је цар Лазар објавио својој браћи и саборцима, који су постали крилатица његовог и нашег Косовског завјета: ,,Боља нам је у подвигу смрт, него у срамоти живот“, налазимо у једном старом запису из времена Косовске битке. Боље је, дакле, часно умријети него ли у срамоти живјети. Изговоривши ове судбоносне ријечи, косовски кнез Лазар је уствари, на искуствени начин поновио ријечи светог Јеванђеља Христовог, да нема веће љубави од оне, ко живот свој положи за ближње своје. Самим тим је потврдио, да Косовски завјет у цјелини представља само Нови завјет – Видовдан. Опредјељење кнеза Лазара за Царство Христово јесте опредјељење свеколиког српског народа описано у народној пјесми, ,,земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“, рекао је отац Драган Крушић.

Отац Крушић је нагласио, да како оног првог Видовдана, тако и овог данас нијесу ријетки Срби, којима је више ,,омиљено Царство земаљско“.

-Ти и такви, а поготово они, којима је повјерен овај народ, да га воде у своме безумљу, хуле на небеску Србију и на њено духовно јато. Тако се и одричу свете Србије. За такве ништа у нашој историји и нашем народу није толико свето, што се не би могло продати, уновчити и издати. Сви мисле о Косову, говоре о Косову, рјешавају проблем Косова, али Косово виде и доживљавају различито. Од Косова и око Косова људи се дијеле на два табора: једни Косово виде као пораз, други као побједу. Све је зависило, како онда, тако и данас, од садржине и опредјељења наше душе. По светом владици Николају, баш нас је Косово учинило великим народом. Оно је наша народна голгота, наше народно васкрсење, духовно и морално. Непогрешиви одговор дат је једном заувијек, још онда, првог Видовдана, рекао је отац Крушић.

Млади гуслар Никола Калезић пред никшићком публиком пјевао је одабране стихове о Косову и Видовдану, док су своју поезију читали пјесници: Божо Ђурановић, Радислав Гардашевић, Трипко Драганић, Војислав Караџић, Божо Вучић Божан, Љубисав Бјелић Морачки и Милета Булатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: