„Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе“ положило вијенце и обиљежило 13. јул

Пише: Радан Николић, директор „Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе“

Поводом 13. јула – Дана устанка народа Црне Горе и Дана државности Црне Горе, делегација Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе положила је вијенац на споменик палим борцима под Требјесом у Никшићу и цвијеће је на споменик Љубу Чупићу на никшићком тргу и на спомен плоче легендарним црногорским и херцеговачким јунацима Новаку Рамову Јововићу и Стојану Ковачевићу крај Саборне Цркве Светог Василија Острошког Чудотворца у том граду.

Удружење се диви црногорским устаницима који су 13. јула 1941. године, задојени традиционалним слободарским духом, великим срцем масовно устали против италијанског окупатора и опрали образ Црне Горе који су дан раније, на Петровдан, укаљали сарадници окупатора по инструкцијама Секуле Дрљевића и његових газда из Загреба, дочекујући као ослободиоце фашисте Пирца Биролија на Његошевом Цетињу.

Надасве, Удружење се клања слободарском извору – сјенима црногорских ратника који су, уз поклич „нека буде што бити не може“, борбом непрестаном са турским поробљивачем извојевали слободу и независну државу Црну Гору на Берлинском конгресу 13. јула 1878. године.

Нажалост, 13. јул – први међу славним датумима црногорске историје данас лажно  слави и црногорска власт која експлоатише и држи у оковима државу, насилно покушава да затре вриједности традиционалне Црне Горе, прије свега њено слободарство и православну Цркву – њену мајку заштитницу кроз бурне вјекове ослободилачких ратова.

Дивно је било овог 13. јула видјети и чути да су 13. јул и слободарска Црна Гора дубоко укоријењене у црногорском народу и да слиједи отпор насилништву и безумништву о чему су посвједочили и млади СНП-а са којима је делагација Удружења имала задовољство да на наведеним спомен обиљежјима прослави 13. јул.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: