Убијање Српске

Пише: Мишо Вујовић

Гађали су те ноћи релеј Стажицу изнад Чајнича, неких триста метара ваздушне линије од границе СРЈ. Страдао је Радомир Старовлах, руководилац објекта, његовог колегу детонација је са креветом избацила из зграде на ливаду. Угруван и дезорјентисан није се сећао ничега. Несрећни Старовлах беше утонуо у вечни сан миран и спокојан лежао је на гвозденом војничком кревету без огреботине. Мики Стојчић ветеран ратног извештавања од Кувајта, Ирака до Сирије,врстан сниматељ потрешен је овим сценом.

У Чајничу смо ингогнито. Соња Караџић је забранила Ројтерсу да извештава. Возим сулудо до Подгорице да пошаљем извештај у међународну размену. Први снимак бомбардовања Републике Српске одлази у свет.

Душко Корњача председник Општине Чајниче увече каже да је звао Караџић да честита на снимцима који су обишли планету. Пробили смо медијску блокаду.
“Што му ниси рекао да смо уљези за разлику од Кристијан Амампур из Си-ен-ена, звезде на Палама”, кажем помало гневно.

Српски новинари су у гету. Међународним прес центром командује Соња.
НАТО авиони долетели су са територије Југославије. Са те стране је гађан релеј.

“Савезна Република Југославија је саучесник”, објављујем.

Авиони су ушли на њену територију, дејствовали и одлетели према унутрашњости Бих.

На граничном прелазу Метаљка један од безбедњака ме пријатељски упозорава да пазим шта пишем. Бомбардовању је претходила експлозија гранате на пијаци Маркале два дана раније 28.августа 1995. године. НАТО је већ био спреман, медијска бомба је темпирана као и неку годину раније на истом месту. Руски пуковник Демиренко је изјавио да су Срби неправедно оптужени. Генерал Мајкл Роуз касније признаје да није утврђено одакле је граната испаљена. Та “неутврђена” граната посејала је преко 1000 НАТО бомби 708 вођених ракета, око 10 000 тона разорног експлозива. Епилог више од сто мртвих цивила и на хиљаде преминулих од последица зрачења осиромашеним уранијумом. Насеље Хаџићи имало је највише жртава у овом злочиначком подухвату. Само у Братунцу где су пресељени након Дејтона за пар година сахрањено је близу три хиљаде људи преминулих од разних облика канцера.

У Хаџићима се налазио Војно ремонтни завод, гађан даноноћно.

Следећи дан бомбардован је Брод код Фоче. У Фочи нас дочекује Бране Ћосовић ратни командант, у тренутку бомбардовања командир полиције.

Обилазимо рушевине. Следи бомбардовање центра града. Гађају мостове. За само неколико часова Србиње је разорено. Град је затрпан срчом, малтером, бетоном и прашином.

Проглашено је ратно стање. Свакодневно јуримо у Подгорицу да емитујемо снимљени материјал. Деветог септембра на лакат кривини изнад Никшића једва успевам да заузставом возило које десном страном виси низ падину. У ауту се налази девојчица чија мајка нас је замолила да је превеземо код ујака у Подгорицу.

“Изгубила сам сина, земљаче, спаси ми њу, кумим те Светим Василијем”, каже ми жена усаклог лица. Рањена мајка храброст. Њен супруг ћути као скамењен.

Ћоса обезбеђује дозволу да девојчицу може напустити Српску.

На тој кривини, док излазим из аута, клецајући размишљам о невидљивом прсту судбине. Тресем се од помисли да је могла да страда на овој кривини.

“Мало си га згазио брале”, смешкајући се примећује Ћоса.

Присећам се осмогодишњег дечака Рада Тодоровића коме су муслимани запалили кућу у Заборку.

“Води га за Београд код моје супруге да ми не изгуби главу”, рекао ми је његов брат Новица. На углу Максима Горког и маршала Толбухина у бок нас је ударио москвич. Прошао сам кроз црвено. Преврћемо се. Раде на семафору на раскрсници са улицом Ивана Милутиновића бежи из возила хитне помоћи.

“Води ме назад, нећу да будем издајник”, преклињао ме те јесење ноћи деведесет друге године.

Бомбардовање Српске трајало је две недеље. Из Фоче су нас испратили Ћосини момци. Покојни Дача итендант јединице замотао је једну “за срећног пута”.

“Путничку ваља се, ајде Врањанац узми”, чикао је Микија.

Голф је скакутао макадамом према Шћепан пољу. У Броду нас је стопирала старица као снег белог – светачког лица уоквиреног црном марамом.
Причала је како је сањала Светог Ђорђа са штитом од кога се одбија муња.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: