У вези са престанком функције судије Ђурановић: Погледајте молбу упућену Венецијанској комисији коју је потписао Спајић

Представници власти и опозиције усагласили су питања која ће премијер послати Венецијанској комисији, сазнаје РТЦГ.

„Желим да обавијестим јавност да је усаглашен текст писма у ком се тражи мишљење Венецијанске комисије поводом престанка функције суткиње Уставног суда. Очекујемо да ће ВК мишљење донијети по хитној процедури”, саопштио је министар правде Бојан Божовић.

Захвалио је премијеру Милојку Спајићу и парламентарној већини, амбасадору Сатлеру и ДЕУ, као и представнику опозиције Милошу Вукчевићу и осталим колегама из опозиције на конструктивном приступу и сарадњи.

“Писмо ће данас, након званичног превода, дипломатским путем, бити прослијеђено Венецијанској комисији”, казао је он.

Портал БОРБА објављује Молбу за хитно добијање Мишљења са препорукама у вези са престанком функције суткиње Уставног суда Црне Горе, Драгане Ђурановић, коју је потписао премијер Милојко Спајић.

Молбу, која садржи питања и аргументе представника власти и опозиције преносимо у цјелости:

– У складу са Споразумом представника владајуће већине (предсједник ПЕС-а), г. Милојка Спајића, и представникā парламентарне опозиције у црногорском парламенту (Данијел Живковић – ДПС, Дамир Шеховић – ЕС и Адријан Вуксановић – ХГИ), потписаним 15. 3. 2025. године, који достављамо у прилогу, подносим захтјев Европској комисији за демократију путем права (Венецијанској комисији) да, у складу са својим надлежностима, одговори на питања представникā власти и опозиције.

Имајући у виду да представници власти и опозиције имају неколико недоумица у вези са предметним случајем, у наставку писма наводимо питања и кључну аргументацију власти и опозиције одвојено. Накнадно ћемо достављати и прилоге који могу помоћи у стварању потпуне слике о проблематици тумачења наведених норми у материјалном и формалном смислу.

Стране потписнице Споразума ће, дакле, одвојено изнијети аргументацију којом доказују своје позиције, али и моле Венецијанску комисију да, осим одговора на ова питања, дају препоруке у циљу рјешавања евентуалних дилема које у вези са овим егзистирају у уставноправном систему Црне Горе.

Укратко о аргументима и питањима представника власти

Чланом 154 став 1 Устава Црне Горе прописано је: „Предсједнику и судији Уставног суда престаје функција прије истека времена на које је изабран ако то сам затражи, кад испуни услове за старосну пензију или ако је осуђен на безусловну казну затвора.“ Ставом 2 истог члана уређују се разлози за разрјешење са дужности усљед осуде за дјело које би судију Уставног суда чинило недостојним вршења функције, када дође до трајног губитка способности за вршење функције и ако судија Уставног суда јавно испољава своја политичка увјерења.

Законом о Уставном суду прописано је да ће Уставни суд о испуњењу услова за старосну пензију обавијестити предлагача који је тог судију предложио шест мјесеци прије испуњења услова за остваривање права на старосну пензију, односно прије истека мандата (чл. 7 ст. 2).

Како су разлози за престанак функције везани за чињенице које су по својој природи неспорне или општепознате, тако су поступак њиховог утврђивања и карактер обавјештења које Уставни суд просљеђује Скупштини – деклараторног карактера. Лични захтјев судије, постојање правоснажне пресуде за кривично дјело, као и испуњење услова за старосну пензију – не захтијевају вијећања и гласање, утврђивање повезаних чињеница и слично. Ријеч је о констатацији.

Дакле, информација из дописа предсједнице Уставног суда о годинама живота и радног стажа за све судије Уставног суда, који је достављен на основу упита предсједнице Уставног одбора Скупштине, била је довољна Уставном одбору Скупштине да констатује неспорну чињеницу, односно да су наступили услови прописани Законом о ПИО.

Напомињемо да Уставни одбор на сједници није цијенио поступак који је претходио слању обавјештења које је предсједница Уставног суда упутила Уставном одбору.

Тврдимо да је Уставни одбор имао не само право, него и уставну обавезу да овако поступи, као и да је у случају недоумица око примјене ових уставних норми имао пуно право да разматра начин на које се оне примјењују те да, сходно томе, изведе закључке, све у складу са чланом 38а Пословника Скупштине Црне Горе.

Дакле, Уставни одбор разматра начелна питања о јединственој примјени Устава, што је била надлежност Уставног одбора и у овом случају јер при истој уставној норми судијама редовних судова престаје функција сходно примјени Закона о ПИО.

У погледу досљедног тумачења материјалне норме о престанку мандата судија због стицања услова за старосну пензију, наглашавамо да је по овом основу престала функција за више од 100 судија и државних тужилаца примјеном Закона о ПИО и ,,по сили Устава“ а да су правила о престанку мандата по овом основу једнако уређена и за судије Уставног суда. Још важније, Уставни одбор се у свом дјеловању водио ранијом праксом која се јавила у случају престанка мандата бившем судији Уставног суда Драгољубу Драшковићу, када је на идентичан начин утврђен престанак мандата упркос чињеници да је Уставни суд Скупштини тада одбио да достави обавјештење из члана 154 став 3 Устава. Управо је тада разрађен механизам који је примијењен и случају суткиње Ђурановић, а тада је то наишло на одобравање како парламентарне већине, тако и опозиције, што је у коначници легитимисано избором новог судије на упражњено мјесто судије Драгољуба Драшковића. Имајући у виду ранију идентичну праксу, не може се говорити да је у дјеловању Уставног одбора у случају Ђурановић било икакве арбитрарности, већ напротив, арбитрарно дјеловање се може огледати једино у протесту поводом ове ситуације, који је изостао у случају Драшковић.

На основу свега наведеног, представници власти моле да нам одговорите на сљедеће питање:
да ли у случају неспорног наступања разлога за престанак функције због испуњености услова за старосну пензију, сходно члану 154 став 1 Устава, судији Уставног суда престаје функција и онда када Уставни суд не утврди очигледну испуњеност услова за престанак функције на сједници Уставног суда, у складу са чланом 154 став 3, односно да ли је утврђивање разлога за престанак функције на сједници Уставног суда само декларативног карактера и, с тим у вези, да ли је Уставни одбор дјеловао ван оквира својих надлежности када је на основу дописа предсједнице Уставног суда, као одговор на упит о годинама живота и стажа свих судија, усвојио закључак да су у случају суткиње Ђурановић наступили разлози за престанак функције због испуњења услова за старосну пензију?

На сједници Уставног одбора представници опозиције су, супротно пракси домаћих судова и међународним стандардима, сматрали да судијама Уставног суда престаје функција примјеном Закона о раду, а не Закона о ПИО, што је био и став појединих судија Уставног суда (укључујући и суткињу Ђурановић), због чега је и настао овај проблем.

Међутим, подсјећамо да је, позивајући се на међународне стандарде и праксу међународних судова, Управни суд Црне Горе бројним одлукама, које ћемо у прилогу доставити, изразио став да су у погледу престанка судијске функције ,,услови за остваривање права из корпуса пензијског и инвалидског осигурања па и права на старосну пензију регулисани у националном законодавству Законом о ПИО“.

Врховни суд Црне Горе је потврдио одлуке о престанку судијске функције којима је верификован став Управног суда истичући, између осталог, да ,,судије не заснивају радни однос, већ се одлуком бирају ради обављања судијске функције као јавне функције. Судијска функција је јавна функција која се повјерава квалификованим лицима одлуком надлежног државног органа, а не заснива се уговором о раду, нити се окончава престанком тог уговора, те се не ради о радном односу, на што недвосмислено указује и начин избора судија“.

Када је ријеч о сједници од јуна прошле године, у гласању су учествовале судије које су лично биле заинтересоване за исход. Није се десило изузимање по основу принципа немо јудеx ин суа цауса, па је Агенција за спречавање корупције утврдила конфликт интереса у случају једног судије. У крајњем, Уставни суд може у свом раду да остане без кворума потребног за одлучивање. Да ли би у том случају Скупштина требало да суспендује своје уставне надлежности?

Власт почива на међусобној контроли и равнотежи. Све што је Уставни одбор урадио је, по нашем мишљењу, констатација неспорних чињеница и показатељ проактивног дјеловања са циљем заштите легитимитета и функционалности Уставног суда. На тај је начин сачувао дигнитет Устава, Скупштине и, на крају, али не и мање важно, самог Уставног суда како не би у раду учествовале судије којима је по сили Устава престала функција.

Укратко о аргументима и питање представника опозиције

„Начела уставности и законитости, у најширем смислу, означавају идеју да се правом ограничи државна власт и ово начело има праву и политичку димензију. Правна димензија подразумијева надређеност Устава осталим нижим правним актима који сачињавају правни систем конкретне државе, док се политичка димензија огледа у ограничењу власти политичких структура и контроли њиховог поступања“ (стр. 355 Коментара Устава, аутор проф. др Младен Вукчевић – издавач Удружење правника Црне Горе). Надаље, у Коментару се наводи да „начело уставности може имати и различите облике – материјални и формални. Уставност у материјалном смислу представља садржинску сагласност нижих правних аката са Уставом, а формална уставност подразумијева сагласност нижих аката са Уставом у погледу поступка њиховог доношења“.

У предметном случају требало би утврдити да ли је дошло до формалне неуставности – усљед чињенице да је одлука надлежног одбора донијета без испуњавања услова из члана 154 став 3 Устава Црне Горе. Додатно треба сагледати одредбе члана 7 став 2 Закона о Уставном суду, којим је прописано да Уставни суд о испуњењу услова за старосну пензију односно истеку мандата судије Уставног суда обавјештава предлагача који је тог судију предложио шест мјесеци прије испуњења услова за остваривање права на старосну пензију, односно прије истека мандата. Поставља се питање да ли је поступак разрјешења једне суткиње Уставног суда Црне Горе формално неуставан, јер није спроведен у складу са одредбом члана 154 став 3 Устава Црне Горе.

Наиме, овај члан Устава експлицитно утврђује да „наступање разлога за престанак функције или разрјешење утврђује Уставни суд на сједници и томе обавјештава Скупштину“. Разлог постојања ове одредбе је, прије свега, заштита независности Уставног суда и самих судија Уставног суда од „одстријела“ судија које нијесу подобне парламентарној већини, што се у конкретном случају суткиње Драгане Ђурановић управо и десило. У том контексту треба сагледати досадашњу праксу Уставног суда у дијелу примјене одредаба чл. 154. ст. 1 и 3 Устава Црне Горе, како одлуке Уставног суда које су донијете прије (судије Мевлида Муратовић, мр Хамдија Шаркиновић, др Драгољуб Драшковић, Миодраг Иличковић, Миодраг Гогић), али и послије случаја престанка функције суткиње Драгане Ђурановић (судија Будимир Шћепановић), као и обавјештење Уставног суда упућено предсједнику Црне Горе, господину Јакову Милатовићу, Су. бр. 996/24-2 од 25. децембра 2024. године. Дакле, из свега наведеног се јасно може закључити да је суткиња Драгана Ђурановић једина суткиња Уставног суда којој је за 60 година постојања Уставног суда (од настанка) утврђен престанак функције по основу испуњавања услова за старосну пензију по основу одредби Закона о пензијском и инвалидском осигурању. У свим другим случајевима то је рађено по сили Закона о раду, што указује на дискриминаторан однос Уставног одбора и парламентарне већине према суткињи Драгани Ђурановић. Овакав свој правни став судије Уставног суда образлажу тиме што Уставни суд није дио правосуђа, већ посебан државни орган за заштиту уставности и законитости, па се Уставом другачије и уређују питања надлежности и престанка функције. Тако, за разлику од функције судије редовног суда, која, у смислу одредби члана 121 Устава, престаје стицањем услова за остваривање права на старосну пензију, функција судијама Уставног суда престаје у смислу одредби члана 154 Устава, поред осталог, стицањем услова за старосну пензију. Према томе, разлика је у томе што се престанак функције судије редовног суда везује за стицање права, које прописује Закон о пензијском и инвалидском осигурању, док се престанак функције судије Уставног суда не везује за право, већ за услове које прописују одредбе Закона о раду. Свакако, ријеч је о правном ставу који су већински заузеле судије Уставног суда и који би се морао поштовати од стране Скупштине и њеног Уставног одбора. Стога је правно депласирано стављати у исту раван престанак функције судијама редовних судова, који се уређује чланом 121 Устава, државним тужиоцима, који се уређује чланом 135 Устава, и судијама Уставног суда, који се уређује чланом 154 Устава. Такође, не стоји ни аргумент да је требало да судије Уставног суда буду изузете од одлучивања приликом заузимања става да треба примјењивати Закон о раду сходно начелу немо иудеx ин цауса суа јер у Закону о Уставном суду, који је леx специалис закон, не наводи се оваква ситуација као разлог за изузеће судије. Наиме, члан 43 Закона о Уставном суду односи се на случајеве када су судије учесници у поступку (када, на примјер, судија поднесе уставну жалбу, па се онда мора изузети када се о њој одлучује), али се стриктно наведени члан не односи на ову ситуацију. Судије се не изузимају од гласања ни у ситуацијама када гласају за избор предсједника/ице Уставног суда, као у посљедњем случају, приликом избора предсједнице Уставног суда Снежане Арменко.

Посебно је потребно сагледати Одлуку Уставног суда са сједнице од 27. јуна 2024. године, којом је са 4 гласа за и 2 против одлучено да за суткињу Драгану Дјурановић нијесу наступили разлози за престанак функције јер она није испунила услове за старосну пензију по одредбама Закона о раду, из чега се може закључити да су чланови Уставног одбора који су гласали за престанак њене функције свјесно, знајући за став Уставног суда по којем судијама УС престаје функција по сили Закона о раду, ипак одлучили да закључе односно утврде разлог за престанак њене функције примјењујући одредбе члана 17 став 2 Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Дакле, чланови Уставног одбора су, иако поједини нијесу правници, преузели надлежност Уставног суда и утврдили разлоге за престанак функције једне суткиње Уставног суда примјењујући при томе право – одредбе Закона о ПИО. Након тога су упутили Предлог предсједнику Скупштине да се констатује престанак њеног мандата, иако то никада није била надлежност Уставног одбора, нити он има законска или подзаконска овлашћења за такво нешто.

У том контексту треба сагледати Закључак Уставног одбора Скупштине Црне Горе да се констатује престанак функције судији Уставног суда на основу „Обавјештења предсједнице Уставног суда“ и да ли таква радња има утемељен правни основ. Сагласно томе, треба утврдити да ли Одбор може „закључити“, односно умјесто Уставног суда утврдити да ли је неки судија испунио услове за старосну пензију, као и да ли Одбор може бити надлежан за тако нешто, додатно узимајући у обзир и члан 38а Пословника о раду Скупштине Црне Горе, који прецизно наводи шта је надлежност Уставног одбора и чиме се он бави. Јасно је да Уставни одбор као радно тијело Скупштине не може преузети надлежност Уставног суда и умјесто њега утврђивати разлоге за престанак функције судијама Уставног суда. Ријеч је о поступку утврђивања, а не констатације, па не стоје наводи да Уставни суд не доноси одлуку, већ само констатује и да у том случају надлежност може да преузме Уставни одбор као радно тијело Скупштине. Без обзира на то о каквој врсти одлуке је ријеч (конститутивној, преображајној, па чак и декларативној), може је донијети само надлежни орган који је одређен Уставом, а то је у овом случају Уставни суд. У противном, одлука је формално неуставна.

Такође, 17. децембра 2024. године Уставни одбор је доставио Предсједнику Скупштине Предлог број 074/24-62 да се констатује престанак функције суткињи Уставног суда Драгани Ђурановић, иако Уставни одбор нема ни законских ни подзаконских овлашћења и надлежности да предлаже престанак функције судији УС (видјети Предлог бр. 0074/24-62 од 17. 12. 2024).

Коначно, треба сагледати и акт предсједника Скупштине Црне Горе којим је Уставни суд Црне Горе обавијештен да је, у складу са чл. 154. Устава Црне Горе, на ВИ сједници Другог редовног (јесењег) засиједања Скупштине Црне Горе у 2024. години, одржаној 17. децембра 2024. године, констатовао престанак функције суткиње Уставног суда Драгане Ђурановић, због испуњавања услова за старосну пензију (бр. 00-32-2/24-728), од 18. децембра 2024. године.

У контексту свега наведеног, потписници Споразума који припадају опозицији очекују да Венецијанска комисија утврди да ли је прекршен члан 154 став 3 Устава Црне Горе, односно да ли су поступање Уставног одбора Скупштине Црне Горе и Закључак о пензионисању (испуњавању услова за старосну пензију) суткиње Уставног суда Црне Горе Драгане Ђурановић формално неуставни те да ли је стога и акт констатације предсједника Скупштине Црне Горе такође неуставан – пише у Молби коју је потписао Спајић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: