У сусрет конгресу: ДПС наставља пут ка дну?

У статуту Демократске партије социјалиста (ДПС), усвојеном на 8. конгресу новембра 2019. године, веома је прецизно утврђено начело одговорности првих људи за пораз на изборима. Тако, на пример, у члану 44 статута, тачка 20, пише да у случају незадовољавајућих резултата на изборима председник градске организације и градоначелник су дужни да поднесу оставку. Дакле, не да одлуче о свом чину – већ то морају урадити, иначе раде супротно статуту своје партије и у том случају би требали да буду искључени из странке. 

Како пише Национал, након пораза на августовским изборима у Црној Гори нико од првих људи општина главног града није поднео оставку, иако су били дужни. Шта више, највећи губитник избора, градоначелник Подгорице, уместо да поднесе оставку, на коју је био дужан према статуту сопствене партије, или да странку напусти, именован је, од стране Мила Ђукановића, лидере странке, за председника Одбора за припрему ванредног конгреса.

Ово скандалозно понашање у врху ДПС указује на три могуће опције.

Наиме, могуће је да  партија није незадовољна поразом, односно да је помирена са својим новим положајем на политичкој сцени, те је управо због тога Иван Вуковић, поред Ђукановића, највећи губитник протеклих избора, изабран да „реформише“ странку, ваљда преносећи у нове страначке документе дух свог губитничког искуства. Друга могућност је да је читав сценарио са конгресом само логична последица кршења страначког статута од стране првог човека странке, Мила Ђукановића, који, с обзиром да сам није поднео оставку, јасно шаље поруку нижим страначким руководиоцима на ни они не треба то да ураде, већ да је целисходније за ДПС да сви крше статут странке и тиме до краја уруше минимум преосталог политичког идентитета ДПС, пише Национал

И коначно, није немогуће ни да су сви заједно закључили да августовски политички дебакл и није толико тежак колико су сви они реално заслужили, те нема разлога да буду незадовољни.

Имајући у виду да у ДПС у актуелном тренутку губитници очито напредују, а победници назадују, надајмо се да ће се наћи бар један члан ДПС од части и интегритета да оне на врху упита: „Господо, да ли је истина да је боље губити него победити, да ли је то наша нова политика“!?

Најављени ванредни конгрес Демократске партије социјалиста (ДПС) сазван је након пораза ове партије на августовским изборима да би, како се то официјелно најављивало, „погледали себе реално у очи“, како би „реформисали своју уморну и дотрајалу структуру“, те да би „довели неке нове људе на места одлучивања“.

И заиста, прво и основно питање јесте да ли ће ДПС, странка која је својевремено солидно балансирала на линији демократског центра, а која је у међувремено залутала у политички маргиналне воде екстремне деснице, што је најилустративније показао вероватно будући бивши заменик председника ДПС, Душко Марковић, симболичким поздравом са прва два уздигнута прста на руци, као нека врста карикатуре Славка Перовића, успети да спасе минимум демократског идентитета?, пише Националист

Да одмах одговорим. Не, неће. Неће зато што је то немогуће, јер је ДПС данас странка у личном власништву. То је политичке потреба једног човека, његов потрошни инструментаријум моћи, а не потреба грађана Црне Горе (ЦГ). Заказани конгрес ДПС поново ће афирмисати три потрошена и застарела, по демократију у ЦГ опасна начела.

Прво начелно је принцип неограничене моћи председника странке, „харизматичног“ вође, који на сваком кораку гуши и злоупотребљава демократске врлине. Њега нико не сме да пита, рецимо, „извините Председниче, да ли сте Ви можда у нечему криви, да ли сте Ви или ми предложили Закон о верским слободама који је подигао народ против нас“. Не, таман посла. Већина је и даље спремна на самокажњавање само да се Он не наљути, јер Он је непогрешив, једини доживотни…

Друго начело непотизма, које је изједало ову странку у чијем су председништву могли бити само кумови председникове породице (Ћатовић, Милошевић), његови школски другови (Симовић), пријатељи из омладинских дана (Нухоџић), „специјалисти“ за приватне послове (Ивановић), чланови личног обезбеђења и тако даље – наставиће се. Никаквих реформи ту неће бити. Нови потпредседници стране (јер председник се, наравно, зна), како извештавају поједини медији, биће нешто млађи, али изабрани по истом начелу – његовог личног „Титовог пионира“. Зар следећи примери нису довољни. Иван Вуковић, губитник из Подгорице, идеал послушности и величања његовог култа, Душко Марковић, његов чувар тајни из АНБ и неуспела копија Славка Перовића, посланик Никола Ракочевић, син његовог кума, или можда Александра Вуковић, његова „хероина“ из Никшића са хиљаду шешира….и тако ће, према истом критеријуму, и сада ићи по дубини, све до његовог последњег пријатеља у Херцег Новом или Бијелом Пољу.

И треће начелно ове странке остаће ирационалан и патолошки страх од цркве српског народа, чиме ће се наставити производња „непријатеља и домаћих издајника“, што, у комбинацији са „митским вођом“ чини смесу која подсећа на већ виђене фашистоидне идеологије.

Из свега изнетог, али и због других бројних разлога, ово ће за ДПС бити конгрес без наде. На несрећу и жалост ЦГ и њених грађана, биће то конгрес који ће, ако се настави овом путем, само убрзати пад ове странке на само дно политичке будућности ЦГ, пише Национал

Прочитајте ЈОШ:

Врле комите и трапаве патриоте – Наши стари нису гинули за коров него за корен, па се одлучите чега сте плод!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: