У Србију дошао послом па остао да волонтира

Kада је 14. марта Филип Брунер дошао у Србију због пословних обавеза, није ни слутио да ће само дан касније у нашој земљи бити уведено ванредно стање и да ће убрзо бити затворене границе. Овај двадесетшестогодишњак швајцарско-српског порекла, који живи и ради у Барселони, у новонасталим околностима одмах је могао да се врати у Шпанију, чије папире има, и да потом време проведе у обавезном карантину.

Али уместо да неколико седмица одмара у изолацији и из свог стана ужива у погледу на један од најлепших светских градова, Филип је одлучио да остане у домовини своје мајке и буде од користи најстаријим Београђанима.

– Када сам у Србију ушао 14. марта, Шпанија није била на списку земаља које су се у том тренутку овде водиле као жариште. На граници су ме само питали одакле долазим, да ли сам боравио у некој од држава које су тада већ биле на списку жаришта короне. Пошто нисам био ни у једној од њих, пустили су ме регуларно да уђем. Али, буквално само два сата после мог уласка, границе Србије затворене су за држављане више иностраних земаља, међу којима се нашла и Шпанија – прича Филип за наш лист.

Како каже, када је схватио да му је избор или да се врати у Шпанију и онда неколико седмица проведе у обавезном карантину одакле неће бити ни од какве користи или да остане у Србији и постане волонтер, није било дилеме шта ће одлучити.

– Знао сам да нема повратка док ова ситуација не прође и не смири се. За волонтирање у Београду у току ванредног стања сазнао сам од друга Марка са којим се знам преко рентакара. Пошто он живи у насељу Војводе Влаховића, где и ја тренутно боравим, рекао ми је да ће се млади из тог насеља организовати да буду од помоћи најстаријима. Одмах сам одлучио да се и ја укључим у ту акцију – истиче Филип.

Он се прикључио волонтерима из овог насеља који помоћ најстаријим суграђанима пружају на Звездари. Како наводи, на дневном нивоу се договарају шта је за који дан приоритет, а како додаје, тренутно је у фокусу расподела пакета најстаријим суграђанима.

– То је главна активност отприлике последњих недељу и по дана. Сваки дан се ујутру окупимо, некада у месној заједници, некада директно на пунктовима одакле иде подела. Добијемо спискове и онда крећемо. Имамо адресе које су најстарији грађани пријавили, а за које су општина и месна заједница утврдили да им заиста треба та помоћ. У нашој групи на томе ради око 40-50 људи. И углавном грађани код којих одемо буду пресрећни јер то су они који тренутно не могу да излазе – каже Филип.

Овом момку који је студирао информатику и економију, а тренутно ради у консалтинг фирми, волонтирање није страно. Никада до сада у волонтерским акцијама није учествовао у Србији, због чега му је то првенац у нашој земљи, али јесте у Швајцарској у којој је рођен.

– Као основци у Швајцарској смо полицији на пример у току једне манифестације помагали у регулисању саобраћаја. Сматрам да увек, уколико неко може, треба да помогне суграђанима који су у тежој ситуацији. Ја немам удела у животу Србије, али сматрам да је ово најмање што могу да учиним када сам се затекао овде. Можда ово буде подстрек и за друге за младе који и даље седе код куће – сматра Филип.

Оставио адресу, али га нико није звао

После уласка у Србију Филипа, како истиче, нико од надлежних није звао да евентуално оде на неко тестирање нити га је ико контактирао да га обавести да има обавезу да буде у карантину.

– Надлежнима сам оставио контакт и адресу боравишта док сам у Србији, али није било никаквог позива у међувремену. Претпостављам да је то због тога што сам у земљу ушао док још нису биле проглашене најригорозније мере, а и пошто у тренутку мог уласка Шпанија још није била на листи жаришта – оцењује Брунер кога другари волонтери једногласно описују као срдачног, доброћудног и веселог младића.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: