У среду је пуцано у нас: Ми смо убијени виртуелно, а деца у реалности

Србија је завијена у црно. Свака породица страхује од даље осцилације насиља. Свакодневне вести о насиљу постале су, нажалост, уобичајне. А онда се десила трагедија која је тргнула сваког становника ове земље. Целог Балкана. И шире.

Саша Боројевић, бивши саветник шефа Међународне полиције и оснивача Удружења “Витезови реда змаја”, али и борац за људска права, поводом трагедије која се догодила у београдској Основној школи, сматра да смо сви криви јер су деца због нас постала „виртуелни андроиди“.

„Бермудски троугао у којем се налазимо заправо су три изреке које су се одомаћиле у нашем народу:

-Ћути, може и горе.

-Биће боље.

-Неће то код нас.

Те три изреке нас сваким даном доводе у све гору ситуацију, сматра Боројевић и додаје

Ми смо данас сведоци стрељања деце

„У виртуелном свету деца постају јунаци који су пуцали на своје другаре. Имамо преко 500.000 лајкова на објави на тик току „подршка за краља“ дечаку који је убио своје другаре. У року од сат и по времена та објава имала је пола милиона лајкова. То говори да ово није крај, да је ово заправо један велики почетак.“ наводи он.

Он додаје да је питање да ли ми заиста живимо у реалности, јер наша реалност је у сукобу са оним што нам се дешава.

„Сада када се догодило убиство у школи, ми још увек не схватамо да је тој деци ускраћен живот. Та деца неће доживети своју матуру, прву љубав… Не схватамо још увек да то није само убиство њих и њихове будућности, већ да је ово и убиство свих нас.

У среду је пуцано на нас. Ми смо виртуелно убијени, а ова деца су убијена у реалности.“

На питање да ли постоји решење, Боројевић одговара потврдно.

„Сматрам да постоји решење, а то је да се манемо проформе едукације, проформе обуке, спречавања насиља. Где су сад те НВО организације да изађу и направе конференцију за штампу, да видимо резултате њиховог рада. Шта је ту урађено с њихове стране свих ових протеклих година. Нема их, јер је једно од главних удружења – Удружење за лгбт- који врше едукацију против вршњачког насиља где првих 15 минута причају о томе, а онда кажу да би се спречило вршњачко насиље најбоље би било да се дечак заљуби у дечака и уводе их у један други, парадоксални свет и систем који рађа ново зло међу децом. Постоје три решења која би требало да се примене одмах.

-Тик ток, фб, твитер, инстаграм не треба да користити деца испод 14 година. Ево Италијани су то спровели. Друга ствар је хитно заустављање спровођења такозваних дечјих права која се деци сугеришу првог дана првог разреда основне школе, где говоре да дете има своја права, има право на приватност, наставник нема право ништа да каже, наставник не може да те укори и ти си тај који доноси одлуке. Како онда наставница којој је укинуто да има васпитну улогу, него само образовну може да реагује. Ми не можемо да кривимо школу уопште.

Децу нам туку, силују, малтретирају а ми кажемо да је систем крив. Како је систем крив? Ми смо систем. Позовеш тату тог другог детета и поразговараш са тим татом. Ми смо криви јер су деца због нас постала виртуелни андроиди. Жене су преузеле улогу мушкараца.

У америци је донет закон да уколико родитељ детету не дозволи да промени пол, да ће им дете одузети социјална служба. Тај закон ће, као и све друго са Запада, доћи код нас. Код нас је скоро па легализована педофилија са једним чланом закона. Елаборира се сваки педофил захваљујући том члану закона. Опет нас то доводи до одговора да сми само ми криви.

У либералном свету у ком живимо дозвољено је да се у школи промовишу блуд и разврат и сексуализација деце, али није у реду да имамо веронауку у вртићима. Зашто да немамо веронауку? Ми морамо да направимо баланс. А онда деца нека у свом том лудилу ухвате неки баланс. Да чују обе стране и да могу да направе баланс. Да могу да нађу средину. А средину ће наћи у породици. Све док радимо овако, нама нема спаса“ каже он..

„Подсетимо, у овом сукобу између Русије и Украјине на видело су изашле многе ствари. С једне стране имамо Русију која брани један поредак који није онај у ком сада ми живимо, а са друге стране на пример Холандију где је направљен кип трансексуалне особе која је гола, мушкарац са грудима жене који држи бебу у руци. У исто време, имате и рушења споменика Пушкину и Толстоју. Ето то су те различите вредности. То морамо схватити. Ево на овај бруталан начин.

Решење је врло једноставно, мајке и очеви морају да реагују. Систем постоји проформе, он покушава да ради. Све је окренуто Западним вредностима, тражили смо их, дошле су. Сада смо „свет“. Најгори дериват те приче стигао је. Светски медији су сви пренели ову трагедију, а нико није пренео да је на дечака пуцано на Косову и Метохији.“ закључује Боројевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: