У три наслова Србија и Сирија

У последње време стиче се утисак да је јавност у Србији далеко више окупирана дешавањима у Сирији и на Блиском Истоку него оним што се дешава код куће. Шиптарски избори, страни саветници и афере у полицији које би иначе протресле друштвене мреже остале су у сенци могућег сукоба светских размера.

Хоће ли САД ипак напасти Сирију или ће све остати на јаловим претњама и индиректном учешћу кроз терористичка деловања, односно политичким речником „увођењем демократије“ , и да ли ће уколико дође до напада сукоб прерасти у Трећи светски рат, питање је које није само у Србији актуелно већ је неколико недеља уназад обишло цео свет.

По други пут у историји, након рата у Вијетнаму Сједињене Америчке Државе нашле су се на једној страни у сукобу са целим светом, укључујући и своје грађане који већ две недеље организују свакодневне протесте против агресије у Сирији и оптужујући Барака Обаму и Амерички Конгрес да су заправо ратни злочинци а не миротворци како покушавају себе представити.

И поред невероватних могућности за манипулацију јавним мњењем на глобалним нивоима, САД је овај пут пала пред сиријским народом, који нити жели, нити тражи да га уранијумским бомбама спашавају Барак Обама и НАТО од исламиста искупљених из целог света, терористичких организација и џихад ратника, од њиховог председника који се управо за свој народ и бори.

Дакле баш у тренуцима када је чак и Велика Британија, такозвана мала Америка, одустала од агресије у Сирији, историјским тренуцима за човечанство када постоји велика вероватноћа да понижена и без маске пред цели свет као истински терориста буде изнесена управо та велика болесна мрцина са запада, српски политичари уместо да крену да размишљају о будућности и будућој политици предвиђајући очита дешавања или бар могућности, опет се стављају на страну губитника и затварају врата светлости.

Јуче се у дневним листовима појавило неколико наслова, наизглед неповезаних један са другим а опет везаних и са врло јасном пропагандном поруком, видљивом сваком пажљивом читаоцу.

Први наслов је гласио:

„Обама упоредио ситуацију Сирије са Косовом“

Наводећи да му је познато колико се америчког народа противи војној интервенцији у Сирији, Обама је казао да је слична атмосфера била и међу Американцима деведестдевете, пред бомбардовање Србије, али да се касније показало да је војна агресија и злочин над Србима исплатио.

И заиста имајући у виду да је највећи део рудног богатства на Косову и Метохији у рукама Американаца, па да су и сами Шиптари само јефтино и покорно оружје у рукама ових западних силеџија и злочинаца, затим да је само пар година касније кроз Србију протутњала демократска војска и да су и сада њихови полтрони на власти, лов у Србији је био исплатив.

Следећи наслов је гласио:

„На Србе смо ударили уз договор са Русима, у Сирији смо сами“

Наслов чија порука није стигла директно из западне кухиње, већ из београдских канцеларија, а која значи само једно:

„Ето вам Срби ваших Руса!“

Односно разлог и последична веза са трећим насловом, односно оправдањем става који ће, извесно је заузети Србија по питању сиријског проблема. И поред тога што смо на својим леђима осетили и осећамо западне миротворце, увођење обавезне демократије и увежен амерички систем безвредности, наводна наша Влада а заправо њихови послушници не планирају да осуде терористичке планове Обаме , и поред тога што је то учинио већи део света и то развијеног света , већ чека коначни став Европске уније по том питању.

Наравно да су се око другог наслова утркивали сви проевропски медији да га набаце очима јавности у Србији, заборавивши да помену да је Русију у време бомбардовања водио управо западни послушник, пијани Јељцин који је био спреман да подржи и НАТО агресију на своју земљу да је било потребе.

Такође, не труде се да наслове чија је порука другачија и став по питању садашње ситуације на Косову и Метохији , представе јавном мњењу у Србији и са намером заташкавају помоћ коју нам Русија и Владимир Путин упућују. Што, никако није чудно ако се има у виду да је Влада Србије спремнија да призна независност Косова далеко пре него што је то Русија.

И коначно трећи наслов, као шлаг на торту и узрочно последична веза претходна два наслова:

Србија о Сирији после става ЕУ

Уколико бих употребила реч идиот, сматрам да бих увредила идиоте описујући министра иностраних послова, вероватно најнеспособнијег од свих својих претходника. Труд западних послушника на власти да доведу неког који би одговарао критеријумима које испуњава Иван Мркић је неприкосновен, копајући раку целој Србији њен гробар Томислав Николић је одабрао дакле савршеног колегу да то исто учини са земљама чије нам партнерство може донети само бољитак и просперитет али уз нашу подршку њиховим садашњим ставовима.
На жалост као што Влада Србије нема могућности да сама доноси одлуке што се тиче унутрашње политике земље, далеко мање сме сама и без питања западних налогодаваца сме да заузме став по питању неких ширих размера, у овом случају да се придружи остатку света у пружи подршку сиријском председнику у његовој борби против истих окупатора против којих смо се и ми борили и и даље боримо.

Један пријатељ након читања ове Мркићеве изјаве, констатовао је да му је потребан преводилац „врло необичног“ дипломатског говора. Јасно говорећи да Србија без званичног, писаног става Европске уније, као чланица у фази потенцијалног прикључења, нема свој став док не добије директиве из Брисела, он вели како се гнуша хемијског оружја ни под разно не помишљајући да се иста таква пропаганда спроводила и током агресије над Србијом.

„Ја знам осећања нашег народа када су у питању санкције и бомбардовање, али ситуација данас у Сирији и ситуација у Србији 1999. године су драматично различите и таква врста поређења не стоји, из историјских, географских и чињеничних разлога“, констатовао је Мркић.

Дакле, и поред сазнања да су терористи који се у Сирији боре против Асадовог режима скупљају с коца и конопца, и да се Асад бори да сачува своју земљу управо од тих ратника који долазе и са Косова и Метохије, Новог Пазара, Сарајева, Македоније, углавном Шиптара и такозваних Бошњака, Мркић не мисли да ти вехабисти ишта лоше одласком у туђу земљу и ратовањем за туђе територије.

У том случају ми не треба да очекујемо да ће Влада Србије са оваквим ставом, односно без става, моћи ишта да учини по питању вехабија и на овдашњим просторима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: