Убиство Шарановића, злочин који је покренуо масакр кланова

Осми октобар 2009. године остаће упамћен у историји црне хронике Београда по једној ликвидацији, која је била увод у серију убистава на београдским улицама, да би се затим рат наизмјенично преносио мало на Србију, а мало на Црну Гору, пише Нова.рс.

Заправо, ово убиство имало је у својој предигри један мистериозни нестанак, који до дана данашњег није разјашњен. Мотиви овог крвавог рата до данас нису сасвим познати , а све се дешавало док прича о “шкаљарцима” и “кавчанима” није била ни на видику, а акција “Балкански ратник” почела да нагриза клан Дарка Шарића.

Тог осмог октобра 2009. године, пола сата послије поноћи Бранислав Шарановић, који се дан прије вратио из Црне Горе у Београд, планирао је да на раскрсници улица Црнотравске и Вељка Лукића Курјака скрене ка оближњем паркингу. У том тренутку изненада његовом возилу пришао је скутер на коме су, према тадашњим описима у медијима, била двојица мушкараца обучена у црно и са црним кацигама. Тад је други мушкарац извадио, како се причало, аутомат типа хеклер и кох МП 5 калибра 9 мм и сасуо рафал у Шарановића. Како су медији писали радило се о 20 хитаца. Шарановић је на мјесту остао мртав.

Пар сати касније у граду је одјекнула вијест да је на Бањици ликвидиран Бранислав Шарановић “краљ коцке”, односно власник коцкарница у Крушевцу, Александровцу и Београду. Бавио се и држао и слот апарате у српској пријестоници због чега је и зарадио назив “краљ коцке”.

Интересантно је било да Бранислав Шарановић никад није био осуђиван, али је у полицијским списима био евидентиран као безбједносно интересантно лице и то још од 1980-тих година прошлог вијека. За њега је српска јавност чула посљедњи пут прије ликвидације 2002. године када је доведен у везу са организацијом бјекства Жељка Максимовића Маке из Србије, који је оптужен да је главни организатор убиства полицијског генерала Бошка Бухе. Наравно, ово је била спекулација и мит јер то нико никад није могао да докаже.

Од самог почетка постављало се питање зашто је баш Бранислав Шарановић могао да буде мета непознатих убица, који су искористили “медитерански стил” ликвидације на београдским улицама, односно употријебили мотор, што је иначе било најчешћи облик извршења атентата у земљама које излазе на море и имају мале уличице, што је управо омогућило да мотоцикл постане најчешће средство за превоз убица.

Неки су наглашавали да мотив ликвидације можда лежи у бављењу играма на срећу или мјењачким пословима. Иначе, у вријеме ликвидације, са братом је водио чувени казино у хотелу “Славија”.

Међутим, упорни новинари дошли су до једног трага који се сматрао најсигурнијим мотивом за ову бруталну ликвидацију.

Почетак спирале крвавог насиља

Наиме, многи тврде да је насиље почело 27. јуна те 2009 године, четири мјесеца прије убиства Бранислава Шарановића, када је нестао Слободан Радоњић, кум Слободана и Бранислава Шарановића. Многи су тврдили да је Слободан био виђен посљедњи пут како улази у аутомобил Луке Ђуровића, главног сарадника Луке Бојовића у Црној Гори.

Ђуровић је у јесен 2013. погинуо у саобраћајној несрећи у Црној Гори. Несрећа се догодила на излазу из тунела Врмац у Котору, када је “порше” којим је управљала тек пунољетна Моника Мартиновић (18) из Бара, ударио у стуб расвјете и затим слетио у јарак крај пута. Како су тада пренијели црногорски медији, Моника, којој је вече прије тога одузета дозвола због прекорачење брзине, прошла је са лаким повредама, док је Ђуровић, за кога је утврђено да је сједио на сувозачевом мјесту, издахнуо на путу до болнице усљед тешког прелома врата и кичме.

Од Слободана није било ни трага ни гласа, па су зато његов отац Данило и кум Слободан Шарановић кренули су у потрагу, у коју се укључио и Бранислав. Потрага је била неуспјешна јер Слободан никад није пронађен нити се сазнало шта се са њим догодило.

Иначе Данило је ликвидиран исто 7. септембра 2011. у “мерцедесу”, у јеку потраге за сином који је нестао двије године раније. Многи вјерују да је истрага за несталим Слободаном обојицу коштала живота.

Пар дана касније Бранислава је брат Слободан сахранио у Црној Гори на гробљу Ждребаоник, код родног Даниловграда.

Неких мјесец дана послије ликвидације на Бањици, али и неким локацијама у граду, на интернету, али и црногорској штампи појавио се оглас Слободана Шарановића у коме је он јавно убицама и помагачима поручио да је спреман да их богато награди, ако му укажу ко је наредио ликвидацију брата Бранислава од кога је био нераздвојан.

„Заклињем се својом чашћу и именом да ћу, директним извршиоцима убиства мога брата Бранислава не само опростити него, ево, овако јавно гарантовати својом главом и животима моје уже породице да их нећу пријавити полицији нити прогонити на било који други начин, уколико се одлуче да ми повјере тачну и провјерљиву информацију: ко их је први контактирао, на који начин су ангажовани, ко их је исплатио, ко је прави налогодавац тог посла, односно у чије име и за чији рачун су то урадили? Гаранција се односи такође и на моје чврсто обећање да ће им за описану информацију бити усплаћена новчана награда у износу од 6 (шест) цифара у еурима.“

Од тад је настао тајац. У међувремену Слободан је организовао групу за ликвидацију, вјерујући да је главни кривац за смрт његовог брата Лука Бојовић, тад неприкосновени лидер земунског клана, који се налазио у бјекству, а касније је ухапшен у Шпанији. Слободан Шарановић је, вјерује се, наредио ликвидацију Николе Бојовића, Лукиног рођеног брата, који је убијен априла 2013. године у строгом центру Београда.

Послије овог убиства спирала крвавог насиља кренула је незадрживо напријед, па су се тако осим Радоњића на списку жртава нашли и адвокат Владимир Зрелец тешко рањен 1. децембра 2015. у центру Београда, а двадесетак дана касније је преминуо у Ургентном центру. Убице нису пронађене, а као мотив је помињана освета јер је био адвокат Слободана Шарановића.

Затим Југослав Цветановић, рођени брат Саше Цветановића осуђеног за убиство Николе Бојовића, убијен је 27. септембра 2017. у Врању.

Далибор Деспотовић који је убијен 5. фебруара 2018. у сачекуши у Заплањској улици у Београду, некада је радио у обезбјеђењу Слободана Шарановића.

Раде Ракоњац близак пријатељ Луке Бојовића убијен је из аутоматске пушке 2. априла 2014. док је сједио у башти кафића у Београду.

Драгослав Милорадовић, кум Луке Бојовића изрешетан је са више од 15 метака у својој ауто-перионици на Карабурми а Слободан Шарановић убијен је 11. марта 2017. у будванском насељу Дубовица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: