У Србији хапсе заљубљеног лажног вампира, док је у Црној Гори рашчињени поп маскиран у владику на слободи

Мираш Дедић, самопрокламовани поглавар неканонске ЦПЦ, претходно рашчињен од стране Васељенске патријаршије, који никада није рукоположен за владику, већ двије деценије бива дио секте, која не само да није забрањена, већ више година бива глорификована и поштована од стране многих политичких група у Црној Гори, те и од стране бившег режима.

Како он није дио православне заједнице, он се дословце лажно представља и за то не сноси готово никакве последице.

Ријечи одлуке од 9. априла 1997. године Светог Синода Васељенске патријаршије о рашчињењу Мираша Дедеића биле су следеће:

„…бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.

Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”

Дакле, није ријеч о нечијем појединачном анимозитету према овој групацији, већ доиста имамо посла са нечим што јесте у сваком смислу дефиниција секте. ЦПЦ нема никакав благослов за своје дјелање и такво што не може дати држава, већ православна заједница и Свети Синод Васељенске патријаршије, узевши у обзир да се ЦПЦ прокламује као православна црква.

Заиста, чак је и  шаљиво говорење о овој заједници као о невладиној организацији умањивање страхоте која се крије иза њиховог дјеловања. Прије свега, ЦПЦ јесте била врло подржана од стране Владе Мила Ђукановића, који је својом манипулативном реториком завео мали број грађана, убједивши их да питање ЦПЦ није питање православне признате заједнице, нити питање безбједности самих грађана који могу бити уплетени у ову организацију, већ да је то наводно питање демократских слобода. Уистину, то и не би било толико застрашујиће, јер постојање разних секти јесте дио могућности избора појединца, но ипак, нити у једној цивилизованој, западној, демократској држави се организација која по свему јесте секта, не може и не смије доводити у исти ранг са празнатим, многобројним, канониским заједницама.

Погрешно читање Светог писма може довести до несагледивих последица, те је то и разлог зашто је одувијек било важно да истакнути појединци унутар Цркве буду изванредно образовани како би могли правилно исповиједати вјеру, учити људе Христу и Христовом путу, увијек пратећи давно уцртане каноне.

Ко су људи унутар ЦПЦ и зашто су опасни?

Поред јасне опасности коју представља Мираш Дедеић, познат по врло чудним изјавама, мијешањем религија, религијских прича, што је доказ колико површно и чак злокобно је његово дјеловање, многи, ако не и сви, истакнути појединци унутар ЦПЦ су људи који су вриједни пажње искључиво органа реда.

На фејсбук профилима Мирне Никчевић, супруге наводног свештеника и слуге неканонске организације, те управо и њеног супруга, више пута су истакнути симболи нацизма и обоје су показивали јавно дивљење према сатанистичкој организацији  „Ред девет анђела“.

Без икаквог јавног прозивања, или да ми знамо интерног истраживања њеног дјелања, Мирна је објављивала нацистичке симболе.

Користећи свој необјашњиво повлашћен положај, Дедеић и његове присталице почињу да заузимају цркве у власништву СПЦ, прогласивши такве поступке повратом цркава које је СПЦ „отела“ након 1918, упркос чињеници да је Митрополија црногорско-приморска директна наследница зетске епископије, коју је у 13. веку утемељио оснивач аутокефалне цркве у српској средњовјековној држави, Растко Немањић, односно свети Сава. Питање је када ће се томе стати на пут и када ће ови појединци или одговарати за лажно представљање и своје нацистичке науме.

Колико је извјесно било мучно дјевојци која је била ухођена од стране манијака који се маскирао у вампира и угрожавао безбједност те младе жене, толико је забрињавајућа и ситуација са Мирашем Дедеићем и остатком из ЦПЦ. У њих не треба да буду упрте очи јавности, већ људи из безбједносног сектора, јер дјеловања секти не могу и не смију да пролате неопажено, а камоли да се још њихова дјеловања преносе неутрално на телевизијама са националном фреквенцијом. Није држава та која прави цркве, али држава може бити та која ће направити проблем несагледивих размјера уколико се овога не прихвате озбиљно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: