У Србији око 1200 социјалних предузећа: ПКС оснива мрежу саветника за подршку социјалном предузетништву

Привредна комора Србије формираће мрежу саветника у регионалним привредним коморама који ће помагати свим привредним друштвима, предузетницима и представницима цивилног сектора, уколико испуњавају критеријуме предвиђене Законом о социјалном предузетништву, да формално стекну статус социјалног предузетништва регистрацијом у Агенцији за привредне регистре, речено је на панел дискусији „Социјално предузетништво у Србији годину дана након усвајања закона“.

ПКС ће, такође, у сарадњи са надлежним институцијама и организацијама цивилног сектора, као и социјалним предузећима, радити на мапирању сектора социјалног предузетништва, односно, креирању свеобухватне анализе потреба, а како би се могле ефикасно планирати јавне политике у тој области.

„Привредна комора Србије планира да креира мрежу саветника у регионалним коморама где би се социјалним предузећима пружала помоћ приликом регистрације, односно, стицања статуса социјалног предузећа. Мапираћемо потенцијални сектор социјалног предузетништва, односно, пронаћи и све оне који већ послују а нису свесни да могу да стекну статус социјалног предузетништва. На тај начин ћемо моћи да израдимо свеобухватну анализу потреба сектора, јер је последња креирана 2012. године“, изјавила је Милица Павић из Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима (ММСПД) Привредне коморе Србије.
Каже да је доношењем Закона о социјалном предузетништву, фебруара прошле године, омогућено да ова предузећа постану видљивија на тржишту. Павићева истиче да су бројна предузећа у Србији пословала као социјална и пре усвајања закона, а да су сада заинтересована да и формално стекну статус социјалног предузетништва и да их интересују програми подршке и олакшице које надлежни планирају да креирају за овај вид пословања.
Александар Богдановић из Коалиције за развој солидарне економије, истиче да је важно што Закон о социјалном предузетништву постоји јер је омогућио да се социјална предузећа и формално препознају у правном систему, чиме се, каже, гарантује одређена подршка у даљем развоју социјалног предузетништва у Србији, преносе Новости.

„Од средине новембра прошле године у Агенцији за привредне регистре, може се регистровати статус социјалног предузећа, без обзира да ли су удружења грађана, задруге или предузетници. Тренутно је идентификовано око 50 социјалних предузећа, а претпоставке су да их у Србији има око 1.200 и зато је важно да се њихов статус системски уреди. То ће омогућити да се изради база, идентификују њихове потребе и прати развој социјалног предузетништва“, рекао је Богдановић.

Након доношења Закона о социјалном предузетништву 2022. године, основан је и Савет за социјално предузетништва који чине представници надлежних министарстава, цивилног друштва и истакнути социјални предузетници. У наредном периоду очекује се да буде завршен и усвојен Програм за развој социјалног предузетништва, као стратешки документ државе који ће одредити правац развоја овог вида предузећа.

Богдановић додаје да социјално предузетништво не подразумева само инклузију рањивих и тешко запошљивих категорија становништва, већ и решавање било ког друштвеног проблема из области, попут, заштите животне средине, развоја руралних подручја, културе и образовања…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: