У Србији је гас међу најјефтинијим у Европи

Када је почеткомм недјеље бугарски премијер Бојко Борисов уговорио са руским „Гаспромом“ снижење цијене гаса увезеног из Русије за 40%, ова вијест се убрзо проширила и на Србију, па се поставило питање може ли Србија исто што и Бугарска. При томе не узимајући у обзир чињеницу да Србија нема све што Бугарска има. Прије свега могућност да гас допрема из другог правца, а не само из Русије. Наша земља није ни у позицији да од ње зависи да ли ће гас потећи „Турским током”, што је случај с Бугарима. Осим тога Србија за сада нема ни могућност да допрема течни природни гас ЛНГ, а све то утиче на снижавање крајње цијене јер је конкуренција велика, пише Политика.

Анализа аустријских и мађарских регулатора која је објављена у билтену Агенције за енергетику Републике Србије, показује да од 32 европска града у Европи, становници Кијева плаћају најјефтинији гас – 2,17 евроценти по киловат-часу, а најскупље домаћинства у Стокхолму. Београд је по цијени у самом дну листе, одмах после Будимпеште, која гас плаћа 3,09 евроценти по киловат-часу, и Букурешта 3,16. Гас за домаћинства у престоници кошта 3,26 евроценти. Истовремено је цијена гаса у Софији 6,32 евроцента по киловат-часу, што је скоро дупло више него у Београду, јавља Политика.

Становници Кијева истовремено троше и најјефтинију струју у Европи, док грађани Берлина плаћају најскупљу. У истом извјештају о индексима цијена гаса и струје указује се на чињенице да јануар по правилу доноси значајне промјене цијена на многим тржиштима, било због промјена саме цијене електричне енергије, цијене приступа дистрибутивном или преносном систему или пореза на енергију.

Коментаришући вијест да је „Гаспром” снизио цијене гаса Бугарској за 40 одсто, Срећко Ђукић, стручњак за гасне прилике, каже да цијене нафте на свјетском тржишту падају, па пошто су везане за цијену гаса, онда и цијене гаса падају у овом периоду. Управо зато сада имамо цијену гаса на европском тржишту од 110 долара за 1.000 кубика.

– Истина је да на цијену утиче и вишак природног и течног гаса, то јест већа понуда од потражње као резултат великих нових капацитета који су изграђени, али и топле зиме и неупоредиво мање потрошње, што је такође условило нижу цијену и мању тражњу – каже Ђукић.

Ако су тачни подаци, додаје, да смо после Кијева, Будимпеште и Букурешта по цијени гаса за домаћинства међу најјефтинијима, нејасно је зашто се грађани више не одлучују за увођење гаса у своје домове.

– Скуп гас и прикључак на гас до прије неколико година су условљавали дегасификацију уместо гасфикације, па смо ове зиме избили у свјетски врх по загађености због начина гријања. Подаци говоре да је тек 15 одсто Србије гасификовано, а да је Европа 100 одсто на гасу – каже Ђукић.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објашњава да се цијена гаса изражава у киловат-часовима умјесто у кубицима управо због топлотне моћи плавог горива. Ако је гас слабији, има мању топлотну моћ и мање киловат-часова и обрнуто, али када се плаћа, ако је бројило измерило један кубик слабијег гаса, количина се своди и платиће уговорену цену по кубику на 0,8 кубика, јер је гас лошијег квалитета, истиче Политика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: