Учествовао у стварању црногорске нације, умро као Србин: Милован Ђилас
1 min read
Милован Ђилас
На данашњи дан, 7. априла 1962. године ухапшен је југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, бивши најближи сарадник Јосипа Броза.
Разлог хапшења било објављивање његове књиге “Разговори са Стаљином”. Било је то четврто хапшење и суђење Ђиласу од како се, јануара 1954. године, разишао са руководством Комунистичке партије Југославије.
Рођен је 1911. године у селу Подбишће код Мојковца. Послије завршетка гимназије одлази у Београд гдје почиње да студира филозофију и право на Београдском универзитету 1932. године. Тада се повезује да илегалном Скојевском организацијом и врло брзо постаје члан СКОЈ-а. За вријеме велике провале комуниста у Београду, полиција га је ухапсила у августу 1933. године.
Милован Ђилас је пребачен у Главњачу гдје су га испитивали Драги Јовановић и Светозар Вујковић. Није ништа признао, па је био претучен и остављен цијелу ноћ да без одјеће лежи у својој ћелији. Сјутрадан му је почело суђење пред Општинским судом града Београда који га је по Закону о заштити државе осудио на пет година затвора.
Био је члан Политбироа и аутоматски је изабран и за члана Врховног штаба. Послије сплашњавања Тринаестојулског устанка на његово мјесто је упућен Иван Милутиновић, а он је повучен у Врховни штаб, гдје је имао задужење за пропагандни рад и учествовао је у уређивању листа „Борба“, у ослобођеном Ужицу. Оптуживан је за злочине које су партизани починили у Црној Гори на почетку рата, ткз. Лијева скретања, која је описао, али се и оградио са објашњењем да у то вријеме није ни био у Црној Гори. Заједно са Митром Бакићем дочекао је прву енглеску војну мисију коју је предводио капетан Бил Хадсон у Петровцу на Мору. Заједно су га одвели у партизански Врховни штаб у Ужицу. За вријеме операције „Вајс“ и „Шварц“ повлачио се заједно са Врховним штабом. Био је присутан на Мартовским преговорима са Њемцима, под лажним именом Милош Марковић. Априла 1945. године Ђилас и Броз одлазе у Москву на потписивање уговора о пријатељству и узајамној помоћи Југославије и Совјетског Савеза.
За вријеме борбе са Информбироом, Милован Ђилас је био стално са Партијом, учествовао је на свим Пленумима и сједницама. Радио је на писању чланака у „Политици“ и „Борби“. Почетком 1953. године изабран је за предсједника Народне скупштине ФНРЈ.
Милован Ђилас је почео у „Борби“ од октобра 1953. године да објављује своје чланке о најсложенијим питањима Партије, њене реформе и будућег развитка Југославије. Ђиласови чланци су изазвали велику дискусију у Савезу комуниста Југославије и у најширим масама. Нарочито је био упечатљив последњи Ђиласов чланак под називом „Анатомија једног морала“, гдје је стао у одбрану глумице Милене Дапчевић, жене Пека Дапчевића, изругивањем жена осталих партијских функционера. Ђилас је тиме отворено напао комунизам као систем, само у увијеној форми.
Три дана послије последњег чланка Милована Ђиласа „Борба“ је објавила ограду Извршног комитета ЦК СКЈ, од Ђиласовог писања. Напоменуто је да су Ђиласови чланци изазвали забуну у редовима чланова Савеза комуниста и да су ништавни за читав политички систем. И Броз је јавно критиковао Ђиласова писања. Истакао је да је Ђилас заправо напао Савез комуниста, да је покушао да изазове анархију, да је приповиједао чисту демократију и тако срозао Савез комуниста. На сједници је искритикован и Владимир Дедијер јер је као уредник „Борбе“ радио на уређивању Ђиласових чланака. На крају засиједања Ђилас је изашао за говорницу и изјавом да му се „вратила вјера у Савез комуниста“ и да ће и сам гласати за резолуцију која га осуђује покајнички признао кривицу. Милован Ђилас је искључен из ЦК СКЈ и удаљен са свих функција у Партији и кажњен последњом опоменом. Децембра 1954. године Ђилас даје интервју дописнику Њујорк Тајмса у коме каже да земљом владају највећи реакционари. Због тога се покреће тајни судски поступак у Београду, гдје је изведен и Владимир Дедијер, као симпатизер Ђиласа. Ђилас је осуђен на условну казну затвора од једне и по године, као и Дедијер.
Ђилас јануара 1955. године подноси писану оставку на дужност предсједника Народне Скупштине ФНРЈ, када је образложио да се од тада више не сматра чланом СКЈ и да по својој вољи иступа из чланства. И поред изречених опомена, Ђилас објављује своје ново дјело „Нова класа и анализа комунистичког система“.
Дјеловање Милован Ђиласа у тренутку када се више није налазио ни на једној функцији у земљи било је везано искључиво за писање. У вријеме почетка Мађарске револуције против комунизма, Милован Ђилас је у свом интервјуу јавно подржао револуцију. Након тога је стављен под полицијску присмотру, а суд га је због антијугословенске дјелатности осудио на три године затвора. Казну је издржавао у Сремској Митровици. За вријеме робије написао је студију „Књига о Његошу“. На слободу је пуштен почетком 1958. године. Због свог антикомунистичког дјеловања, по други пут је ухапшен 1962. године и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година. Ђилас је своју казну поново издржавао у Сремској Митровици. За вријеме издржавања затворске казне написао је већи број рукописа и свакодневно је водио дневник.
У затвору је завршио своје дјело „Разговор са Стаљином“ и роман „Црна Гора“, опширнију књигу о Петру Петровићу Његошу и др. Из затвора је изашао децембра 1966. године. Из затворског периода сачувана су писма која је размјењивао са својом супругом. Објављена су под називом „Милован Ђилас: Писма из затвора”, а приредио их је њихов син Алекса Ђилас.
Средином 1968. године југословенске власти су дозволиле Ђиласу и његовој жени да отпутују у иностранство. Подржао је Велике студентске демонстрације 1968. године у Београду и писао по новинама о томе. Након краћег задржавања у Аустрији и Италији, Ђилас се поново враћа у Београд. Почетком 1970. године изречена му је забрана путовања због критика на рачун СКЈ и читавог партијског руководства у земљи.
Ђилас је након ослобођења 1945. године промовисао став да су Црногорци посебна нација издвојена из етничког српства, да би се после пада са власти одрекао тог става. У листу Борба 1. маја 1945. године објавио је чланак под насловом „О црногорском националном питању“ где је тврдио да су „Црногорци поријеклом Срби“, али да су током историје профилисали своју посебну нацију. Међутим, Ђилас се крајем 1980-их у низу интервјуа изјашњавао као Србин, чак је чак у једном изјавио да су се Црногорци формирали у нацију и да је бесмислено са научне тачке гледишта. У књизи „Револуционарни рат“ Ђилас описује како се спорио са рођеним оцем и убјеђивао га је да они нијесу Срби, на шта му је отац одговорио да ако Црногорци нијесу Срби има ли онда уопште Срба. Очеве ријечи појашњава па каже да је њихово значење то да су Црногорци у ствари највећи Срби.
Иако је учествовао у стварању црногорске нације, Ђилас је умро као Србин. Пред смрт је оставио опоруку да буде сахрањен по српском православном обичају, ангажовањем свештеника. То је био риједак пример некадашњег комунисте да се сахрани по црквеним обичајима. Преминуо је 1995. године у Београду. Сахрањен је у породичној гробници у своме селу Подбишће, уз црквене обреде.
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ако ми један једини црногорац покаже (докаже) да му ђед није био Србин ја ћу признати Црногорску нацију.Тачка.
HVALA REDAKCIJI
Odlican članak, nepristrasno navedene činjenice.
Opravdano bavljenje temom – sudeći po komentarima.
Bilo bi pozeljno da znamo autora.
Погледајте ко ја на слици и биће вам јасно ко је Милован Ђилас . Створио је Црногорску нацију у коју се на крају живота ПОС**О и вратио се у гнијездо из којега је излетио . Да није било Срба Тито никада неби владао Југославијом али не треба крити да су Срби највећи сами своји крвници . На гробу Милована Ђиласа прво јутро су нашли да се неко унередио на њега што је он и заслужио.
ČLANAK IZUZETNO KOREKTAN.
TAČNO I PRECIZNO NAVEDENE SVE
RELEVANTNE ČINJENICE.
ZELELA BIH DA ZNAM KO JE AUTOR.
HVALA
Uvek aktuelna tema za razumevanje današnjih dešavanja. Milovan je najveća štetočina po interese srpskog naroda u dvadesetom veku! Da je bar neko iz porodice preživeo drugi rat, recimo njegov otac koga su ubili šiptari, možda bi ga malo sputali u njegovom antisrpskom delovanju! Čovek je bio oličenje zla, beskrupulozni ubica i najgori zlikovac. To što se kao pokajao kad je shvatio da partija i rukovodstvo nije na putu koji su propagirali, to „mačku o rep“! Ološ, bitanga, ubica, krvnik, zlotvor, nema reči koje ga mogu potpuno opisati. I za kraj, najstariji brat Aleksa je nastradao u drugom ratu, kao i ostali članovi porodice, i verovatno Milanov sin nosi ime po stricu! E taj sin živi gde i gde prosipa svoju mudrost!? Pa u Beogradu!!!! Ne u Podbišću, ne u Titogradu nego u okupiranom Beogradu! I dalje su svi u Beogradu! A toliko ga mrze, mrze i Srbiju i srbe al su u Beogradu. Nikad ništa radio nije samo je filozofirao (politikolog)! Voli da gostuje na antisrpskim medijima, a gde bi drugde!? Vuk dlaku menja ćud nikada!
„Чим један народ изгуби додир са прошлошћу и традицијом, престаје бити народ. То је сад једна маса, национално невезана и неорјентисана, која има слободу да се опредељује тамо где нађе за сходно и пробитачно. Она личи на једно нахоче, које не зна којој породици припада и за кога се тражи што богатије склониште. Место национално условљених идеала настају утилитаристичке тежње“
– Проф. др Лазо М. Костић
Данашњи подјармљени глобалисти, аустромарксисти, комунисти-интернационалисти као плаћени представници туђинских, експерименталних, буржоаских структура у србској покрајини Војводини, подржавају мрачне планове извесних србофобичних европских и америчких тријалиста-инмперијалиста, као што су то раније чинили њихови подјармљени очеви и дедови, који су се одрекли србског историјског и националног интереса и србске целине.
С тим у вези, у аустромарксистичком, комунистичком-интернационалистичком листу “Трудбеник”, органу радног народа Војводине, објављен је програмски чланак у јануару 1941 године под насловом: “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, где дословно стоји:
“1918 године србијанска буржоазија из Војводине, Хрватске, Славоније, ЦрнеГоре, Босне, Херцеговине, Косова, Метохије и Македоније уз помоћ крупних капиталиста, велепоседника, и плаћеника, није дала право народима ових земаља да се сами определе него их је подјармила и силом им натурила своју хегемонију…
Један спасоносни пут за све национално угњетене народе, дакле и војвођанске Мађаре јесте народно-ослободилачка борба на бази пролетерског интернационализма. То је онај исти пут којим су ишле и стигле својој мети угњетене нације и групе царске Русије, које су велико-руски империјалисти угњетавали на нечувен начин…” (Види: “Трудбеник”, Орган радног народа Војводине, бр. 1, година 1, Јануар 1941, “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, стр. 6).
С обзиром да је Јосиф В. Стањин, фабијанско-бундистички и бољшевички диктатор одредио карактер, тактику истратегију подјармљеним „српским“ аустромарксистима, комунистима интернационалистима у неблагодарној Краљевини Југославији, која се морала безусловно проводити по цену цепања државе. То је јасно подвучено и изражено у чланку “Стаљин и наш раднички покрет”, објављеном у партијском илегалном органу “Комунист” , год. IV, бр. 2, за 1940. годину, где између осталог, стоји:
“Друг Стаљин је одредио карактер револуције у Југославији. Друг Стаљин је поставио темеље наше политике по националном питању… Друг Стаљин је поставио основе за оцену карактера предстојеће револуције у Југославији. Владајуће гледиште по томе питању у нашој партији у првој половини двадесетих година, састајало се у томе да се Југославија налази непосредно пред пролетерском револуцијом… Када нас је друг Стаљин учио, да полазна тачка нашег националног програма буде Совјетска револуција у Југославији, да без свргавања буржоазије и победе револуције национално питање не може бити колико толико задовољавајуће решено. Он нас је истовремено упућивао да ће се епоха довршења буржоаско-демократске револуције извршити под заставом Совјета, под заставом демократско-револуционарне диктатуре радника и сељака. Он нам је објаснио да та епоха довршења буржоаско-демократске револуције носи у себи нагли прелаз у пролетерску револуцију, поред осталог и због тога што једино пролетерска револуција може режити национално питање…” (Види: Стаљин и наш раднички покрет, “Комунист” – Огрган КПЈ, Год. IV, Бр. 2, за 1940).
Дакле, подјармљени „Срби“ аустромарксисти, комунисти-интернационалисти као представници туђинских, буржоаских, србофобичних експерименталних структура, направили су аутономне покрајине Војводину и Косово и Метохију. Ни један западно-европски народ није био против своје државе као што су то били извесни „Срби“ који су подјармљени туђинским србофобичним струкурама, па ни Хрвати, којима је НАТО-најамник, крвави векикохрватски диктатор Јосип Броз тзв. „Тито“ створио националну целину, јер је био под заштитом извесних западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста – “Achievements of NATO…It protected the Spanish dictatorship and the one communist state, Yugoslavia, which in 1948 had broken away from the Soviet bloc and in all likelihood would have been subjected to Soviet military pressure if NATO forces had not become available in Western Europe…” (Види: Massimo Salvadori, NATO – A twentieth century community of nations, Princeton, New Jersey, 1957, стр. 89).
И на крају, додали бисмо још неколико речи из књиге Димитрија Богдановића, коју је објавио под насловом „Разговори о Косову“, где стоји:
„У току рата КПЈ на Косову налази се у специфичној и може се с много разлога рећи – изузетно тешкој ситуацији. Њено је чланство непосредно уочи рата претежно српске и црногорске националности: од укупно 320 чланова КПЈ у области било је свега 20 Албанаца, а од 1200 чланова СКОЈ-а око 70 Албанаца…“ (Види: Димитрије Богдановић, Разговори о Косову, Београд, 1986, стр. 84).
На основу свега, овде изнетог, ваља поменути Брозовог великохрватског најамника и „Уставотворца“ проф. др Јована Ђорђевић, Рокфелеровог стипендисту, који је радио по извесним информацијама уочи и у току Другог св. рата на „Организационом питању Комунистичке Партије Југославије“, где између осталог, стоји:
„ Шта је ћелија? … Ћелију сачињавају чланови Партије, чланови ћелије. Број чланова ћелије је најмање три, то је најнижа граница броја чланова Партије који сачињавају једну ћелију…
На челу сваке ћелије налази се секретар ћелије. Он руководи радом ћелије…Дакле, ћелија је основна партијска организација у саставу једне организације (реонске, месне, среске, окружне), она је основни део једне организоване целине ( читаве Партије)…
Рекли смо да је ћелија основна партијска организација. Она улази у јединствени систем организација, са нижим и вишим форумима, које сачињавају Партију.
Тај јединствени систем организације наше Комунистичке Партије Југославије данас изгледа овако:
Највиши Партијски форум јесте: Централни Комитет Комунистичке Парије Југославије. Он руководи радом свих партијских организација у Југославији, на чијем челу стоје:
За Словеначку: Централни Комитет Комунистичке Партије Словеначке.
За Хрватску: Централни Комитет Комунистичке Партије Хрватске.
За Македонију: Централни Комитет Комунистичке Партије Македоније.
За Србију: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Србију.
За Црну Гору: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Црну
Гору.
За Босну и Херцеговину: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Босну и Херцеговину.
За Војводину: Покрајински Комитерт Комунистичке Партије Југославије за
Војводину.
За Косово и Метохију: Обласни Комитет Комунистичке Партије Југославије за
Косово и Метохију.
Дајући Централне Комитете Словеначкој, Хрватској и Македонији К.П.Ј. потврђује делом свој став о решењу националног питања у Југославији. Национални Централни (Словеначка, Хрватска и Македонија) и Покрајински Србија, Црна Гора) као и Покрајински (Босна и Херцеговина, Војводина), и Обласни (Косово и Метохија) имају у свом саставу Покрајинске, Обласне, Окружне, Среске, Месне, Општинске и Реонске Комитете…“ ( Види: Организационо питање Комунистичке Партије Југославије, Издање Покрајинског Комитета Комунистичке Партије Југославије за Србију, Београд, 1943).
Више је него очигледно да су подрјармљени „Срби“ аустромарксисти, комунисти-интернационалисти, буржоаски експерименталисти и глобалисти, остварили туђинске и србофобнине циљеве извесних европских и америчких империјалиста. Трајно су нас разбили и осакатили и лишили супстанце стварајући нове нације.
“У књизи „Револуционарни рат“ Ђилас описује како се спорио са рођеним оцем и убјеђивао га је да они нијесу Срби, на шта му је отац одговорио да ако Црногорци нијесу Срби има ли онда уопште Срба. Очеве ријечи појашњава па каже да је њихово значење то да су Црногорци у ствари највећи Срби.“
Да је магарац слушао тату, куд би нам крај!
Мада, изгледа да се само Срби исчуђавају да су Херцеговина и Црна Гора центар Српства, била и остала!
Непријатељи то знају, што се види по нападима!
Evo malog odgovora ,Dilasi su Askenazi Frankisti poreklom iz Ceske prezimena Gilson kao recimo i Raznatovici iz Galicije Raznathowski .Mozemo im pridruziti jos stotine poput Vladimir a Bakarica sahranjenih pod tim prezimenom a rodjen Kuperstajn.Frankizam apsolutna
nepoznanicau CG.
видим да се помињу пасја гробља. у србији углавном не знају шта је то. моја мајка је почетким педесезих година пропутовала црну гору уздуж и попреко и причала је да су се и тада у врлетима могле видети кости које су пси развукли. причала је и о томе како је упознала жене којима су побили све мушке чланове породице и које су практично гладовале јер су им све одузели. комунисти нигде нису били тако сурови као у црној гори.
TI SI “ MULJA “ , KOMBINACIJA MAGARCA I KOBILE .
OBASJAĆE OPET PRAVA CRNA GORA .
Oce prava Crnogorska i vječna. Samo da nema veze sa Srbima
Пред крај живота је изјавио да Црногорци нијесу ништа друго него Срби али и поред тога се неко сјетио да му се ПОСЕ*Е на гроб које је нађено првога јутра . То свакако не подржавам јер је ПРИМИТИВАН , веома примитиван чин до зла Бога али је Милован као ријетко ко заслужио да га ПРЕЗИРУ генерација које долазе . Да не помињемо ПАСЈА гробља и још много тога .
SVAKA ČAST ČESTITOM POSERAOCU !
Taj sto se pos*ao, to je najmanje sto je mogao da uradi.
Pozivam i druge da slede njegov primer.
I JA IH POZIVAM , NA REDOVAN RITUAL .
SVAKE GODINE .
DIVAN NAČIN GRAĐANSKOG AKTIVIZMA .
Pozivam psihoterapeutski , praktično ispražnjavanje više puta godišnje, na krajnje inspirativnom mjestu.
Zaista, divan i poučan primjer građanskog aktivizma .
MONSTRUOZNI ZLIKOVAC .
ZAČETNIK I SPROVODILAC TITOVIH NAREDBI O NAPADU NA VASOJAVIĆE I O POČETKU KRVAVOG GRAĐANSKOG RATA U CRNOJ GORI .
TVORAC PASIJIH GROBALJA .
PSI MU KOSTI IZBACIVALI !!!
Nije tacno. Pasja groblja su u vreme Milutinovica i Mose.
On je po Titovoj kazni povucen iz C.G. vec septembra 1941.
Злочин код Таре, гдје су убијени Мандићи и гдје је на крају разапет њихов пас, је само један злочин у мору који су почињени у Лијевим скретањима, гдје је убијено више од 20.000 највиђенијих Срба разних доби и оба пола. НИЈЕ ТАЧНО да је злочин звани ПАСЈЕ ГРОБЉЕ једини злочин почињен у Лијевим скретањима Али је ТАЧНО да су ЂИДО и МОША креатори Лијевих скретања, као и да су лично убијали. Један примјер на Жабљаку, када је Мошо казао за неког наочитог младића да му је срце на десној страни и опкладио се са његовом пратњом Те убице су обориле момка на стомак и зариле му бајонет у десну страну. Када нису нашли срце на тој , извадили су га на лијевој. МОША је као стари убица, цинично признао грешку. Иначе је прије рата у Лепоглави постигао споразум са Будаком, о заједничкој борби против Срба. Вјероватно је и тај споразум подметнут?!
А шта ћемо са осталим злочинима и издајом? Или то нису по некима злочини и издаја?!
Још као студент, деведедетих сам тражио одговорност Ђиласа за све његове злочине у Универзитетској ријечи.
Прва његова одговотност је била, што је подстицао са Мошом братоубиство и покренуо Лијева скретања у којима је убијено око 20.000 најбољих Срба из Црне Горе. Лијева скретња су добила назив због тога, што су прво убијани часни комунисти који нису хтјели да убијају браћу, очеве, кумове, рођаке по Титовом налогу.
Други његов злочин је издаја , зато што је у марту 1943.године, заједно са Владимиром Велебитом био на састанку са њемачким генералом Остернауом у Загребу, гдје су се оба нормално шетали. Ту су се договорили са окупатором о прекиду борби, да су им четници глани непријјатељи, да ће напасти Британце ако се искрцају, као и да их Њемци наоружају у борби против четника. То је све рађено по наређењу аустроугарског каплара Тита, који је био претходно припадник вражје дивизије, чувене по злу.
Трећи злочин је био спровођење договора са Њемцима и усташама око бпрби против четника. На страдалничку колону из Црне Горе кидисали су црногорски комунисти са леђа, напријед су их чекали усташе и Њемци, из ваздуха Енглези. У Словеноји су побили преко 20.000 припадника ЈВУО из Црне Горе, њихових фамилија. Умјесто да дан побједе буде 9 мај, они су то урадили 15 маја, да би побили заробљене Србе из Црне Горе у Словенији, без суда.
Четврти је злочин, што је осмишљавао и потписао Резолуцију о забрани повратка Србима на Косово и Метохију.
Пети страшан злочин је био злочин на Голом отоку и што је он осмислио мучење са светиљком.
Шесто, 1 маја 1946 је у гласнику Борба казао да од тога дана постоји ц… нација да би касније се одрекао исте и казао да су Црногорци најбољи Срби.
Директно је слушао Тита и био упетљан у свим злодјелима против Срба. Мора се рећи да је био интелигентан и да је једини у беранској гимназији имао 5 плус из Српског. Али је ипак био само паметни убица и издајник.
NISTA OD TOGA NIJE TACNO.
Informisite se bar sada jer o tome ima dosta dokumenata i knjiga.
СВЕ ЈЕ ТАЧНО И ЈОШ МНОГО ТОГА
Ђилас је био други човјек у хијерархији и то можете да се информишете. Следеће, само у Црној Гори је убијено у Лијевим скретањима и погрпму до Словеније око 50.000 Срба рсзне доби и оба пола. Онај проглас је тачан и не знам ко га је то демантовао?
Што се тиче информација око састанка са Њемцима и усташама, укуцајте и видјећете и за Ђида, Влада Велебита и Кочу Поповића да су се претходно састајали у Сарајеву и Вкуфу са окупатором и усташама више пута, а онда Ђидо и Велебит у марту у Загребу. Информације су архиви комунистички, њемачки, усташки, бритснски.
За проглашење ц… нације ИНФОРМАЦИЈА је гласило Борба од 1 маја 1946.године.
ИНФОРМАЦИЈА за Резолицију о забрани повратка Србима на Косово и Метохију је списак на коме се налази Ђидо поред Душана Мугоше Дућа, Миладина Поповића, Влада Зечевића и других.
За Голи Оток питајте мученике који су прошли ту голготу.
На крају бих вас подсјетио на масовне гробнице по Словенији гдје сам лично био. Поставља се питање, како то други човјек није знао за масакр више стотина хиљада Срба? Да није он био као Коштуница?!
И умјесто да се потомци зликоваца живи не чују, они би да и даље кољу и убијају и само им сметају Срби и СПЦ. Да није мало превише?! Превише су побили наших најближих. Будите макар тихи.када помињете те масовне убице
Sve je mnogo gore i trebalo bi mnogo prostora. Koci Cincaru je u Zagrebu bio rodjendan pa su ga ustase iznenadili tortom i fotografije su uradjene. Zato se celog zivota plasio da ce one jednog dana ugledati sunce.
Заборавио сам и то, да је као картограф дао Барању Хрватима, као и Превлаку и Конавле, које је узео Црној Гори.
Иначе, краљ Александар је требао да донесе акт о уједињењу и да се види шта ко уноси у заједничку државу. Шта су то Хрвати унијели у заједничку државу и када су је то историјски имали прије краља Александра?
…и „шесто“ , Ђилас , Коча Поповић и Велебит ,су послератној Хрватској , која се по идеологији није ништа разликовала од НДХ , „поклонили“ Барању, са већинским српским становништвом !
Добро рече један коментатор. Био је бистар човек, и ма шта ко о Миловану мислио он то јесте био. У осталом поред осталих да кажем глупака, и сировина, које је Јозеф Шлосер окупљао око себе, Слободан Пенезић, Петар Стамболић звани Мула, Милош Минић, Александар Ранковић, Мијалко Тодоровић, Катсрофални браћа Марковићи, па да ту сврстамо Даворјанку и Јованку, сви они заједно ништа не би учинили да му донесу славу, да му Ђиласа није било.
Био сам упитан од стране издавача, да за његову последњу књигу „Власт“ напишем увод. Будући да сам био релативно млад, и у оскудици са временом, нисам се могао прихватити тог посла. А када неко пажљиво осмотри списак споменутих, најближих Шлосерових сарадника шта ће запазити? Све један су из Шумадије, иако су Црногорци у ствари били ти који су изнели терет ратних година. Броз их је убрзо иза рата сатирао, и није им дозвољавао да се накалеме око њега.
Имао је он и право за тако нешто. Плашио је се њихове бистрине. А када смо код те бистрине, ја често у својим коментарима нападам праоце комунистичког покрета, дава хомосексуалвца Карла и Фридриха. То исто је радио и сам Ђилас. И то је радио управо из те, и због те бистрине. Комунизам није само прогутао периферни организам, на кога се највише био окомио, на како су то комунисти говорили своје класне непријатеље. На несрећу он је успео у своје редове да повуче и добар део изузетно способних и интелигентних људи. Споменућу Миленка Кушића из Свештце недалеко од Ивањице.
Био је то један изузетно даровит интелектуалац. Отац му је био резерви официр у војсци краљевине Србије и погинуо је на Солунском фронту, да би одбранио краља и отаџбину. Мајка му је умрла још у време рата. Па га је, Милинка прихватила тетка која га је одшколовала. Док је био студент, мислим, на Филозофском факултету, написао је студију на тему „Рат и Нерсерћа Коју Он Доноси Човечанству“ за шта на међународном такмичењу у Паризу добија највише признанње и осваја прву награду. На несрећу ступио је у комунистичке редове и то његово приступање комунистима га кошта главе.
Зна се да је погинуо на Сутјесци, али околности под којима је страдао никада нису расветљене. Зна се да је имао неку замерку да ли са Минићем, или са Брозом, нико то није објаснио. Убрзо иза тога је био погубљен.
Што се Ђиласовог одласка не 1945, већ 1944, у Мускву тиче, није тачно да је са њим путовао тада Броз. У тој својој последњој књизи Власт Ђилас је описао састав тима који је са њим преко Каира пребачен у Москву. Упамтио сам само да је између осталих са њима путовао Велебит и мислим Коча Поповић. Ђилас описује своје прве утиске око првог сусрета са Стаљином на следћи начин: „Другог или трећег дана после првог састнка, дошло је до напада Немаца на наш врховни штаб који се тада налазио у Дравару. Стаљин је захтевао да хитно дођем на састанак. На састанку Стљин је изразио велику забринустост да ће штаб иако је се извукао из обруча, страдати због глади. Неће убеђивао сам га, јер смо и раније, имали много тежих ситуација па нико није умро од глади. Какви неће, глад је најопаснија за војску, просто је сатире држао је чврсто до свога Стаљин.“ И док је Ђилас боравио у Москви, Броз је уз помоћ шкотског клановође Меклина доспео на Вис а одателе у Италију на састанак са шефом Ватикана, о касније на састанак са Чурчхилом.
Преводиоц на састанцима у Ватикану и са Чурчхилом била је Олга Нинчић. С обзиром да је она била одшколована у Лондону, говорила изузетно добро енглески, а како је била и лепа жена, то је фасцинирало Чурчхила. Мартин Гилберт у књизи Најлепши Часови наводи како је Чурчхил наредио секретару свог кабинета да из његовог приватног фонда издвоји суму новца и да јој купи специјану златну огрлицу са диамантима, у вредности од неколико стотина енглеских паунди онога времена. Изгледа није шарлатан Шлосер фацинирао ничим Чурчхила, који га је напао због криминала зато што убија српске сељаке. „Ти не смеш да користиш помоћ који ти ми шаљемо да убијаш српске сељаке.“ Драо се на Шлосера Чурчхил, ускративши га било каквих поклона. Главну је изгледа улогу одиграла Олга.
Када смо код српских сељака, нешто сам још запазио у тој Ђиласовој последњој књизи: „Када су мало олабавиле стеге око информбироа, предводио сам делегацију која је путовала у Лондон. Примио нас је преседник владе Атли. Убрзо стиже порука да и Чурчхил хоће да нас види, па смо отишли код њега. Он је нешто био оболео, па је лежао у кревету када смо дошли да га посетимо, због чега нам се извињавао. При крају састанка Чурхил се мало придиже па нам просто болећивим тоном саопшти: ‘Молим вас немојте прогањати сељаке, они су добри и безазлени.“
Што се Црногорства тиче он овако у Власти описује тај феномент. „На Голом отоку је од свих логораша највише било Цтногораца скоро 150,000, те ако се узме да су Црногорци Срби што и јесу онада је на Голом Отоку било највише Срба.“
Иначе ова књига почиње аутентично: „Ако ме сећање не вара било је то негде у пролеће 1946, када смо се сатали ми из врха, сви до једног бивши робијаши.“ Нека онај ко прочита овај исечак сам изведе закључак шта ово значи и ко су у ствари комунисти, а када су они били такви. Какво им је онда потомство. Видим да се народ из Београдског пашалука узбидио шта то ради онај несретни Курјачић тамо. И шта то раде они који осветљавају Београд Немачким заставама, на дан шестог априла? Док истовремено нападју Ђенерала Недића да је сарађивао са Немцима. Курјачићев отац је био један од тих робијаша. Шестог априла 1941, робијаши су били на страни Хитлера. С обзиром да се Куријачић много забленуо у јалову сименталку из Берлина, као да она има велико виме, сматрам да се Београд нје случајно и без знања Курјачићевог на тај дан и на тај начин могао светлити.
E, svasta i ovako sta je trebalo da pise Uvod za Knjigu Milovana Djilasa!
Po ovome kao ovde pisete to mora biti cista izmisljotina.
Lujko, malo se gubis i ne mozes da drzis nit. Pazi se sa tim vakcinama vidis sta se dogadja u svetu.
Ta komunisticka nakaza Milovan Djilas je hteo da pobije sve Srbe Vasojeviće od prvog do poslednjeg. A, imao je kose oči i čudan izgled verovatno zbog Avarskog, odnosno Kutrigurskog porekla! Mi antropolozi koji poznajemo istorijske fakte i neke činjenice to možemo tako da objasnimo! On je biogenetski osećao mržnju prema Srbima Vasojevićima i drugim Srbima ali je na kraju preovladao taj srpski osećaj jer su on i njegovi preci bili okruženi Srbima i jer je Milovan govorio srpski!
Boze, Boze i ovo se naziva Antropolog !
I put avionom za Zagreb da kod ustaša u Zagrebu pregovara o napadu na četnike u BOSNI. Poletio iz Drvara. Znate li u kom hotelu je bio?
U KOJEM ?
Nije tacno, pogledaj seriju „Jugoslavija u ratu 1941 -1945“
i druge izvore. Sad`bar ima literature.
Могао је он да се ограђује колико хоће, постоји факсимил наредбе за напад на Васојевиће са његовим и потписом Влада Милутиновића Бајице, у ком се црно на бело каже да их треба убијати све редом, жене, децу итд. Да ли је био у Црној Гори у то време, или не, није ни битно. Али макар није остао (комуњарско) ђубре до краја. Слично је било и са Добрицом Ћосићем, у томе што је целог живота био за комунизам, говорећи да би се опет исто борио против четника, али је умро и сахрањен као Србин, по православном обреду. Израдио их Броз…
Влада Мартиновића Бајице. Давно смо ја и мој пријатељ др Вешовић тражили да се промјени име улице у Беранама, због зчочина Бајице и промијењено је у Терамску. по имену града побратима из Италије Ми смо предлагали име Дивна Вековић.
Ђидо, Бајица, Саво Брковић који је формирао штаб за борбу против Васојевића, су одговорни за смрт близу 5.000 Васојевића и остлих Срба који су живјели у Васојевићима.
@ Vlada
Ta naredba o Vasojevicima je falsifikat i to je u vise navrata dokazano.
U vreme „lijevih skretanja“ Djilas nije bio u Crnoj Gori.
Tito ga je smenio zbog prevremenog izbijanja 13-julskog ustanka,
povucen je iz Crne Gore u septembru 1941 i na njegovo mesto je dosao Milutinovic
zajedno sa Mosom. Pasja Groblja su se dogadjala u to vrijeme.
U knjizi Mida Milikica „Ratnim stazama M.Dj.“ se nalazi dokumenat
u kome Vlada SFRJ naredjuje svim novinarima, radio stanicama
sve do Maribora da pisu negativno o Milovanu Djilasu.
Interesantno da je ovaj originalan dokumenat pronasao jedan
KINESKI istrazvac u nasim arhivama. NIKO od nasih.
To sistematsko i dugogodisnje svaljivanje odgovornosti za sve i svasta
je jedno od mogucih objasnjenja za ostrascenje napade do dana danasnjega.
Dr. Miro Vuksanovic, akademik, izmedju ostalog otprilike pise KAKO SE
svako oseca obaveznim da SVOJE POGANLUKE natovari Milovanu Djilasu.
I uopste mnogi DO DANA DANASNJEGA „zacine“ svoje izlaganje, komentare i analize
dodajuci – najcesce potpune izmisljotine i onako usput – Milovanom Djilasom.
CAK I ONDA KAD TO NEMA VEZE SA TEMOM O KOJOJ GOVORE.
AUTORU OVOG CLANKA CESTITAM STO JE KOREKTNO I HRABRO NAVEO CINJENICE.
Vama, gospodine Vlado, hvala sto iz Vas ne izbija ta uobicajena mrznja i ostrascenost.
Medjutim, bitno je i to dali je u vreme tih dogadjanja bio u Crnoj Gori.
NIJE BIO. On je prakticno kaznjen
povlacenjem iz Crne Gore. Time mu je oduzeto svako pravo da tamo na nesto utice.
Na njegovo mesto su dosli gore pomenuti drugovi.
Tito ga je smenio. Bio je
poslat u C.G. sa zadatkom DA PRIPREMI, A NE DA DIZE USTANAK.
P.S. Interesantan podatak: Djilasova knjiga „Nova klasa“ je bila obavezna
literatura za kineske partiske celije.
P.S.S. Djilasove naredbe u vezi sa pravima gradjana i postupanja sa
okrivljenjima su u skladu sa najdemokratskijom praksom u svetu.
One su izdate u vreme dizanja 13-to julskog Ustanka i mogu su naci
u pomenutoj knjizi Mida Milikica.
MOZDA je Tito zbog toga bio ljut. Tolika demokratija nije bila pozeljna.
Jeste, bio je nevinasce a i stari se bas uzbudio zbog nepotrebnih srpskih zrtava.
Da je vječna Bodinova Srbija od mora sinjega do Save i Dunava! Crna Gora moze da opstane samo u takvoj Srbiji, koja je Srbija svih Srba, sve ostalo su gluposti !
Bijo je bistar čoek. Steta da nije osto samo pisac.
Bio je…..
Bili su pohlepni, oteli su su starosjediocima vile na Dedinju, njih ubili ili istjerali. Nijesu znali sta je klavir pa su ga iscijepali i lozili. Sluzio za ogrijev. BIO JE PODVOJENA LICNOST
Djido ne spada u te „pohlepne“. Njegova pobuna je i počela zbog „diplomatskih magazina“.
Znao je i šta je klavir. Veoma obrazovan. Ma koliko ga mrzeli to mu ne mozete
osporiti.
Nije bio podvojena ličnost ( pogledajte / pročutajte bar jedno njegovo djelo).
Otisao je u zenitu slave. Dobrovoljno. Video je prije od svih, odmah po oslobodjenju,
kuda plovi „brodolom“.
Biti Crnogorac je čast najveća. Svi oni koji se odriču toga su jadne nesrece. Da ti je važnija neka druga zemlja od Crne Gore i da se javno time ponosis?? To spada u patologiju, ali obzirom na mentalni sklop posrbica nije se ni za čuditi.
Константин Бодин (Дукља, око 1050 — Скадар, око 1099) био је српски краљ из династије Војислављевића, који је владао од 1081. до 1099. године. Његова држава је обухватала готово све српске земље, укључујући: Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку и Босну. Био је син и наследник краља Михаила I Војислављевића. Као млади принц учествовао је у борбама против Византије. Током великог словенског устанка против Византије, који је избио 1072. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу бугарског цара, под именом Петар III, чиме је постао први Србин који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и Јаквинте, ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада Барија, чиме су оснажене везе са Норманима. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области Рашке и Босне, чиме је објединио готово све српске земље.
Sve tacno samo makni prefiks srpski/e. Vi ste tada bili zupa.
Jocko sve je tacno jos je i Vatikan Nadbiskupu Barskom tada dao titulu sa prefiksom srpski Primas Srpski, zasto nije dao sa prefiksom dukljanski ili crnogorski .
Ne lupetaj. Tada Srbi nijesu ni postojali…mozda Rasani.
bio je archiepiscopus diocliensis
Zupa je geografski ili administrativno – organizaciski pojam
Да ли је нормално одрећи се вере, оца, мајке, славе и измислити нешто?
Imamo srecu te se ovi Bodin nije rodio na Sarplaninu jer bi nas ubjedjivao da je Sarplaninanac po naciji ili u Avionu da se rodio onda bi bio Sttjuardesa po naciji e blago njemu sa njegovim mozgom,
Ђилас је имао мозга да се покаје.
Ови Дукљани нити имају мозга, нити савјјести.
Монтенегрини не само да су тотални шљам без икаквог стида који ће подржати мафијаша који их протежира и терористичку секту која је хтела да искорени сопствени народ већ су и глупи морони без икаквог знања.
Ухватили се за Дукљу к’о Марица за крив qрац а не умеју да одговоре – којим језиком су говорили Дукљани? Шта су били пре него су постали Дукљани? Која им је митологија била? Када су примили хришћанство (ако уопште јесу)? Која им је генетика?
Одговор на сва ова питања је – српски језик одвајкада, српско племе одвајкада, српска митологија и црква, српска генетика. И у овом тексту можемо видети да се вештачка нација може правити испирањем мозга и *ебањем у главу што можемо овде да видимо оно што је заједничко бодину, ружи, комлену, блентовену – да су с*ебани у главу.
Tesko da ima nekog u istoriji CG da je nanio toliko stete svome narodu.Zapitajmo se da nijesmo i mi kao i on.
„Савле, Савле зашто ме гониш? Не вриједи против бодила праћати се.“
Покој имао српски Миловане. Изгледа да многи у Црној Гори нису схватили твоју муку, заблуду, покајање, твоју сташну трагедију и борбу за душу.
Они који данас питају: „Што ћемо ми овђе?“, немају твоју храброст да одговоре на ово питање и да крвнички згазе себе, како се једино гази крвник и крвожедник у себи.
Ти си своје урадио, а данашњи Дукљани нека размисле ако хоће, о паклу братоубилачке каријере за идеологију, партију и службе које оживљавају полажући им своје име, лажи и крв, ради туђих рачуна и биједне личне славе и користи.
Значи нису се сви монтенегрини испилили из брозовг јајца, неки су из ђиласовог. ‘Лева скретања’? Пасја гробља, јаме безданице и најгори тероризам који је један недотупавни морон овде пре неки дан хтео да оправда. Мислим да ни све потурице нису били шљам у тренутку конверзије за разлику од монтенегрина. Ови други су 100% без изузетка. И ако је нека утеха за Бодина (ака ружа/блентовен) иако је сада један од смрдљивијих монтенегрина ипак има шансу да умре као Србин. Можда му све сине кроз главу и просветли се један минут пре него склопи очи.
Đilas i tzv tadašnji crmogorci nisu bili materijalno pohlepni, a ovi danas, montenegroni, su se odrekli srpstva, crkve, Njegoša, prijateljstva sa Rusijom, istorije samo da bi namakli milione, vile, banke, hotele i da bi bili na vlasti.
Njegosa se niko nije odrekao On je najveci Crnogorac. Sa posrbicama nema bas nista a sa srbima jos manje kolikk i Gete
Kako ga se nijesmo odrekli? Ne prdnjavi! Najprije smo njemu onu okupatorsku crkvicu razrušili. I velikosrpskog vladiku maskirali u svetovnog gospodara-okupatora metnuvši ga u mauzolej ka što su Rusi Lenjina. Njegoš je bio Srbin. Da sad ustane i kaže da je Montenegrin, ja bi zna da laže. Da si čita Gorski vijenac, viđeo bi na svakoj strani velikosrpsku propagandu.
E viva Montenegro!
E viva preśjednik Milo Đukanović!
Bodin
E Viva Fajront Montenegro.
Fajront, Bodine, Fajront.
Bili su pohlepni, oteli su su starosjediocima vile na Dedinju, njih ubili ili istjerali. Nijesu znali sta je klavir pa su ga iscijepali i lozili. Sluzio za ogrijev
Komunistucko smece,goreo u paklu da bog da!
Неће дуго времена проћи, овај дпс мученик, тренутно на лијечењу у Београду, ће подићи први споменик Дражи Михајловићу на Кримовици. Ваљда, да се искупи …
Novi autoput nazvati Milovan Djilas. Svako čovjek Crnogorac ce to podrzati. Ostale buvare nece niko nista ni pitat
TI SI “ MULJA “ , KOMBINACIJA MAGARCA I KOBILE .
OBASJAĆE OPET PRAVA CRNA GORA .
Šteta što starog nije moga ubijediti da smo mi Montenegrini oduvijek i da je naša zemlja Montenegro. Stari mu je bio indoktriniran velikosrpskom ideologijom koja je nas Montenegrine vijekovima konvertovala u posrbice.
Ali zato je naš preśjednik Milo Đukanović završio proces rekonvertitsva, te je Montenegrine preobraćene u Svrbe, rekonvertovao tj. vratio u Montenegrine. I to za samo 30 godina. Nadam se da će preśjednika Mila poslužiti zdravlje, da za narednije 30 godina nepovratno učvrsti Montenegro sa autokefalnom samostalnom pravoslavnom crkvom Montenegra koja priznaje papu za vrhovnog poglavara kao što je i bilo pre velikosrpske okupacije.
E viva Montenegro!
E viva preśjednik Milo Đukanović.
Шта кажеш, баш папу подржаваш? Е нек си жив и здрав и да ти је са срећом наук. Јеси их саставио Мило, Мираш и света столица, баш евива.
Св. Пркна на Св. Столицу.
E viva Bodin, pozovite ga da da intervju. Niko mi nije simpatičan kao Bodin.
Crnogoroslavlje, a ne unijacenje druze Bodine. To nas interesuje !
Ti nemas nikakve sanse da izadjes iz sopstvenog ktetenizma. Tebe su demoni naprosto rascerecili. Zalosno ali je istinito.
Koga interesuje ova fukara ….nikad mu nije bilo krivo sto je ubijjao nevine jer je to kaze radio po zadatku partije…granice CG je on smanjio i dao hrvatima i šiptarima
KOMUNISTIČKO PSE.O .
FEKA.IJA !