У трговини цвијећем обрне се 200 милијарди долара
Индустрија цвијећа у свијету је грана од 200 милијарди долара, па иако и у Србији ова производња биљежи раст, ипак се цвијећа углавном сјетимо пригодно – пред Дан жена – 8. март.
Секретар Удружења за пољопривредну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић за Танјуг каже да трговинска размјена цвијећа на свјетском нивоу прелази 200 милијарди долара са стопом раста и до 10 процената, док је наш резултат у размјени са свијетом 15 милиона евра и биљежи раст.
„Србија последњих година биљежи и раст површина под цвијећем, претпоставка је да те површине прелазе и 500 хектара, а поред тога на око 600 хектара постоји плантажно гајење цвијећа”, рекао је Богуновић.
У структури размјене са свијетом Србија извезе за четири милиона евра, а увезе за 11 милиона евра.
У српском извозу више од 40 процената је резано цвијећа, слиједе украсно биље, а извозимо и садни материјал. Највише нашег цвијећа стигне у земаља Европске уније.
Најзначајнији спољнотрговински партнер код цвијећа за Србију је Холандија од које највише и увозимо, а српско цвијеће стиже и у Пољску, Њемачку, Словенију и Руску федерацију.
„Највише садног материјала увозимо за лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, од резаног цвијећа највише увозимо руже па орхидеје, хризантеме и љиљане”, каже Богуновић и додаје да највише извозимо резано цвијеће, прије свега руже.
Произвођача цвијећа у Србији највише је на простору западно од Београда, на сјеверу Војводине, а расадничарске производње је највише око Крушевца и Трстеника.
Уочи 8. марта на пијаци цвијећа у Крњачи цвијеће продаје и Иван Ђорђевић, чија фирма „Расадник цвијећа Ђорђевић” већ три деценије ради у селу Вучић код Раче Крагујевачке.
„За 8. март је специфична производња јер се ради само неке врсте биљака које су лијепе као поклон и могу да се чувају у соби зато што је кратак рок”, каже он и додаје да је та производња врло захтјевна и ризична. Од понуде издваја цикламе, примове, зумбуле, папучице и наводи да је рачуница његове породице у производњи цијвећа „да се има за неки нормалан живот”.
„Доста се ради, доста се улаже, кошта и гријање, мора током цијеле године да се посвети пажња, а зараде за неки нормалан живот буде”, рекао је он.
На питање да ли би Србија могла више цвијећа да производи, одговара да производња прати тражњу, па ако је већа има и више произвођача.
„Мада је у последње вријеме број произвођача почео да се смањује, нису сви баш задовољни”, каже Ђорђевић.
Портпарол Градских пијаца Београда Јелена Николић наводи да је уочи 8. марта уобичајено богата понуда цвијећа на 30 пијаца у главном граду и посебно истиче специјализовану пијацу цвијећа у Крњачи
„Закупци се посебно припреме за празник јер је цвијеће најчешћи поклон којим се женама исказује пажња, поштовање и љубав, а тржни центар Крњача је највећа пијаца цвијећа у Београду”, каже она.
Додаје да сваки цвијет има неку своју симболику, не само по броју него и по врсти цвијета, а какав ће одабир бити зависи од афинитета особе која поклања и афинитета особе којој је намијењен.
„На пијацу цвијећа свраћају грађани љубитељи пијачне куповине али и цвјећари који ужурбано купују на велико – а сви због повољнијих цијена”, рекла је Николић.
За суботу и недељу Градске пијаце Београд организовале су по први пут и посебан караван поклона – занатских и пригодних производа и то на пијацама Палилула, Ђерам, Калинић и у Блоку 44.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
