Удружење „Милош Милојевић“ обележило јубилеј 120 година од смрти историчара
1 min readУдружење „Милош Милојевић“ Црне Баре обележило је јубилеј 120 година од смрти овог познатог историчара, писца и политичара поменом одржаним у Београду на Новом гробљу, где Милојевић почива али и широким спектром активности подсећајући на овог помало заборављеног Србина, наводи се у саопштењу удружења.
Удружење „Милош Милојевић“ Црна Бара основано је 2010. године, а током ове године удружење је обележавајући 120 година од смрти Милоша Милојевића, организовало више промоција књига о животу и делу овог Мачванина, наводи се у саопштењу удружења које преносимо у цјелости.
Милош С. Милојевић, рођен 16. октобра 1840. године у свештеничкој породици у Црној Бари, био је српски историчар, полиглота, политичар и писац. Основну школу је завршио у Глоговцу, затим се школовао у Београду, одакле је правне науке, као „државни питомац“ изучавао на Правном и Филозофском факултету у склопу Московског универзитета.
После Српско-турског рата 1876–78, Милојевић је путовао по српским крајевима који су остали под турском влашћу. Ширио је националну пропаганду и сакупљао народне песме и старе рукописе.
Ова 2017 . година је у знак јубилеја и окупљања у спомен 120-годишњице смрти Милоша С. Милојевића, српског историчара, правника, политичара, ратника, полиглоте и националног радника – и једног од оснивача Друштва „Свети Сава“.
Тим поводом председник Друштва „Милош Милојевић“ из Црне Баре господин Новица Крезић у градовима широм Србије организује трибине и промоције књиге “Живот и дело Милоша С. Милојевића” аутора проф. др Радомира Ђорђевића и мр Драгише Костића, о којој су говорили прпоф. др Ђорђевић и историчар проф др Јован Деретић, као и др Милан Младеновић књижевник , Пра Милан од Лужице …
Са одушевљењем обавештавамо да је удружење „Милош Милојевић“ дошло у посед једне од многобројних Милошевих медаља и то медаље којом је Милош Милојевић одликован из рата за ослобођење и независност. Тачније из Српско-турског рата 1877-1878. Медаља ће бити изложена у друштву „Милош Милојевић“ у Црној Бари.
Више о медаљи: Позлаћен месинг 33 мм, Установљена је Законом о одличијима за независност и ослобођење од 15.02.1878. Крунисан монограм књаза Милана Обреновића уоквирен венцим ловора и храста.
ГОРОСТАСУ МИЛОШУ МИЛОЈЕВИЋУ
Поводом 120. година од смрти
У рукама Милошевим малтер и мистрија ,
историје славне он је мистерија ,
горостас и славуј , ратник оштрог пера ,
у Црној Бари рођен ,
царским резом на свет донесе га голубица бела ….,
о Србији трага , о Србији пева.
Тајанствени белег стопала покреће….
Гугутке и грлице пут му показаше .
И кренуо трагач широм белог света ,
да пронађе српске лозе и изданке ,
задојен млеком мајке Мачванке ,
голорук се супротстави међама
и ко муња севну запара -облаке .
Неукротив заборав , незабораву пркоси ,
али му се не да,
Чувар српског изворишта , ко свитац изнад жита .
Сагет ко над колевком, изнад својих књига,
погледа упртог у небеска сазвежђа ,
где је тајна небеска од неверних скрита,
поклекао није, нит ће поклекнути…
Оштрим пером као соко, запара облаке бранећи нејаке.
Сечивом бритког пера покоси јаке.
У очима Милошевим, росом јутра орошеним,
сто двадесет сазезжђа , скованих од сећања.
На длановима Милошевим, ливадама некошеним,
драгуљима небрушеним и житима пожњевеним,
у божуре одевеним, кошуљама неношеним,
капљом росе орошеним, капљицама крви проливеним,
спектром сунца осенченим…
Овде се прекида завет ћутања, оних у страху занемелих.
У рукама Милошевим, громови су загрмели,
од подлаца и од змија, од урока и злотвора,
чувала га Црнобарка, мила мајка – Софија
и сунце после сто година киша – просија.
И даље Србијом владају прошлости утваре,
потомци и пелцери, поницаће, проклијаће из Црне Баре
и орао са планинског виса слети сред баре, када ожедни,
када жеђ потраје, да покваси грло и накваси крила…
и царске круне леже у прашини,
само неће српске лозе и изданци,
ко трава ће увек проници кроз камен,
ко зимски цвет испод снега, чекаће лепше дане,
историјом осунчане, Православљем опеване…( део песме )
Аутор песме: Славица Јовановић, новинар и књижевник
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: