ИН4С

ИН4С портал

Убијао цивиле и дјецу: Хрватски министар одговоран за смрт стотина Срба

Тужилаштву за ратне злочине Србије поднесена је кривична пријава против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и више особа због сумње да су 12. и 13. септембра 1995. године у месту Бравнице код Јајца убили 81 српског цивила, од којих осморо дјеце.
Дамир Крстичевић

Дамир Крстичевић

Тужилаштву за ратне злочине Србије поднесена је кривична пријава против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и више особа због сумње да су 12. и 13. септембра 1995. године у месту Бравнице код Јајца убили 81 српског цивила, од којих осморо дјеце.

Ово је само један од ратних злочина почињених у зони одговорности Крстичевића, који је командовао 1995. године Четвртом гардијском бригадом ХВ.

МУП Републике Српске је још 2005. године доставио Тужилаштву БиХ Извештај о откривању кривичног дјела и извршиоца кривичног дјела „Ратни злочин против цивилног становништва“ за четири лица и више непознатих припадника Четврте гардијске бригаде Војске Републике Хрватске.

Извештај се односи на кривично дјело извршено 13. септембра 1995. године у месту Бравнице, у општини Јајце, а допуњен је 2007. године. У документу су наводи да је Четврта бригада Хрватске војске зашла дубоко у територију суседне БиХ и да су њени припадници учествовали у акцијама „Маестрал“ и „Јужни потез“, које су биле наставак „Олује“, а које су спроведене на подручју Дрвара, Шипова, Петровца, Мркоњић Града, Бихаћа, Јајца и других општина у септембру и октобру 1995. године.

Гробови Срба пронађених у масовној гробници код Мркоњић Града
Гробови Срба пронађених у масовној гробници код Мркоњић Града

МУП Српске је у извештају упућеном Тужилаштву БиХ као осумњичене за ратне злочине над Србима са овог подручја, гдје је убијено више од 1.000 Срба, навео Тихомира Блашкића, Станка Сопту, Дамира Крстичевића и Марија Петровића, команданте ХВ и ХВО, као и више Н.Н. припадника Четврте гардијске бригаде ХВ и Друге гардијске бригаде ХВО.

Симо Тушевљак, инспектор Управе МУП РС за сузбијање тероризма, екстремизма и истраге ратних злочина и кривичних дјела по међународном хуманитарном праву, каже, за „Новости“, да од 2007. године предмет против Крстичевића и осталих стоји у Тужилаштву БиХ и да ништа по том питању није урађено.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, каже, за „Новости“, да је Тужилаштво БиХ 2016. године затражило од Центра доказну документацију у случају злочина у акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, гдје је, између осталих, командну одговорност имао и Дамир Крстичевић.

„Ми смо доставили више од 1.500 докумената“, истиче Којић.

Он каже да се овде ради о типичној командној одговорности.

Неђо Митровић, предсједник Реубличке организације породица погинулих и несталих цивила и војника, каже, за „Новости“, да породице убијених Срба очекују од Крстичевића да каже где су гробнице са тијелима више од 80 убијених Срба, који ни до дана данашњег нису пронађена, а људи су побијени у зони његове командне одговорности.

Вучић: Надам се да ће правда побиједити

Ми гонимо Србе који су починиоци злочина, али такође и гонимо и знамо да постоје многи који нису одговарали а починили су најгоре злочине против српског народа – изјавио је предсједник Александар Вучић.

Одговарајући на питање поводом подношења кривичне пријаве против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића због ратног злочина над Србима, и да ли ће жртве добити правду, Вучић је рекао:

“ Надам се да ће правда бити задовољена. Прескочићу дио шта о томе мислим.

Он је истакао да се зна да постоје многи који нису одговарали а починили су злочине против српског народа, било на територији КиМ, РС, некадашње Српске Крајине….

“ Али, просто, они су само жртве, а зна се ко је био агресор – Србија“, подсјетио је Вучић како се према томе други односе.

И у Србији може да одговара

Београдски адвокат Душан Братић, који је Тужилашту за ратне злочине Србије поднео кривичну пријаву против хрватског министра одбране, изјавио је да Крстичевић може и у Србији да одговара за ратни злочин.

Братић подсјећа на одредбе Закона о организацији и надлежности државних органа за процесуирање ратних злочина из 2003. Те одредбе су у складу са Кривичним закоником Србије, који познаје принцип универзалне надлежности, односно јурисдикције, као принцип међународног права.

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *