У ужи избор књижевне награде „Славиша Николин Живковић“ ушла три аутора

Жири књижевне награде „Славиша Николин Живковић“, коју додјељује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, уврстио је у ужи избор три рукописа, којима су аутори, чланови Друштва, конкурисали за награду.

Жири у саставу: Снежана Божић, Жељко Митић и Александар Костадиновић сложио се да се од приспјелих рукописа квалитетом издвајају збирке пјесама Каје Панчић Миленковић „Самуилови војници“ и Душана Мијајловића Адског „Трн у оку“, као и збирка прича „И нека ми после неко каже“ Стане Динић Скочајић.

Рукопис Каје Панчић Миленковић „Самуилови војници“ представља поетску књигу која се издваја својим приступом вјечитој пјесничкој теми ‒ горким и трезвеним погледом на љубав, који су обликовале зреле године и животна искушења поетских јунака. „Трн у оку“ Душана Мијајловића Адског је збирка исповједних поема хетерогених семантичких тежњи, чије се јединство проналази у сасвим особеној спрези животног замора и клонућа лирског субјекта с његовим непристајањем на императиве које му диктира ближе окружење. Збирка прича Стане Динић Скочајић „И нека ми после неко каже“ износи пред читаоца и обзнањује му интимне драме и наличје књижевног живота у унутрашњости, у препознатљивом стилском проседеу питке озбиљности и духовите опорости.

Одлуку о томе који су рукописи ушли у најужи избор за литерарно признање, које носи име култног нишког писца, жири објављује 3. априла, на дан рођења Славише Николина Живковића. Одлука о добитнику награде биће накнадно саопштена.

Савиша Николин Живковић (Ниш, 3. април 1953 – Ниш, 1. мај 1990), звани Шака, био је рокер по вокацији, пјесник по опредјељењу, вагабунд и клошар, свјетски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смјени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човјек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.

Објавио је Тор за шугаву овцу (пјесме), Градина, Ниш, 1979. и Нишки културни центар, 2004; Гримасе (приче), Видици, 1988. и Нишки културни центар, 2003; постхумно: Паликућа (роман), Градина, Ниш, 1991. и Нишки културни центар, 2004; Чудни шумар  (есеји), Студентски културни центар, 1991. и Нишки културни центар, 2004; Штенад (приче из заоставштине), Нишки културни центар, Ниш, 2006.

Такође, објављивао је у часописима: „Књижевна реч“, „Поља“, „Видици“, „Дело“, „Одјек“, „Quorum“, „Стремљења, „Јединство“, „Градина“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: