У Требињу одржано вече посвећено одбрани светиња у Црној Гори: Суштина закона о вјерским заједницама је изградња вјештачког идентитета!

Горан В. Ђорђевић је истакао да Студија о контроверзном црногорском закону, који Српској православној цркви оспорава право власништва над храмовима и црквеном имовином, из угла права анализира све недостатке и противправности усвојених законских рјешења, а који се односе – и на међународне правне стандарде и уставни поредак Црне Горе.

– Студија убједљиво доказује да овај закон има своју скривену суштину и да је дискриминаторски – прије свега уперен против Српске православне цркве. Наравно, та скривена суштина проистиче из разлога који нису правне нити законодавне природе – она је дио процеса који имају за циљ изградњу вјештачких идентитета у Црној Гори на почетку 21. вијека – истакао је адвокат из Ниша, који је на студији радио заједно са правним тимом медијске куће ИН4С.

– Циљ студије је да свим људима, и правничној и општој јавности, докаже све противправности које закон носи и поручи да су протести против закона, који се догађају широм Црне Горе, више него оправдани и основани – поручио је Ђорђевић.

Бивши судија, а данас угледни београдски адвокат Горан Петронијевић оцијенио је да је Ђорђевић у рекордно кратком времену написао капитално дјело и дао сјајан приказ правно-теоретског и историјског аспекта закона.

– Несрећни Закон о слободи вероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, како су га крстили његови оци, представља нешто што би могло да се назове правном елементарном непогодом – рекао је Петронијевић и додао да се ништа ретроградније није појавило у последњих неколико десетина година на простору Европе.

Он је поручио представницима других вјероисповјести да не требају да рачунају да ће некаквим споразумом са црногорским властима ријешити проблеме, јер се правила мијењају из дана у дан.

– Из страха од притиска међународне заједнице у Црној Гори видимо најполтронскији облик власти према умирућем глобалном свјетском поретку. Зато се Црна Гора користи као експеримент уништавања вјере. Непријатељи глобализма су: нација, држава, вјера и породица. Када се држава развласти, нација обесвјести, вјера истјера и породица уништи, онда свако новорођено дијете постаје јединка која је подобна да се од њега направи глобални ратник – закључио је Петронијевић.

Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С је у име издавача рекао да ће ова медијска кућа наставити да ради на промоцији и очувању српске културе и традиције.

За модератора ове вечери писца и адвоката Предрага Савића, студија др Ђорђевића је „врхунско научно остварење о једном катастрофалном законском рјешењу“.

– Овај закон се може тумачити као врхунац безакоња и отимачине имовине, а без имовине црква не може имати ни могућност да обавља своју дјелатност, чиме се фактички урушава слобода вјероисповијести – рекао је Савић.

Према његовој идеји настала је и изложба „Васкрс светиња у Црној Гори“ аутора Зорана Јовановића Мачка. Наиме, њих двојица су у својству новинара и фоторепортера „Вечерњих новости“ прије четврт вијека обилазили запустјеле црногорске манастире.

Јовановић је рекао да је снимајући опустјеле развалине било и узнемирујућих снимака како међу зидовима једног конака обитавају овце и козе.

– Од 2017. до 2019. године, поново сам обишао те манастире и снимио их у новом руху. Сви су обновљени, баш као и вјерски живот у Црној Гори. Сада имамо компарацију грађевина које су срушене и за њих многи нису знали – казао је Јовановић уз наду да ће изложба бити приказана и у Подгорици.

На изложби је приказано више од стотину фотографија сакралних објеката и литургијског живота Српске православне цркве у Црној Гори из три временска периода – док су цркве и манастири били у рушевном стању, током градитељске, а потом и духовне обнове.

Братски поздрав из Црне Горе пренио је парох грбаљски отац Мијајло Бацковић, истичући да је изложба „Васкрс светиња“ умјесто у Подгорици приказана у најближем слободном граду Црној Гори – Требињу.

– На овим фотографијама приказан је само дио људи монаха и монахиња којима највише треба захвалити због обнове наших светиња. На жалост људи који су себе уложили да би у овим храмовима горјела кандила вјере данас бивају прогоњени. Наш отац Момо Кривокапић, који се недавно упокојио, је рекао да је „Христос Воскресе“ потпуно подједнак поздрав као што је то у ово наше вријеме „Не дамо светиње’“. Заживи ли овај закон, по истом рецепту, Албанци ће на Косову присвајати наше светиње. Бранећи светињу у Црној Гори бранимо цијелу српску светосавску цркву – поручио је Бацковић.

Гост на овој вечери био је и бизнисмен Миодраг Дака Давидовић, велики добротвор Митрополије. Он је подсјетио на ријечи патријарха Иринеја који је садашње стање српског народа у Црној Гори поредио са НДХ.

– Захваљујући нашем Митрополиту и владикама у ових 30 година обновљено је 650 духовних објеката, због чега данас можемо рећи да смо се вратили себи.

Модератор и домаћин овог скупа адвокат Предраг Савић захвалио се на уступљеном времену и простору Музеју Херцеговине и директорки Ивани Грујић.

– СПЦ је преживио многа зла у Црној Гори. Од усташа Секуле Дрљевића до комунистичких прогона свештеника у коме није био поштеђен ни тадашњи Митрополит Свети Јоаникије Липовац. Ово је само дјелић подршке браћи у Црној Гори да истрају у одбрани светиња – закључио је Савић.

Он се посебно захвалио порталу Слободна Херцеговина и уреднику Трифку Ћоровићу који је иницирао да се ово вече приреди баш у Требињу.

Изложбу, која је осим Требиња, до сада приказана у Београду и Бањи Врујци, организовало је Друштво за обнову манастира Михољска Превлака и куће правде у Стразбуру, те др Јован Јањић и Предраг Савић у сарадњи са Музејом Херцеговине.

Овом догађају, између осталих, присуствовали су владика херцеговачки  Димитрије, његов архијерејски замјеник свештеник Милан Бандука, као и представници српског конзулата у Требињу.

Извор: Слободна Херцеговина

Прочитајте ЈОШ:

Ранко Рајковић о изјави Душка Марковића: Опасна изјава, најављује злокобна дјела, сад није паметно заборавити искуство Јевреја из нацистичког доба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: