Удружени подухват Филолошког факултета и Одсјека за црногорски језик: Ево како декан оправдава најаву присвајања српске баштине

На обиљежавању јубилеја Универзитета Црне Горе – 50 година постојања, као и петнаест година од оснивања Одсјека за црногорски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету у Никшићу, честитке је упутио декан Филолошког факултета проф. др Игор Лакић.

„Филолошки факултет, наравно, стоји чврсто уз свој студијски програм и имамо намјеру да га даље развијамо. Прво на чему јако пуно радимо и што пуно планирамо јесте управо корпус савременог црногорског језика који ће укључити све што је у Црној Гори објављено од почетка 90-их година до данас. То је велики велики посао, велики пројекат који неће имати крај„, рекао је декан ФФ проф. Лакић. Он је додао и да ће тај корпус бити основа за сва лингвистичка истраживања, „не само у области монтенегристике, него и контрастивно и кад говоримо о истраживањима у другим областима“.

Поводом ове изјаве, ИН4С је упутио питања декану Лакићу како би јавности разјаснио изнесене ставове, те шта је тачно подразумијевао под цитираном изјавом, те и на основу чега тврди да ће све написано од 90-их на овамо припадати корпусу црногорског језика.

„Одређени проценат ће припадати корпусу црногорског језика; стварање корпуса обавеза ФФ и Студијског програма за црногорски језик“

Упитали смо да ли је ово званични став Филолошког факултета, будући да се он налази на челу истог, а који, подсјетимо обухвата више студијских програма, међу којима је и Одсјек за српски језик и јужнословенске књижевности чије су постојање на поменутој прослави избјегли да помену, наводећи једино да је тај Одјсек преименован усљед политичко-друштвених околности у Одсјек за црногорски језик и јужнословнске књижевности, иако он, наравно – постоји и ствара генерације србиста. С обзиром на то, упитали смо га и у чије је име изнио такав став.

Једно од питања које смо упутили проф. Лакићу јесте и како сматра да се може спровести претходно наведени наум, посебно с обзиром на то да постоји велики број писаца који истичу да припадају корпусу српског језика и српском културном кругу, а из Црне Горе су. Поред стваралаца, такође и велики број црногорских универзитетских професора је говорило и стварало, те и данас говори и ствара на српском језику.

На концу, упитали смо га и да ли сматра да се овакав став може јасно тумачити покушајем отуђивања туђе културне баштине.

Декан ФФ проф. др Лакић у свом одговору ИН4С истакао је да је на прослави јубилеја говорио између осталог и о пројекту из корпусне лингвистике, тј. о изради електронског корпуса савременог црногорског језика из чијег је контекста извучена цитирана реченица за коју смо тражили објашњење.

„Електронски корпус обухватаће језичку продукцију из свих функцоналних стилова црнгорског језика (публицистички, научни, књижевно-умјетнички, административни и разговорни) у одређеним процентима од 1990. године до данас. То значи да ће само оно што је објављено на црногорском језику ући у електронски корпус црногорског језика„, навео је Лакић.

С обзиром на чињеницу да је црногорски језик службени језик у Црној Гори, закључио је он, задатак је Филолошког факултета и Студијског програма за црногорски језик и јужнословенске књижевости да одговори на потребе научне заједнице и кад је израда елекронских корпуса црногорског језика у питању.

Појединости најављеног пројекта непознате: Декан није дао информације о начину израде, учесницима и финансирању пројекта

Поводом одговора нашој редакцији, декану смо упутили још неколико питања како би у потпуности разјаснили ситуацију и „ствар извели на чистац“.

Наиме, интересовало нас је да ли је отпочео и ако није, када се планира почетак пројекта о којем је ријеч, те смо упитали који је то проценат о којем је говорио. Декан Лакић није имао одговор на то, али ни на питање на који начин ће се спровести најављени пројекат.

Информације о томе ко ће радити на поменутом пројекту, и да ли из његовог претходно достављеног одговора можемо схватити да ће приликом израде коруса консултовати ауторе који су стварали у назначеном периоду, као и која је процедура категоризације оних аутора који, нажалост, данас нијесу међу живима – нијесмо добили одговор од декана.

Декан није ни навео ко спроводи и финансира тај пројекат, и да ли иза њега стоји Универзитет Црне Горе, већ нам је у одговору казао да је пројекат у припреми и да ће јавност о томе бити благовремено обавијештена.

„Нисам у могућности да вам дам тражене информације зато што је овај научни пројекат тек у припреми. Када будемо имали комплетиран предлог пројекта свакако ћемо обавијестити јавност„, кратко нам је одговорио проф. др Лакић.

Др Газдић: Не може се јавним иступима манипулативно преиначити и присвајати научна истина о еволуцији и генези филолошких студија или традицији институционалног изучавања српског језика

Поводом говора на поменутој прослави који су „подигли прашину“ и изнова објелоданили покушај којим се угрожава статус српског језика, његових говорника и изучавалаца, као и институција – огласила се и доц. др Јелена Газдић, шеф студијског Одсјека за српски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.

„Српски језик, историјски и институционално, кроз његово постојање, изучавање и употребу јесте једна константа у Црној Гори без обзира на промјенљиве друштвеноисторијске и социолингвистичке околности“, истакла је Газдић.

Према њеним ријечима, о његовом континуитету кроз вијекове на овим просторима говори огромна споменичка грађа и о томе су до сада много пута говорили моји уважени професори са СП за српски језик и јужнословенске књижевности и многи други лингвисти и србисти.

„Ја бих се овдје осврнула на почетке школства и времена Петра Другог Петровића Његоша, кад је „Владика и Господар Црногорски, завео на Цетиню єдну малу школу“, у њој су се ђаци (њих око 30) учили „Србской Граматици“ (Грлица 1835: 46). У његовој штампарији покренутој 1834. издата је и И част Српске граматике за Црногорску младеж и, а по свој прилици и Српски буквар. Потом у доба кнеза Николе у Богословско-учитељској школи изучавао се „српски и словенски језик и књижевност“ (Грлица 1889: 28); у Гимназији такође српски језик (Грлица 1889: 28; Грлица 1890: 29); у Женском институту српски језик (Грлица 1890: 29). Године 1889, када је „Његово Височанство Књаз с пратњом удостојио […] прву скупштинску сједницу својом високом посјетом… За тијем је обраћао учитељима пажњу на самосталан рад књижеван, истичући им корист вјежбања, и препоручујући им, да пазе као чувари српскога језика на његову чистоћу…“ (Грлица 1889: 61)“, казала је она.

А ако пратимо континуитет високошколског изучавања српског језика и књижевности, додаје, његове почетке можемо везивати за 1947. годину и Вишу педагошку школу на Цетињу, гдје је било основано пет двопредметних група међу којима и Српски језик са књижевношћу.

„Од тог момента, протекло је скоро осам деценија откако наша катедра постоји. Србистика се изучавала почевши од те цетињске Више школе, преко Педагошке академије основане 1963. у Никшићу, затим је 1977. та академија трансформисана у Наставнички факултет, а 1988. у Филозофски, и коначно 2015. у Филолошки. Данас је званични назив нашег СП – Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности. Из свега наведеног његов континуитет је јасан, као што је и јасно да никакви други студијски програми не могу изводити свој континуитет из овако предочене вертикале, нити било ко може присвајати насљеђе и баштину српског језика и књижевности. Осим јасних лингвистичких параметара који свједоче о томе да је матерњи језик Црне Горе српски, можемо узети и социолингвистички моменат и ставове говорника на пописима… Не може се оно што се ствара и пише у Црној Гори својевољно и произвољно приписивати корпусу неких других језика, нарочито не у јавним иступима у којима се покушава манипулативно преиначити и присвојити историјска и научна истина о еволуцији и генези филолошких студија или традицији институционалног изучавања српског језика од 1947. до данас„, закључила је др Газдић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: