У Србији отворена прва банка репродуктивних ћелија
1 min read
Илустрација
У Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије у Вишеградској улици у Београду отворена је прва банка репродуктивних ћелија. Донори сперматозоида и јајних ћелија могу бити мушкарци до 40. године и жене од 21. до 34. године.
Професор др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а наводи да ће донорство бити добровољно и да се неће плаћати.
Додаје да донори сперматозоида и јајних ћелија могу бити мушкарци до 40. године и жене од 21. до 34. године али да морају да прођу тестове и прегледе прописане правилницима.
„Постоје у правилницима стриктне анализе и процедуре које мора да прође сваки донор од класичног прегледа, преко интервјуа, психолошке и генетске процјене, лабараторијских тестова, анализа на полно преносиве и тропске инфективне болести. Значи нико неће моћи да буде донор а да не испуњава све те прописане услове“, објашњава Стефановић, преноси РТС.
Додаје да се оснивањем банке проширује круг лица који могу учествовати у овим поступцима.
„Људи ће моћи да буду и донори и дароваоци репродуктивних ћелија и ембриона али и њихови примаоци“, објашњава Стефановић.
Додаје да је банка значајна прије свега за оне парове који уз помоћ својих ћелија не могу да добију своје потомство али и оне који болују од неких тежих болести који доводе до губитка репродуктивних функција.
„Без обзира да ли је то један супружник или су оба, они ће моћи да добију ембрионе али наравно и они који болују од неких тежих болести а које доводе до губитка репродуктивних функција ће моћи да добију ћелије али ће такође моћи да замрзну своја ткива и евентуалне јајне ћелије које ће користити напримјер након лијечења“, објашњава Стефановић.
Додаје да је законом предвиђено и да жене без партнера у неком тренутку могу да добију репродуктивне ђелије.
Истиче да је данас велики дан за српско здравсто, за грађане Србије који имају проблем са стерилитетом.
„Оснивањем банке репродуктивних ђелија ткива и ембриона довршава се нешто што је започето још прије десет година и ми смо веома срећни и поносни што су Министарство здравља и министар Златибор Лончар успјели да оснују банку која ће радити зарад добробити грађана Србије“, наводи Стефановић.
Подсјећа да се од 1991. године у ГАК-у у Вишеградској ради поступак вантјелесне оплодње и да је тада рођена прва беба.
Додаје да се банка оснива на принципима поштовања свих свјетских и европских водича и стандарда ради контролисања квалитета и да ће тим који ту буде радио – гинеколози, ембриолози, инфектолози, микробиолози, психолози и правници учинити све да банка ради за добробит грађана Србије.
Министар здравља Златибор Лончар наводи да је све коначно усаглашено, а све у циљу да олакшамо људима којима је банка репродуктивних ћелија једини пут до потомства.
„Донијет је закон, онда смо морали да донесемо подзаконске акте и све је то усклађено како бисмо олакшали оним људима којима је ово једини начин да дођу до потомства али и да олакшамо оним људима добре воље који желе да буду донори јајних ћеликја и сперматозоида“, наводи Лончар.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
