Убиства наочиглед јавности све више узнемиравају грађане: Мафија још увијек јача од државе

Током прошле године на територији Црне Горе није убијена ниједна особа у обрачуну организованих криминалних група, наводи се, између осталог, у извјештају МУП-а за 2023. годину, који је недавно усвојила Влада. Од почетка ове године већ четири жртве се приписују мафијашким обрачунима – или између зараћених кланова или као резултат сукоба унутар криминалне групе.

Улице Црне Горе поново су постале поприште обрачуна криминалних кланова, а нису поштеђени ни недужни грађани, као прије неколико дана на Цетињу, када је приликом експлозије бомбе повријеђена случајна пролазница, шездесетшестогодишња жена из тог града. И то није први пут да страдају недужни, због чега расте узнемирење грађана, као и због чињенице да се мафијашка убиства дешавају на прометним мјестима, углавном дању, у близини школа и јавних објеката који су доступни и дјеци. Додатно брине и то што се кадар криминалних кланова подмлађује новим лицима, па су жртве све млађе, а умјесто њих одмах се регрутују „младе снаге“ жељне брзе зараде и пуне адреналина.

У експлозији импровизоване направе постављене на дрвету испред Спортског центра на Цетињу у четвртак, око девет сати, ликвидирани су Драган Рогановић (36) и Петар Калуђеровић (20), а тешко су повријеђени Танасије Тасо Јовановић (46) и Михајло Борозан (29). Сви они се у евиденцијама безбједносних служби повезују са „шкаљарским кланом“. У пријеподневним сатима, насред улице, 27. фебруара, у Бару је убијен Едмонд Мустафа, такође повезиван са „шкаљарцима“, док је 3. априла ликвидиран Баранин Радован Марковић (29). Убиства Мустафе и Марковића, према сумњама истражитеља, резултат су сукоба унутар „шкаљарског клана“.

Ђукановић: Младима узор мафијаши и ратни злочинци

Према ријечима Андрије Ђукановића, трагично је што се криминал почео посматрати као нешто готово нормално.

– Ту видим највећу кривицу медија, који опет имају подршку одозго, који су популаризовали криминал романтизујући криминалце као неку врсту витезова. Посебно је штетан утицај медија из региона, који предњаче у промоцији криминалаца. Постало је уобичајено да вишеструко осуђивани криминалци гостују у емисијама и говоре о најзначајнијим друштвеним темама, неријетко и са позиције моралних ауторитета, што је трагично. Додајмо томе и музику и спотове које млади гутају, а који врве од сцена које афирмишу криминал. Створена је позитивна слика о криминалу, да то брзо доноси живот на високој нози и моћ, што привлачи младе више од свега осталог, а посебно од образовања и рада, који захтијевају труд и одрицање. Дјеца одрастају у амбијенту криминала и то сигурно утиче на њихове вриједности. Идоли и узори су мафијаши, навијачи, ратни злочинци, дакле, све оно што би требало да буде погрешно. Ствара се систем вриједности у којем је лични интерес испред општег и амбијент у којем се врлином сматра кршење закона и правила. Све то се друштву враћа у негативном смислу. Иако можда некоме доноси тренутну корист, друштво ће дугорочно пропадати, истиче Ђукановић.

Криминолог Добривоје Радовановић каже да је последњи случај мафијашке ликвидације на Цетињу најгори могући обрачун организованих криминалних група управо због чињенице да је повријеђена и случајна пролазница. Рат кланова, како је оцијенио у изјави за „Дан“, не може се окончати јер су они дубоко ушли у државне структуре.

– Једино чему се можемо надати како би се ликвидације зауставиле јесте да „шкаљарци“ и „кавчани“ поново почну да сарађују – казао је Радовановић.

Појашњава да су сукоби криминалних група на почетку били брутални јер се није марило за невине жртве, истичући да је тај модел, нажалост, поново актуелан. Он сматра да се мотив оваквих ликвидација може наћи и у крвним осветама.

– Неко вријеме је постојао утисак да је обрачун стао. Међутим, криминал се манифестује онолико колико држава дозволи. Стекао сам утисак да ће ова власт стати на крај овоме, али се ситуација ипак отела контроли државе. Када се достигне овај степен да криминал увуче државу, дјелове службе, само стравични политички потреси или грађански ратови то могу уништити, што се, срећом, није десило. Криминал се развио под плаштом државе и сада се не може истријебити. Када се једном склопи дил са организованим криминалом, из њега се не може искочити – указао је Радовановић.

Социолог Андрија Ђукановић истиче да смо, нажалост, свједоци колико је криминал јак и колико је био под покровитељством државе у последње три деценије, прије свега кроз полицијску организацију.

– Ово што се данас дешава само су горки плодови нерада и толерантног односа према криминалним групама. Мало је контрадикторно када полиција саопштава да у Црној Гори постоје десетине кланова. То значи да се зна да су криминалци, па се поставља логично питање зашто су онда све ово вријеме на слободи?! Најгоре од свега је што цијену плаћају невини грађани, попут ових на Цетињу који су се случајно нашли на попришту криминалног обрачуна. Безбједност свих нас је угрожена и нико више не може да се осјећа сигурним. Моћни криминални кланови не бирају ни мјесто ни вријеме обрачуна, угрожавајући тако животе случајних пролазника. То је недопустиво стање. Надам се да ће власт учинити све и интензивирати борбу против криминала. Није лако сузбити ову појаву након деценија нерада, али актуелна власт је ипак урадила пуно у борби против криминала кроз бројна хапшења кључних људи у полицији и тужилаштву који су, чини се, радили у интересу криминала – казао је Ђукановић за „Дан“.

Ступар Ђуришић: Строго казнити починиоце криминогених дјела

Криминални обрачуни на јавним мјестима и страх због угрожавања безбједности „обичних“ грађана тема је о којој се у нашој земљи поново навелико прича након што је минулог четвртка експлодирала бомба испред Спортског центра на Цетињу.

Психолог Радмила Ступар Ђуришић истиче да психологија препознаје и елементе страха за сопствени живот и свеукупну безбједност иметка.

– Али, важно је рећи да је опасност да будете колатерална штета у току криминалних активности кланова скоро иста као и да будете колатерална штета у саобраћајној несрећи изазваној од стране несавјесних возача, који су такође продукт друштвене климе у којој живимо. Алармантно је свеукупно понашање појединаца у друштву који својим чињењем или нечињењем праве климу ризика. Потребна је снажна подршка развоју квалитета образовања и породичних односа кроз који су проткане породичне вриједности. Друштво треба да се јасно опредијели за гнушање на криминогене појавне облике појединаца који би требало да буду веома строго кажњени за учињена дјела – истакла је Ступар Ђуришић.

Психолог Радмила Ступар Ђуришић упозорава да се криминализација друштва негативно одражава на дјецу и на формирање њихове личности, посебно адолесцената.

– Окружење у којем дијете одраста утиче на формирање карактера. Карактер чини комплекс личних особина, односно склоност ка одређеној врсти понашања. То је интегрисани систем моралних и вољних особина личности. Ризик да дође до криминогене инфицираности дјеце и младих већи је код друштава која функционишу без јасних границе отклона од глорификације криминалних дјела или свеопште климе да бављење криминалним радњама нема озбиљне санкције. Свеопшта клима у нашем друштву је таква да иметак или статус који се стиче криминалним радњама дјелују веома исплативо, јер су казне за то или мале или никакве, будући да је процес доказивања кривице ометан лошим прикупљањем доказа, што адвокати вјешто користе – казала је Ступар Ђуришић за Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: