Ударац на мајку је ударац на државу!

Пише: Божидар Чармак, потпредсједник Скупштине Матице Боке

Желим са јавношћу да подијелим јасан став о мајкама и изнесем чињенице које Влада и јавност прећуткују. :

Мајке са троје и више дјеце не примају никакву социјалну надокнаду, њихова накнада није социјални програм, оне суштински примају пензију коју су стекле радом у животним околностима да су код куће истовремено одгајале троје и више дјеце. Не постоји ни једна врста социјалне помоћи која предвиђа број година проведених на раду или код Завода за запошљавање, осим ако то није облик пензије. Накнаде за мајке са троје и више дјеце по свим условима за њихово остваривање представљају облик пензије.

Нико не може да се жали на наводно „дискриминаторски“ закон о мајкама са троје и више дјеце, ако се истовремено не жали на Закон о полицији који рецимо предвиђа привилеговано остваривање пензије за само 40 година старости (колико најмање треба и мајци да би постала мајка 3 пута и уз то остварила 15 година радног стажа или боравка на Бироу, како закон прописује) , ако се не жали на пријевремени одлазак у пензију за раднике КАП-а и других државних предузећа који је дозвољен у интересу „перспективних“ инвеститора, зар сви ови људи нису привилеговани баш као мајке са троје и више дјеце?

Зар није привилегија бенифицирани радни стаж полиције и других служби који због врсте посла млади одлазе у пензију и често приватно раде друге приватне послове као пензионери? Зар европско право не препознаје позитивну дискриминацију пред законом, или би она требала да буде забрањена једино мајкама са троје и више дјеце? Зар одгајање троје и више дјеце није разлог за рачунање бенифиција приликом остваривања надокнада?

Управо Закон о мајкама са троје и више дјеце говори да јесте. Управо је то један од најправеднијих закона у Црној Гори! Тај закон штити мајку која је измучена теретом посла који ради са једне, и натпросјечно бројне породице коју треба подизати са друге стране. То је закон који штити мајку, привилегује јер је посветила себе, изгубила себе и дала себе дјеци и породици! То је закон којим држава и друштво уважавају такву мајку. То је закон којим се уважава породица, и то један од ријетких.

Много више привилегија од мајки остварују сумњиви инвеститори дотирани из буџета. Неупоредиво више новца су појеле пропале инвестиције и улагање државе у подршку оваквим инвестицијама. Оне инвестиције које питају мајку: имате ли дјеце, планирате ли дјецу, колико дјеце имате, јесте ли удати? Оне инвестиције које презиру мајку и грађане Црне Горе. Зато Влада прибјегава правном насиљу. Мјења стечена права недозвољеним управним радњама, које нису прописане као могућеност ни у једном важећем закону, већ их произвољно измишљају државни органи. За измјене закона о мајкама није утврђен јавни интерес, а ипак се једино према мајкама овај закон ретроактивно примјењује на њихова стечена права призната правоснажним рјешењима исте те државе. Ово није само питање мајке. Ово је питање државе. Ово је питање да ли постоји држава и њене институције или је све то импровизација неваспитаних дивљака који држе власт и привремено стварају атрибуте државности за једнократну употребу, ради релаксације код Европске Уније и заштиту својих неправичних монопола и општег грабежа. Ако су бројме категорије лица привилеговане пред законом, позитивно дискриминисане, полиција, инвеститори, сексуалне мањине, различити службеници, ако постоје сви оправдани разлози да се оваква позитивна дискриминација примјени на мајке са троје и више дјеце, који је још проблем препрека остваривању ових права?

Колико човјек треба да буде глуп и безобразан да не види све ово? Чак и породице које немају дјеце, или имају једно или двоје, којима природа не дозвољава више, ипак закон дозвољава родитељство и усвајање, дозвољава мајчинство и очинство, без разлике. Дакле, ко је то ко не може имати троје и више дјеце, ко је то покушао па није могао? Који је то истински разлог за блаћење и омаловажавање мајки са троје и више дјеце? Лично сам дјете из брака са двоје дјеце и сам имам двоје дјеце, дакле моја мајка, супруга и дјеца не могу бити привилеговане по том основу, али не видим ни један једини аргумент да мајке са троје и више дјеце не буду позитивно дискриминисане, да се њихов живот и радни стаж сматра бенифицираним и привилегованим.

Овај закон штити државу, јер су мајка и дјеца темељ државе. Ако они то нису, онда то није нико, онда државе нема, онда таква организација није држава него политички плагијат којим се разбијају грађани, којим се разбија читав један народ.

Борба против мајки је тихи рат против државе и тихо вандредно стање! Ударац на мајку је ударац на државу! Ударац на мајку је државни удар од којег се они који у њему учествују никада неће опрати!

Позивам све којима је стало до државе, до мајке, до породице, појединце, интелектуалце, невладин сектор, политичаре, спортисте и јавне личности, цркве и вјерске заједнице које уважавају породицу, представнике медијског сектора, људе од утицаја, да се супротставе гажењу мајке, гажењу права и основних принципа владавине права, основних вриједности и постулата државе, институција и цивилизованог друштва!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: