У зглобовима неразума

Пише: Војислав Караџић

,,Чамчићу мој, чувај се, копна ни на видику,,

Под небесима овим што се узвисују
И пјевају свјетлости задње и прве
Језик ми древни из корјена исписују
Силе махнитих вода према њему врве!

Тражим острво, кључе од тајних врата
Да га скућим, урежем на плочи
Док над њим помамна палацају јата
И душа крвари и жуч црну точи!

Не ћутимо браћо, заспала ријеч је мртва
Пјевајмо анђели језика, ово је наша кућа
Пламени гласови најбоља су жртва
Што их приносимо у јутра никада клонућа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: