У својој 95. години свијет је напустио Нелсон Мендела

У својој 95. години свијет је напустио један од највећих свјетских државника, Нелсон Мендела.  Бивши предсједник Јужноафричке републике, борио се задње вријеме са хроничном инфекцијом плућа. Послије скоро три мјесеца проведених у болници, пуштен је, на кућно лијечење.

Нелсон се родио 18. јула 1918. године у племену Тембу, у близини Умтате. Отац му је био један од поглавара. Послије очеве смрти, младог Менделу је преузео ујак, који га је предодредио за вођу племена. Нелона су привлачиле приче старијих о храбрости,борбености и поносу свог народа у одбрани отаџбине. Посебно га је привлачило племенско судско вијеће, и тада му се пробудила жеља за правом.

Нелсон Мендела је био врло активан студент, тако да је у својим студентским данима био члан Лиге младих која се борила за боље право у земљи. По завршетку студија отворио је адвокатску канцеларију у Јоханезбургу. Због својих активности у Лиги младих, често је био затваран, и против њега су се водили многи процеси. Његови противници су чак, тражили да му се одузме адвокатска дозвола, али је Врховни суд ипак био свјестан да је Нелсон обављао свој посао часно.

Послије проглашења Републике, 1961. године рад Лиге младих је био забрањен, па су своје послове обављали илегално. Мендела се упркос забрани одласка у иностранство, отиснуо на путовања по Африци, гдје се сусретао са представницима сличних покрета. По повратку је ухапшен и осуђен на доживотну робију.

Током година проведених у затвору, Нелсон је два пута одбио помиловање, јер је увијек било условљено, признавањем нечега што није ишло у корист црној популацији ЈАР. Иако потлачен, с осмјехом је одговарао ,,преговарати могу само слободни људи“

Пуштен је на слободу  послије 27 година проведених у затвору, 11.фебруара 1990. године. Одмах по изласку наставио је своју борбу за равноправност и демократију, и укидање апартхејда. Нобелову награду за мир добио је 1993. године, а већ годину дана касније постао је први демократски предсједник ЈАР, на изборима гдје су сви имали једнакост гласа. Остаће упамћен по томе што је био истински демократа, никад на расизам није одговорио расизмом, био је икона борбе против апархејда, и симбол борбе за слободу и људска права. О њему самом најбоље говоре његове ријечи.

,,Ја сам се борио против доминације бијелаца, ја сам се борио против црначке доминације. Ја сам његовао идеал демократског и слободног друштва у коме сва лица живе заједно у хармонији и са једнаким могућностима. То су идеали за које се надам да живе. Али, ако буде потребе, то су идеали за који сам спреман да умрем.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: