Убедљива победа Путина над опструкцијом и противкандидатима

Пише: Игор Дамјановић

Трећи, закључни дан избора за председника Руске Федерације, протекао је углавном мирно, практично без инцидената. Мањих испада било је само у петак, када су на неких 10-ак бирачких места грађани покушавали да запале гласачке кутије, односно полију убачене листиће „зељонком“ – антисептичким раствором зелене боје, кога од совјетских времена лекари препоручују против блажих инфекција и иритације коже.

Једна од жена ухапшених након уништења гласачког материјала пред камерама је изјавила да се на овај чин одлучила након анонимног позива у коме јој је предложено да се за сипање зељонке у гласачку кутију плате њени кредите у износу 500.000 рубљи, око 5000 евра. У разговору су је убедили да за овај чин не може бити кривично гоњена, што она није посебно проверавала. Иако нам ово звучи наивно, треба узети у обзир да су се овим активностима учествовали специјално обучени пранкери, који су специјалним софтвером и вербално-психолошким приступом успевају да неретко преваре чак и лидере држава и тајне службе, а не обичне просте људе.

На тзв. новим територијама, 4 области Украјине које Русија од октобра 2022. сматра својом територијом, на мети пранкера нашли су се и бирачки одбори. Приликом позива представницима бирачких одбора оцртавали су се бројеви полиције, одакле су слушали упозорења да због разлога безбедности одмах прекину гласање и затворе бирачко место. Ипак, лица задужена за спровођење избора тамо казали су ми да су представници бирачких одбора били унапред припремљени за ове активности и да су имали начин да додатно провере да ли је реч о стварном позиву полиције, или лажном украјинских пранкера.

Изузев у рубним подручјима тзв. нових територија и Белгороду, граду кога од четвртка украјинске снаге неселективно туку артиљеријом и вишецевним бацачима ракета, руска војска тврди да је реч о чешким РМ-70 Вампир, гласање се одвијало мирно. Ноћу субота на недељу руски ПВО оборио је неколико десетина украјинских дронова над Красњодарским крајем, Курском, Бријанском, Ростовском, Јарославском, Орловском, Калужском и Московском области, где је мета био територији Украјине најближи московски међународни аеродром – Домодедово. Готово сви дронови су оборени, или неутралисани средствима за противелектронску борбу, а на самом Домодедову није било значајнијих кашњења у домаћем и међународном саобраћају.

За три изборна дана није било ни озбиљнијих протеста. Акција „Подне против Путина“ окупљања противника власти и присталица либералне опозције испред бирачких места, на које из емиграције позвао за корупцију осуђени бивши олигарх Михаил Ходорковски, завршила се потпуним фијаском. У самој Русији ову акцију подржало је не више од 1000 људи, док је чак и код нас на Балкану то све деловало знатно масовније испред руске амбасаде у Подгорици и Београду, где су гласали емигранти. Дакле, синхронизовани покушај либералне опозиције, западних амбасада и тајних служби, налети украјинских дрнова и јуришних јединица којима су данима безуспешно су покушавали да продру на територију Белгородске, Курске и Бријанске области нису успели да поремете гласачки процес. Дакле, за председника Путина победа над покушајима опструкције избора знатно је важнија од још једне убедљиве победе над противкандидатима.

Званично међународни посматрачи из 105 земаља пратили су изборни процес. Нико од њих није имао озбиљнијих замерки, али свакако кредибилитет доброг дела треба узети са резервом. Још и пре ескалације рата са Украјином, Русија је трошила много ресурса да се у домаћој јавности створи илузија да тамо на Западу и НАТО земљама постоје „слободни интелектуалци и друштвено-политички активисти“ који осуђују политику санкција својих земаља према Русији и некритички подржавају политику председника Путина. Са постматрачима из западних и НАТО земаља, које је делегирала руска Обшествена палата, тако је чини се било и овога пута – скуп индивидуа без посебног угледа и кредибилитета у земаљама из којих долазе. Донекле су изузетак троје посматрача посланика регионалног парламента Баварске, чланова Алтернативе за Немачку.

Ипак да се не лажемо, ретко где су посматрачи на изборима били делегирани без унапред октроисаних политичких циљева. Најнерегуларнија гласања у послератној историји Европе, црногорске председничке изборе 1996. и референдум из 2006, међународни посматрачи са лиценцама ОЕБС-а и ЕУ у извештајима су карактерисали као слободне и демократске. Сећам се да сам и сам аплицирао у НВО ЦЕМИ да будем међународни посматрач на председничким изборима у Украјини 2003-04. Без обзира што сам одлично говорио енглески језик, моја кандидатура није прихваћена, јер су људи из њиховог руководства били упућени у моје ставове и принципе. Међутим, кандидатуре неколико мојих пријатеља, који нису практично размели ниједан страни језик, су прихваћени и они су отишли прво на други, а потом и на таласу Наранџасте револуције специјално организовани трећи круг избора.

Извештаје које су тада подписали практично нису разумели, а касније су сазнали да је мало шта од потписаног било истина. Тако ако поредимо посматраче које позива Русија и оне које шаљу западним грантовима финансиране НВО, ови први барем знају шта потписују.

Председничке изборе у Руској Федерацији пратила је и делегација Скупштине Републике Србије, која се од посматрача делегираних од стране Обшествене палате, разликује по томе што је имала карактер званичне државне и имала је потпуну аутономију у раду. На изборима је боравила на основу посебног споразума о формирању Посланичке групе пријатељства са Русијом. Члан делегације, народни посланик Владимир Ђукановић, са којим сам имао прилике да разговарам јуче у Москви, високо је оценио „процедуру, транспарентност и демократичност изборног процеса“, наводећи да „неке ствари у спровођењу избора можемо да научимо од Руса“.

„Фасцинантно ми је било да сваки члан бирачког одбора има свој лаптоп и одатле непосредан увид у бирачки списак на том месту, што искључује могућности манипулације. Друго што ми је било занимљиво је електронско гласање. Поред класичног гласачког листића, могуће је било гласати и на посебној машини у којој се претходно индентификујете тако што ставите документ.“ – истакао је Ђукановић и додао да по његовом мишљењу: „Кампања није била интезивна, али је свако имао могућност да се представи. У Русији није било предизборне ћутње, ја се искрено залажем да се то и код нас укине, па је кампање од врата до врата било и на сам дан избора. На гласачким местима истакнуте су биле слике све четворице кандидата који су имали и своје представнике, који нису имали никаквих замерки на процес гласања. Редови које сам видео на гласачким местима наводе ме на утисак да би излазност требала да буде висока. Да будем потпуно, искрен чак и у односу на неке западне државе ово су били квалитетно и добро организовани избори.“

И за крај оно што је мање битно – резултати. У престоници Москви гласало је око 67% уписаних бирача, на нивоу целе државе излазност била нешто већа 73%, а председника Путина је подржало плебисцитарних 85%.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: