У шверцу учествовало 4.000 црногорских грађана

Од високе политике до корумпираних полицајаца и дистрибутера, од којих до сада нико није за то одговарао, и неко као да се труди да то све оде у заборав.

Добро обавијештени саговорник Портала РТЦГ каже да је тај посао прекинут тек под притиском Европске уније која је била директно оштећена за преко десет милијарди еура.

Он подсјећа да су тадашње црногорске власти директно или индиректно сарађивале са италијаснким мафијашким организацијама Камора из Напуља, Тарда из Калабрије, и по свему најјачом Сакра короне унитом, или у слободном преводу Удружење света круна, које су чинили мафијашки кланови из Бара, Барија, Бриндизија и Пуље.

Према његовим ријечима ови мафијашки кланови су се врло често борили за превласт у том послу који је носио велику новчану добит.

„Тако је, на примјер, Сакра короне унита протјерала из Зелинике код Херцег Новог калабријску Тарду, односно њихов клан Ларасепта. Њих је лично протјерао Франческо Прудентини, звани Ћићо Кеса који је у Црној Гори предводио Сакра корону униту. Он је био главна веза Италијанима са црногорским властима. Ћићо Кеса је био познат по томе што је многим државницима у Црној Гори поклањао скупе сатове“ – прича наш извор.

Мафијашким организацијама из Италије главну логостику у Црној Гори у послу са цигаретама пружало је предузеће Адмирал из Херцег Новог, које је имало монопол на продају горива италијанским глисерима.

„Власник овог предузећа био је уствари само извршилац посла и радио је директно за једног врло познатог држављанина Црне Горе. За складиштење цигарета у Црној Гори коришћени су објекти Зертатранса“ – каже наш саговорник.

У посао транзита цигарета преко Црне Горе била је укључена и фирма „Каро“, пријављена на адреси улица „Рада Кончара“ број 65, у Београду.

„Ова фирма је била задужена да увози цигарете из Бугарске, из Димитровграда. Тамо су имали јако добру логистику, тако да су шлепере смјештали у бесцаринску зону, гдје цигарете не би подлијегале царињењу. Цигарете су пребациване до Србије, а затим у Црну Гору. Њихово одредиште у нашој држави је била Зеленика, односно складиште „Зетатранса“ у царинском терминалу у Зеленици. Неоцарињене цигарете су пребациване у глисере, да би настављеле пут према Италији“ – каже наш извор.

Портал РТЦГ је раније писао о каквим размјерама шверца се радило, као и да о томе најбоље свједочи документарни филм који је снимила британска обавјештајна служба МИ 6.

У том филму се говори о највећим илегалним фабрикама дувана у Бугарској, Румунији, Украјини, Молдавији, Русији. У тим фабрикама контејнер цигарета шверцери набављају по цијени од свега двјеста хиљада еура, док на тржишту Велике Британије достизао цијену од два милиона.

Према процјенама њемачких истражитеља, највећи шверц дувана преко Црне Горе одвијао се од 1993. до 2001. године.

За то вријеме у Црну Гору је, према ријечима нашег саговорника, ушло десет хиљада шлепера са цигарама, које су касније из наше државе настављале пут према земљама Европске уније.

Наравно, не рачунајући при томе шверц цигарета авионским путем, преко аеродрома у Подгорици. Преко овог аеродрома је само регистрованих и забиљежених било 433 карго лета.

„Кориштени су авиони „Иљушин 76“, као и „Антонов 12“ и „Антонов 124““ – прича наш саговорник.

Он каже да су ови авиони стизали из Украјине, Чешке, Бугарске, Румуније и Русије. „Иљушин 76“ носио је у једном лету четрдесет тона цигарета, „Антонов 12“ седам тона, док је авион „Антонов 124“ у једној тури носио чак сто педесет тона цигара.

Саговоник нашег портала тврди да је посао шверца цигарета преко Црне Горе, био највећи посао који је италијанска мафија одрадила у посљедњих тридесет година.

„Ако је разлика у набавној и продајној цијени једне кутије ’марлбора’ била само два долара, организатори шверца су само на једном камиону, зарађивали милион и по долара. Разлика је, међутим, била много већа. Тако је, на примјер, ’марлборо’ у Великој Британији продаван у то вријеме за шест еура и осамдесет центи, док му је набавна цијена код шверцера била свега педесет центи. Сада можете да стекнете представу о томе какве су размјере тога шверца биле“ – подсјећа овај саговорник.

Италијанских мафијаша који су, налазећи уточиште у Црној Гори, учествовали у швецу цигара, било је око четиристо.

У тадашњим оперативним подацима остала су забиљежена и сва имена деведесет чланова посада италијанских глисера, који су превозили цигарете преко мора из црногорске луке Зеленика, и још стотину двадесет који су на том послу радили из Бара.

Један глисер је могао да прими од двије и по до четири тоне цигарета. Глисери су се кретали искључиво ноћу, док су преко дана били несметано усидрени у црногорским лукама Тиват, Зеленика, Котор и Бар. Вожња од Црне Горе до Барија или Бриндизија, гдје су цигарете преузимане, трајала је свега четири сата.

Саговорник Портала РТЦГ који је истраживао шверц у том периоду тврди и да је у тих десетак година преко Црне Горе укупно прошверцовано цигарета у вриједности од око једанаест милијарди еура, од чега је три милијарде припало мафији.

Колико је новца припало црногорским држављанима и коме, у пирамиди од врха до дна, до данас је тајна. Медији су у то вријеме били потпуно затворени за ову тему, осим дневног листа „Дан“ који је преносио текстове о томе из хрватског „Национала“.

Познато је како се то на крају завршило најприје убиством власника и уредника „Дана“ Душка Јовановића, које је још нерасвијетљено, а нешто касније и ликвидацијом уредника „Национала“ Ива Пуканића.

„У Црној Гори у међувремену су стасале генерације које о томе не знају скоро ништа, и због тога има смисла понављати с времена на вријеме ову причу. Да се не заборави, јер у уџбеницима је сигурно још дуго неће бити. А треба да је буде, и када се ради о том великом шверцерском послу који је представљао државни пројекат, као и о убиствима која су га пратила“ – каже саговорник нашег портала, преноси РТЦГ.