Удружење „Не дамо Црну Гору“: Влада нема пара за квалитетан трећи пакет, а на јесен ни за плате?

Влада нема новца да спроведе квалитетан трећи пакет помоћи привреди, који се најављује четврти мјесец, а на јесен неће имати ни за плате у јавном сектору. Препоруке ММФ-а нећемо моћи испунити па ћемо добити услове о болним резовима које ћемо морати испунити, оцијенио је економиста Милош Вуковић на јучерашњој конференцији “Економски и финансијски изазови Црне Горе”, коју је организовала невладина организација “Не дамо Црну Гору”.

Општи закључци учесника конференције су да ће економска криза изазвана пандемијом коронавируса трајати пет до десет година, да је угрожено свако четврто радно мјесто, да ће пад црногорске економије бите значајно већи од очекиваног, да ће на јесен доћи до новог ребаланса буџета, значајнијих резова и смањења плата у јавном сектору.

Конференцију је организовала НВО “Не дамо Црну Гору”, коју је прошле седмице основала група од 77 академика и универзитетских професора.

Неолиберална школа уништила привреду

Учесници сматрају да је криза показала да је досадашња економска политика Владе Црне Горе, такозвана неолиберална школа, била погрешна, да је уништила привреду, као и да је потребно хитно уз консензус свих стручних снага направити смјернице нове економске политике која се не би заснивала само на туризму и продаји некретнина, већ на разноликости индустрије, развоју пољопривреде, новим технологијама…

Бивши декан Економског факултета у Подгорици, проф. др Миливоје Радовић казао је да међународне институције очекују пад свјетске економије за три одсто, као и да ће у Европи бити угрожено 59 милиона радних мјеста, односно да ће сваки четврти радник добити отказ.

Он је навео да се садашња економска криза може поредити са великом депресијом из 1929. године, као и да ће опоравак трајати јако дуго.

Посљедице кризе, како је казао, зависиће од органичења и могућности државе. Др Милош Вулановић, професор корпоративних финансија на Пословној школи у Лилу, казао је да су Влада и Централна банка остали без муниције у борби са економском кризом као и да ће црногорске фирме бити препуштене тржишту без корисне помоћи од Владе.

Он је навео да је Црна Гора отворила поглавље 17 монетарна политика, према којем има обавезу да јавни дуг смањи испод 60 одсто БДП-а и дефицит испод три одсто, али да се то сада сигурно неће десити у наредних пет година.

Могућ пад економије и до 15 одсто

Економиста и пословни консултант Милош Вуковић казао је да због пада прихода од туризма који ће бити и већи од 90 одсто, очекује пад економије од 12 до 15 одсто у овој години.

Он наводи да ће већ у септембру доћи до значајног пада ликвидности и солвентности предузећа, као и да је ребаланс буџета заснован на нетачном податку о паду прихода од туризма за само 40 одсто.

“Пад број посјета у јулу износи 90 одсто. Европска унија затвара границе према Црној Гори, па се не може очекивати посјета туриста ни у августу. С обзиром на то да ће потрошња туриста бити нижа, укупни приходи од туризма биће мањи и за више од 90 одсто. То значи да ће државном буџету умјесто 850 милиона недостајати 1,1 милијарда што ће значити и смањење зарада у јавном сектору”, казао је Вуковић.

Казао је да мора доћи до промјена садашње економске политике, али и темељних промјена у друштву, како би се за пет или десет година живјело боље.

Трошили на неисплативе пројекте

Академик ЦАНУ Игор Ђуровић казао је да статистика показује да је Црна Гора у протеклом периоду имала “масних” година са значајним растом економије, али и да је истовремено долазило да пада реалне вриједности зарада и куповне моћи грађана. Он сматра да је то доказ да је Влада новац трошила у неисплативе пројекте.

Представница Уније послодаваца Звездана Олујић казала је да је ситуација изузетно тешка, наручито за мале предузетнике, као и да је половина регистрованих предузећа у блокади. Она је казала да очекују да ће нове мјере бити тешке, болне и скупе.

Најлакше им је повећати порезе

Питала је модераторе конференције да ли очекују да на јесен може доћи до повећања пореза и других дажбина на државном и локалном нивоу.

Младен Бојанић казао је да је Влади до сада било најлакше да повећа порезе грађанима и привреди, док је Милош Вуковић казао да треба увести прогресивно опорезивање, односно да они који имају више прихода плате и порез по већој стопи

Филип Лазовић из Уније послодаваца казао је да се може очекивати значајнији раст сиве економије, што ће угрозити легалне привредника и државне приходе.

Милош Вулановић замјерио је Унији послодаваца што није активнија у заштити послодаваца и критици погрешних одлука Владе.

Олујићева и Лазовић казали су да је Унија послодаваца веома активна и да су имали више студија и истраживања у којима је критикована владина политика.

Имамо још плажа за продају

На питање да ли је Црна Гора близу банкрота ако се остваре песимистичке најаве, Вулановић је казао да је могуће ако Црна Гора дође у ситуацију да не може редовно да исплаћује своје обавезе и враћа дугова.

“Могућ би био парцијални банкрот као што се десило у Аргентини, али имамо ми још плажа да продајемо”, навео је Вулановић.

Предсједник Удружења “Не дамо Црну Гору”, проф. др Здравко Кривокапић казао је да Црна Гора сада живи у циркусу подвала, обмана и нетачних података, најављујући да ће наставити са сличним скуповима, а наредни ће бити о владавини права 20. јула.

Већина привреде у сивој зони

Милош Вулановић је казао је да је сива економија велики проблем и да је присутна код великог броја привредника.

“Није сива економија само бувљак већ и ако само једну седмицу послодавац закасни са исплатом плата и пореза и доприноса. Велики број привредника је у сивој зони који не осигуравају радника или дио зараде исплаћују на руке”, казао је Вулановић.

Вуковић је навео да садашња сива економија у Црној Гори вриједи око милијарду и по годишње, као и да је озбиљна акција против ње неопходна, али да се не почне од бувљака и оних који на тај начин једва преживљавају, већ од оних који у сивој зони праве енормне профите.

Од богатих не капа сиротињи

Економиста Младен Бојанић казао је да је погрешно садашњу економску политику називати “неолибералном” јер би то подразумијевало да је она заснована на владавини права и слободним институцијама, што није случај. Он је оцијенио да би прецизнији назив био Потемкинова или вулгарна економска школа.

“Код нас се за неолибералну економију залажу они који себе називају социјалистима, а они у ствари немају никакву идеологију сем власти. Њихова политика да најмање порезе, а највећу помоћ треба да имају богати, заснована је на нетачној логици да ће ти богати касније тај новац пребацити на своје раднике, односно да ће он стићи и до сиромашних. Та теорија се зове ‘економија капања’ и то нигдје није функционисало, већ су богати били још богатији”, нагласио је Бојанић.

Влада, према његовим ријечима, нема новца, не може више додатно да се задужи, нити јој је остало значајне државне имовине да продаје.

Сматра да је потребан заокрет у економској политици, заснованој на истраживању и развоју.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: