У Тачијевој оптужници ни ријечи о „жутој кући”

Оптужница против Хашима Тачија, Кадрија Веселија, Реџепа Селимија и Јакупа Краснићија у десет тачака описује злочине над Србима, Ромима и нелојалним Албанцима и убиства почињених у логорима широм Косова и на северу Албаније.

Сви су, како се наводи, били чланови Главног штаба ОВK – Тачи је био политички комесар и заповедник, Весели шеф обавештајне службе, Селими главни оперативац, а Kраснићи заменик команданта и портпарол, преноси Политика.

Терете се за 98 убистава и 407 незаконитих притварања.

Циљ тог злочиначког удружења, по оптужници, био је постизање и примена потпуне контроле над целим Kосовом средствима која су укључивала незаконито застрашивање, злостављање, подвргавање насиљу и уклањање оних које су сматрали противницима.

Из Хага је јуче саопштено да ће се Тачи појавити пред судом 9. новембра у поподневним сатима, док је прво извођење Краснићија пред суд заказано за преподневне сате истог дана.

Тужилац описује десетине догађаја из 1998. и 1999. године у којима су људи отимани на улицама, у својим кућама и одвођени у логоре широм Косова, где су тешко злостављани, испитивани, понижавани и приморавани да признају сарадњу са српским властима и шпијунажу.

Посмртни остаци неких од тих људи су нађени, али многи нису ни до данас. У верзији оптужнице која је јавно доступна уклоњена су имена жртава, како људи који су убијени, тако и оних који су се спасли из ових логора смрти. Јавности су недоступни и сви други подаци који би могли да укажу на идентитете жртава.

У оптужници на 63 стране уз табеларни приказ броја жртава по логорима у којима су били заточени, описани су сви злочини који се овој четворици стављају на терет. Тужилац Џек Смит означава их као кључне људе ОВК који су командовали својим потчињенима, располагали средствима и наређивали отмице и злочине.

Њихови заробљеници држани су у просторијама без довољно ваздуха, грејања, на киши или на хладноћи, без довољно хране, воде или било какве медицинске помоћи. Притварани су без икаквог образложења, саслушавани, оптуживани и мучени или убијани. Породице су се распитивале о њиховим нестанцима, али су им припадници ОВК говорили неистине.

О случају трговине људским органима, познатом као „жута кућа”, у јавно доступној верзији оптужнице нема ни речи. Ипак, описани су до сада непознати и неистраживани догађаји на северу Албаније, у Кукешу, Цахану и Хасу. Иако се његово име не налази на оптужници, занимљиво је да хашко тужилаштво помиње и Фатмира Лимаја, описујући злочине у логору Клечка које је наредио и догађаје за које је ослобођен пред правосуђем Еулекса у Приштини, 2016. године.

Описана су појединачно присилна довођења у логоре Ликовац, Јабланица, Лапушник, Дреновац, Малишево, где су нађена тела неких од убијених људи са ранама од ватреног оружја или тешког премлаћивања. О многима се ни до данас ништа не зна.

Када су се српске снаге приближиле логору Лапушник, припадници ОВК извели су 30 заробљеника и поделили их у две групе. Једна група је тада ослобођена, док су људи из друге групе ликвидирани и њихова тела су нађена.

Описан је случај довођења 11 Срба у Малишево, где су већ била двојица претучених сународника. И ови људи су касније убијени.

Група ухапшених у Оптеруши и Ретимљу пребачена је у Малишево. Затим су одведени одатле и убијени. Неки заробљеници стрељани су код Волујка. У Бајгори код Подујева човек је ухапшен и речено му је да ће бити убијен ако не призна то што су од њега тражили. Последњи пут је виђен под надзором ОВК. У местима Мајанче и Поток затвореници су притварани у различитим периодима и ту су такође нађена тела убијених. Један Ром је убијен по наређењу Латифа Гашија у близини Подујева. Затвореници су злостављани и убијани у логору Клечка, где је група људи, како се наводи, убијена по наређењу Фатмира Лимаја и њихови посмртни остаци су нађени.

У месту Кукеш у Албанији у мају 1999. припадници ОВК довели су једног човека у бившу фабрику метала, где су већ били други тешко претучени затвореници. У злостављању ових људи учествовао је, како се наводи у оптужници, Сабит Геци. Почетком јуна један човек је убијен, а други је умро од последица премлаћивања.

У месту Цахан у Албанији затвореници су држани на ниским температурама и на киши, без хране и воде. Сабит Геци и други чланови ОВК тукли су их шипкама, кундацима, палицама за бејзбол, секли су их ножевима, шутирали и палили им кожу. Пуцали су у њих и давили их. Једном притворенику су саопштили да је осуђен на смрт иако никаквог суђења није било. Притвореници су могли да виде и чују убијања других људи и чланова њихових породица.

Киднаповања, злостављања и убијања било је и у логорима у Призрену, Ораховцу, Приштини, Глоговцу, Витини, Урошевцу. У Ораховцу су припадници ОВК упали у једну кућу где су човека претукли пред његовом супругом, затим су их опљачкали и запалили им кућу.

У бившој школи у Гњилану група Срба је тешко претучена под оптужбом да су починили злочине над Албанцима. У бившој полицијској станици у Сувој Реци држани су и мучени српски затвореници. У Новом Брду човек је присилно убачен у возило, а затим претучен под неоснованим оптужбама.

Сва четворица су, закључује тужилац Смит на крају, одговорни у оквиру удруженог злочиначког подухвата за злочине које су починили њихови потчињени. Они су знали да су се злочини догодили или да ће бити почињени и нису ништа учинили да их спрече, нити да кривце казне.

Адвокат Драгољуб Станковић, бивши заменик тужиоца за ратне злочине, сматра да је оптужница веома озбиљна и темељна.

„Истраживани су и неки догађаји којима се српско тужилаштво није бавило, као ни претходни трибунал. У оптужници се помиње да су окривљени чланови заједничког злочиначког подухвата попут оног у МКСЈ, али се њихова кривична одговорност утврђује на основу индивидуалне одговорности. Оптужени се терете за ратне злочине према дефиницији међународног права, по члану 14 закона, у случају оружаног сукоба који није међународног карактера, за озбиљна кршења члана три заједничког за четири Женевске конвенције од 12. августа 1949. године.

Оптужени су за злочин против човечности, за радње предузете као део ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, и то противправно затварања цивила, мучење, убиства, присилни нестанак лица и друге нехумане поступке”, указује Станковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: