„Учитељица живота“ остаће без посла

Пише: Јован Лакићевић

Некако ми се чини да ће једног дана историја као „учитељица живота“ остати без посла!

Прво, што она, у тзв „напредним“, „цивилизованим“, „демократским“ и тд. земљама, новије генерације готово уопште и не занима и друго, што онаква каква је, препуна сваковрсних кривотворења, монструозних фалсификата и безочних подвала читавим народима, такав крај и заслужује.

Зар нам треба боље илустрације од околности да ће се историја народа на Балкану, у последњих 30 година, изучавати по – хашким пресудама. И да се то увелико већ данас чини. Чак и у Србији!

Подсјетићу да је прве новце за почетак рада Хашког назови суда, дао НАТО, како би срамним, нарученим и добро плаћеним пресудама, докрајчио, након бомбардовања, обрачун са српским народом.

И не зна се шта је страшније: разорно, ничим изазвано (осим подлим намјерама планера и егзекутора), бомбардовање српских крајева, које нам је уназадило земљу, како обећа Олбрајтова, бар за 5о година, а прије и послије тога тога – санкција, или ово што нам, преко хашких пресуда и разних резолуција о Сребреници, раде и до ових дана. Посебно Енглези. И, што је још горе, на томе се неће стати.

Шта мислите, због чега су Енглези довели недавно плаћенички одред Гурки из Непала, на Косово, у „мировној мисији“, све у оквиру КФОРа? Или, зашто нам шаљу Сер Стјуарта Пича, маршала ваздухопловства, који је добрим дијелом, у оквиру НАТОа, командовао злочиначким бомбардовањем српских положаја и цивилних објеката? У “ мисији мира“! ( као да нам није било доста нашег Маршала!) Па, доста га је било у „мисији рата“… Добро, за њега би се могло рећи оно класично – злочинац се враћа да мјесто злочина!

(Могао бих да се кладим на невиђено да му је неко из фамилије командовао, или макар учествовао у оном стравичном, разорном бомбардовању наших „савезника“ Енглеза 1944. Лесковца, Ниша, Београда, Крушевца… На позив Коче, а због Њемаца, кобајаги.)

Бољи познаваоци геополитичких прилика кажу – гдје год су Енглези долазили у мировне мисије, ту се већ могао осјетити мирис барута. Далеко било! Али, да знамо шта можемо очекивати од енглеских „мировњака. И да се према њима понашамо, нећу рећи с презиром, већ „дипломатски“ – на одговарајући начин.

Опомињујуће ријечи владике Николаја

На овом Порталу већ сам неколико пута цитирао ријечи најумнијег међу Србима, након Светог Саве, Св. Владике Николаја, које је изговорио почетком Великог рата Енглезима у Лондону: „Да није Њемаца, ви бисте Србима били први непријатељи!“ и са Њемцима и без Њемаца, они то до данас – јесу!

Оно што су Њемци, према одавно таргетираним Србима, радили брутално, Енглези раде – перфидно, трудећи се да нам се покажу као пријатељи.

Мислим да се у последњим деценијама више и не труде. Сјетимо се само изјаве Тонија Блера, послије злочиначког бомбардовања НАТО пакта: „Једва сам наговорио Клинтона да бомбардујемо злочесте Србе и Србију!“ И ма колико се неки наши политичари трудили да „и од непријатеља праве пријатеље“, по савјету Макијавелија, неће бити ништа од тог посла! Они ће остати то што јесу, нашта нас је упозорио Лелићки Светитељ.

Наш велики духовник изговорио је нешто што би свако српско дијете морало да запамти заувијек! Њемци и Енглези раде, бар у последња два вијека, готово завјетно, не само на српском духовном сатирању, већ, буквално – затирању! Довољно је сјетити се ријечи једног од кајзера, Виљема : „Срби морају умријети“.

За разлику од њега, Черчил нас је похвалио након погибељног 27. марта :“Србија је нашла своју душу!“ Колико нас је та похвала коштала, ни до данас није избројано. Што се тиче новца, Енглеску је то коштало од 100 до 500 хиљада фунти. (То би данас била цијена једног фудбалског јуноше из трећелигаша!) Један од двојице генерала који су извели пуч, наћи ће се касније, у енглеској војци и биће пензионисан у чину генерал пуковника(Бора Мирковић).

Но, умјесто да се, као зрео и озбиљан народ позабавимо ревизијом Брозове историје. ми присуствујемо, као нијеми посматрачи, кривотворењу и ревизији свјетске историје, у којој Срби, ни у Првом, ни у Другом великом рату, а поготово у овом потоњем на простору покојне Југославије, нијесу били статисти.

Крајње је вријеме да се отарасимо вишевјековних заблуда да су нам Енглези икад били пријатељи и савезници! За ову прилику поменуо бих неколико, мање или више бизарних детаља, који о томе свједоче.

На овом Порталу, већ сам цитирао, мислим у два маха, ријечи Ловћенског Тајновидца, енглеском конзулу, на једном пријему у Бечу: „Докле ћете ви Енглези држати мртву турску руку око нашег српског врата?“

Агент Енглеза довео Вожда на заклање

Његош у том часу вјероватно није знао оно што ми неки данас знамо, да је Вожда Карађорђа, „Оца Србије“, коме је посветио „Горски вијенац“, у Радовањски луг, преко Дунава на заклање довео енглески агент, Грк поријклом, (да Бог да му се не знало ни трага, а име је безвриједно – звао се капетан Николаус Галатиос, лажни члан грчке „Хетерије“). А тајна ослободилачка грчка организација, под већ споменутим именом, видјела је у Карађорђу предводника у борби за ослобођење свих православних народа на Балкану од вишевјековне турске окупације.

Енглези су у то вријеме из све снаге навијали за Наполеонов поход на Русију (1812.), поред осталог и због тога да браћа Руси не би помогли Србима да се коначно ријеше Османлија.
Из сличних разлога, као и у случају Вожда, биће убијен кнез Mихаило у Топчидеру 1868. године, јер су поробљени народи, видјели у њему , као храбром и паметном, школованом човјеку, заједничког вођу.Занимљиво је да се на мјесту атентата први појавио енглески конзул, ваљда да види како је задати посао обављен.

Енглеска ће 1912 у Лондону, заједно са Бечом и Берлином, док је трајала српска опсада Скадра, формирати албанску државу и нацију од сточарских племена, која се међу собом нијесу могла ни споразумјети, само да би се Србији спријечио излаз на море.

И када је за ослобођење, некад српске престонице Скадра, пало 12 хиљада српских глава из Црне Горе и Србије, стигао је ултиматум из Беча , Лондона и Рима: „Или хитно напустите Скадар, или ћемо вас бомбардовати са Јадрана!“.

Не бих да се понављам, јер сам о томе на овом Порталу већ писао, али је, заиста, вриједна још једног помена једна од новосазнајних чињеница: Енглези су урадили све да се наши доброљци преко Океана, не групишу на Солунском фронту, него да се развуку на неколико локација, како би се што више одложио пробој Солунског фронта, односно продужила мрачна Аустроугарска окупација Србије и Црне Горе!

То закашњење пробоја Солунског фронта и због тога преурањеног Топличког устанка, коштаће Србе 21 хиљаду српских живота у звјерском покољу браће Бугара српске нејачи у Топлици и Јабланици! То, дабоме, никад није проглашено за геноцид, јер су српске жртве и до данас, у схватљању неких свјетских моћника – безвриједне! Генерал Франш Де Пере ће, по налогу из неког савезничког центра, забранити српским војницима да, приликом повратка у отаџбину, не кроче на тло Бугарске, да се не би германским савезницима светили!

Таква политика подстаћиће нашу „браћу“ Бугаре да и у Другом рату, овога пута као Хитлерови поданици, да не кажем савезници, стигну све до Зеленгоре и, колико знам, учествују у великом њемачком злочину у Пиви. О томе постоје свједочанства у једном од Лалићевих дјела.

И, кад смо већ код Бугара, Броз је приликом боравка у Крајови , при крају рата, договорио да , поред три хиљаде усташа, заробљених приликом опсаде Стањинграда, , под командом пуковника Марка Месића, Стјепановог стрица, овога пута пресвучени и под петокракама, учествују у „ослобађању Србије“! Али у том суровом ослобађању, односно окупацији Србије, учествовала је дивизија бугарских хитлероваца, овога пута под петокраком(!)

Читава источна Србија, добро ће памтити то „ослобађање“. То је оно вријеме, када ће у октобру, новембру и децембру, 1944. бити уз Крцунову асистенцију, побијено, без суда и пресуда, 80 хиљада Срба, „симпатизера Покрета Д М“. Сви људи са факултетом, по угладу на „Велику октобарску антируску револуцију“ били су – побијени! И у том масовном злочину учествовали су, сем усташких пресвучених црнокошуљаша и Хитлерови поданици из Бугарске. Разумије се, под петокракама.

Неколико часних историчара вјерује да је тада побијено, не рачунајући Сремски фронт као највећу гробницу српске младежи, око 200 хиљада Срба. У то вријеме ће Броз рећи својим беспоговорним поослушницима, командантима који су учествовали у „ослобађању Србије“, у Вршцу , ону дуго скривану реченицу: „Понашајте се према Србији као према окупираној земљи!“ И та Брозова наредба је за дјецу комунизма и данас на снази.

Откуд патолошка мржња Енглеза према Србима?

Но, да се вратим на наше „савезнике“ Енглезе. Када је Дража 42. у Липову, гдје је боравио у пећини, на једном кумству у браству Илинчића, енглеској мисији у свом штабу поменуо оне ријечи владике Николаја из Лондона, није ни знао да је себи и свом Покрету изрекао – смртну пресуду.

За утјеху припадницима Покрета ДМ, она је и прије тога, била изречена. Черчил је, нормално, више вјеровао свом агенту Брозу, него русофилу Дражи (добио је , као војни ааташе у Прагу 36. године високо војно руско одликовање). Дражин „идеолог“ Драгиша Васић, сјајан књижевник и мајор из резерве на Солунском фронту, био је, све вријеме рата Дражина веза са „братском Русијом“ (Претестерисан је, заједно са пуковником Павлом Ђуришићем, у Јасеновцу, при крају Другог рата, захваљујући Павелићевом повјеренику Секули Дрљевићу, који им је гарантовао безбједност.
У нашој новијој историји, готово да се није ни поменуо стравични енглески злочин, када су након Лијевча поља, преко Зиданог моста, стигле хиљаде црногораских и херцеговачких породица, са војницима КВ у отаџбини, који су вјеровали Енглезима, „својим савезницима“, након транспорта у Аустрију, били враћени Брозовим ознашима на поклање! Боли она ствар, наше „савезнике“ Енглезе, што је тада, у Кочевском рогу, побијено и булдожерима затрпано више од 10 хиљада њихових „савезника“.

Управо ту, на Кочевском рогу, свакоме ко није непоправљиви ајван, видјело се право лице, или, тачније речено, наличје наших енглеских „савезника“.

Не знам зашто се и до данас и по чијој наредби скривало, да су управо Енглези, на превару, од тифуса обољелог „првог герилца Европе“, Дражу ,ваљда са Прањана, довезли на Батајницу и предали на поклон свом вјерном агенту Брозу. А било му је речено да га возе на лијечење у Италију. Предходно су, иначе, безуспјешно покушали да га смијене, или да га убију.

Оно што им није пошло за руком, кад је у питању Дража, јесте кад јеријеч о ликвидацији З.Ђинђића. Претходно је, по недавном свједочењу једног њиховог агента инсајдера, сличан сценарио (у три варијанте) био прирављен ( и написан!) за С. Милошевића.

Посебан осврт у маси, више трагичних, него бизарних чкињеница, кад је у питзању однос Енглеза према нама, заслужује најуспјешнији пројекат енглеских обавјештаних служби у разбијању и сатирању српског корпуса, активност њихових агената, Ј. Броза и А. Павелића. Но о томе, ако Бог да, другом приликом.

Нормално је да се послије свега што знамо, несумњиво са великим, неопростивим закашњем, обичан човјек пита: откуд, како, зашто и због чега…? Најчешће се може чути она већ израубована флоскула: зато што су Срби – мали Руси. Но, то би могла бити тек дјелимично тачна експликација. Енглези знају о нама оно што ни многе наше „школоване будале“ не знају. Рецимо, да смо ми и Руси народ истог народоносног коријена (генетичар А, Кљосов), да су Срби велики, Божји, аријевски народ, један од најстаријих на Планети. И, одувијек, државотворан, слободољубив, правдољубив и надасве храбар народ, народ косовског, Небеског завјета, кога из визуре вишевјековних колонизатора треба збрисати са лица земље. За примјер другима.

Енлези, дакле, своју опсесивну, патолошку мржњу према Србима и Русима, дијеле, што би се рекло, на равне части. Било је крајње вријеме да то схватимо, пошто они очито не схватају да више нијесу империја од које цио свијет зазире. Као подли произвођачи и извођачи многих ратних сукоба , они, изгледа, мисле да преко својих, несумњиво моћних обавјештајних структура, формираних у минулим деценијама и вјековима, могу и даље, ако не да владају, оно бар да управљају неким догађајима у свијету. И то „рептилоидима“, нажалост, и данас полази за руком.

И добро је, да у сусрет будућем времену знамо с ким имамо посла! Од њих се и даље – свашта може очекивати!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: