Удружење „Милош Милојевић“ обележило јубилеј 120 година од смрти историчара

Удружење  „Милош Милојевић“ Црне Баре обележило је јубилеј  120 година од смрти овог познатог историчара, писца и политичара поменом одржаним у Београду на Новом гробљу, где Милојевић почива али и широким спектром активности подсећајући на овог помало заборављеног Србина, наводи се у саопштењу удружења.

Удружење „Милош Милојевић“ Црна Бара основано је 2010. године, а током ове године удружење је обележавајући 120 година од смрти Милоша Милојевића, организовало више промоција књига о животу и делу овог Мачванина, наводи се у саопштењу удружења које преносимо у цјелости.

Милош С. Милојевић, рођен  16. октобра 1840. године у  свештеничкој породици у Црној Бари,  био је српски историчар, полиглота, политичар и писац.  Основну школу је завршио у Глоговцу, затим се школовао у Београду, одакле је правне науке, као „државни питомац“ изучавао на Правном и Филозофском факултету у склопу Московског универзитета.

После Српско-турског рата 1876–78, Милојевић је путовао по српским крајевима који су остали под турском влашћу.  Ширио је националну пропаганду и сакупљао народне песме и старе рукописе.

Ова 2017 . година је у знак јубилеја и  окупљања у спомен 120-годишњице смрти Милоша С. Милојевића, српског историчара, правника, политичара, ратника, полиглоте и националног радника – и једног од оснивача Друштва „Свети Сава“.

Тим поводом председник Друштва „Милош Милојевић“ из Црне Баре господин Новица Крезић у градовима широм  Србије организује трибине и промоције  књиге “Живот и дело Милоша С. Милојевића” аутора проф. др Радомира Ђорђевића и мр Драгише Костића, о којој су говорили прпоф. др Ђорђевић и историчар проф др Јован Деретић, као и др Милан Младеновић књижевник , Пра Милан од Лужице …

Са одушевљењем обавештавамо да је удружење „Милош Милојевић“ дошло у посед једне од многобројних Милошевих медаља и то медаље којом је Милош Милојевић одликован из рата за ослобођење и независност. Тачније из Српско-турског рата 1877-1878. Медаља ће бити изложена у друштву „Милош Милојевић“ у Црној Бари.

Више о медаљи: Позлаћен месинг 33 мм, Установљена је Законом о одличијима за независност и ослобођење од 15.02.1878. Крунисан монограм књаза Милана Обреновића уоквирен венцим ловора и храста.

ГОРОСТАСУ  МИЛОШУ МИЛОЈЕВИЋУ

Поводом 120. година од смрти

У рукама Милошевим малтер и мистрија ,

историје славне он је мистерија ,

горостас и славуј , ратник оштрог пера ,

у Црној Бари рођен ,

царским резом на свет донесе га голубица бела ….,

о  Србији трага , о Србији пева.

Тајанствени белег стопала покреће….

Гугутке и грлице пут му показаше .

И  кренуо трагач широм белог света ,

да пронађе српске лозе и изданке ,

задојен млеком мајке Мачванке ,

голорук се супротстави међама

и ко муња севну запара -облаке .

Неукротив заборав , незабораву пркоси ,

али му се не да,

Чувар српског  изворишта , ко   свитац  изнад жита .

Сагет ко над колевком, изнад својих књига,

погледа упртог у небеска сазвежђа ,

где је тајна небеска од неверних скрита,

поклекао није, нит ће поклекнути…

Оштрим пером као соко, запара облаке бранећи нејаке.

Сечивом бритког пера покоси јаке.

У очима Милошевим, росом јутра орошеним,

сто двадесет сазезжђа , скованих од сећања.

На длановима Милошевим, ливадама некошеним,

драгуљима небрушеним и житима пожњевеним,

у божуре одевеним, кошуљама неношеним,

капљом росе орошеним, капљицама крви проливеним,

спектром сунца осенченим…

Овде се прекида завет ћутања, оних у страху занемелих.

У рукама Милошевим, громови су загрмели,

од подлаца и од змија, од урока и злотвора,

чувала га Црнобарка, мила мајка – Софија

и сунце после сто година киша – просија.

И даље Србијом владају прошлости утваре,

потомци и пелцери, поницаће, проклијаће из Црне Баре

и орао са планинског виса слети сред баре, када ожедни,

када жеђ  потраје, да покваси грло и накваси крила…

и царске круне леже у прашини,

само неће српске лозе и изданци,

ко трава ће увек проници кроз камен,

ко зимски цвет испод снега, чекаће  лепше дане,

историјом осунчане, Православљем опеване…( део  песме )

Аутор песме: Славица Јовановић, новинар и књижевник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: