У свијету гладује 345 милиона људи

Више од 345 милиона људи на Земљи свакодневно се сучава са акутним недостатком хране, а од 2019. године и периода прије пандемије ковид вируса, рата у Украјини и климатских промјена удвостручио се број гладних, објавио је Свјетски програм за храну (WФП).

Прије кризе с коронавирусом, 135 милиона патило је од акутне глади широм свијета, рекла је Корни Флешер, регионална директорка WФП-а.

Од тада су бројке порасле, а очекује се да ће и даље расти због климатских промјена и сукоба.

Утицај еколошких изазова још је један дестабилизирајући фактор који подстиче несташицу хране и доводи до сукоба и масовних миграција.

„Свијет једноставно не може себи приуштити довољну количину хране“, рекла је Флешер.

„Сада видимо 10 пута више расељавања у цијелом свијету због климатских промјена и сукоба и наравно да је то међусобно повезано. Стога смо стварно забринути због комбинованог учинка ковида, климатских промјена и рата у Украјини“, рекла је она.

На Блиском истоку и у сјеверној Африци, утицај украјинске кризе имао је велике реперкусије, рекла је Флешер, наглашавајући и увозну зависност региона и његову близину Црног мора.

„Јемен увози 90 посто својих потреба за храном. А око 30 посто из региона Црног мора“, рекла је Флешер.

WФП подржава 13 милиона од 16 милиона људи којима је потребна помоћ у храни, али та помоћ покрива само половину дневних потреба због недостатка средстава. Трошкови су порасли у просјеку за 45 посто од ковида, а западни донатори су се суочили с огромним економским изазовима с ратом у Украјини.

У земљама извозницама нафте попут Ирака, које су имале користи од пораста цијена нафте након избијања рата у Украјини, такође је угрожена сигурност хране.

Ираку треба око 5,2 милиона тона пшенице, али је произвео само 2,3 милијуна тона, рекла је. Остало се морало увозити, што је било дупло скупље него раније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: