Удружење ратних добровољаца тражи да се подигне споменик краљу Александру
Краљ Александар Карађорђевић
Са конференције за новинаре из Удружења ратних добровољаца 1912. до 1918, њихових потомака и поштовалаца од локалне управе и надлежних државних органа затражили су да се донесе посебан програм за очување, његовање и унапређивање културних, просвјетних, научних, историјских, ослободилачких и других вриједности српског народа на простору Васојевића и лимске долине, пише Дан.
Нагласили су да је неопходно предузети конкретне мјере како би се Беранама вратио духовни сјај и на видно мјесто истакле знаменитости које подсјећају на патриотски и визионарски дух народа овога краја.
“Куцнуо је последњи час да се конкретним примјерима исправи то што су Срби у Беранама, као већинско становништво, деценијама били у подређеном положају. Тражимо да бар једној од беранских улица понесе име које ће подсјећати на славне јунаке добровољце, који су исписали свијетле странице наше историје. Инсистирамо да се на реконструисаној згради Полимског музеја врати стари натпис: “Први Дом трезвености витешког краља Александра Првог Ујединитеља. Тражимо да се у Беранама подигне споменик краљу Александру. Тражимо да се, између осталог, модернизује и простор око споменика на Рудешу и да му се да име Трг рудешких јунака”, нагласио је Миличко Трифуновић предсједник Удружења ратних добровољаца 1912. до 1918, њихових потомака и поштовалаца.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ssss, Написали сте није Тито био супермен…! Није ни Хашим Тачи супермен, али је ушао у Приштину као победник иза НАТО тенкова, као и Тито иза совјетских.
Nosonja je uništio srpski narod stvorivši Jugoslaviju. Svi se žale na Tita ( ne volim ga ni ja) ali da nije bilo nosonjine prve Jugoslavije za Tita niko znao nebi ni 1945. godine a kamoli danas. Stvorivši Jugoslaviju ( ujedno ukinivši državnost i Srbije i Crne Gore) prouzročio je niz utročno- posljedničnih veza ( svaka druga veća pogibelj po Srbe od prve) koje su nas koštale najmanje dvije demografske katastrofe i gubitak vjekovnih ( pogotovo u nas i po nas: prekodrinske Srbe) nacionalnih teritorija. Priliku koja se dobija jednom u 500 godina nosonja je lakonski odbio.
U pamet se Beranci !
Ako je zvanična Crna Gora pogana, ona je nekada bila suprotnost svojoj poganštini. Jer srpstvo se trebalo ujedininiti oko kuće Petrovića i oko kralja Nikole, pošto je on bio Srbin ( ma šta ovo momntenegrini lagali) a Karađorđevići su bili Jugosloveni.
TRAŽITE DA PODIGNETE SPOMENIK KRALJU NIKOLI, NE DOZVOLITE DA VAM GA MONTENEGRINI UKRADU POŠTO SU MONTENEGRINI LOPUŽE NESPOSOBNE ZA POŠTEN RAD, NESPOSOBNE NPR. ZA RAT, ALI SU ITEKAKO SPOSOBNI ZA KRAĐU I ZA KRIMINAL !
импресивна је ваша мржња према карађорђевићима коју показујете из коментара у коментар. а зар није један карађорђевић, петар први, учествовао у невесињској пушци? није ли се тај исти матори краљ петар повлачио преко албаније док је велики србин никола потписао капитулацију и отишао у италију која је била део централних сила? знате ли да је петар први је био први краљ југославије?
Како то да краљ Александар, 1918. године, прави Краљевину СХС, а после 10 година, 1928. године, предлаже ампутацију хрватске? Против тог предлога скочише управо пречански Срби, са Светозаром Прибићевићем на челу. Нешто се ту не слаже? Биће да су ти историјски извори загађњни британском пропагандом? Прочитај „Диктатура краља Александра“ од Светозара Прибићевића.
KOZArac Tito je uštrojio sve neprijatelje, a mi i poslije Njega idemo Njegovim putem i svakim danom sve više napredujemo!
Ti si u brlogu sopstvenih zabluda sa brbljarijama
velikosrpskim, nema toga više , opasulji se!
Naloži lonac , ne podpiruj gluposti!
СВАКИ КРАЈ ИМА ПРАВО НА СВОЈУ ИСТОРИЈУ ПА ТАКО И БЕРАНЕ! КРАЉ АЛЕКСАНДАР ЈЕ ОСТАВИО ВЕЛИКИ ТРАГ У БЕРАНАМА! ПОДРЖАВАМ И ПОЗДРАВЉАМ БЕРАНЕ!
Био је унук Николин,и нијесу га случајно завли малим Николом јер је по нарави био исти.
Црну Гору није нипочему ожалостио или оштетио,то што ове скитњице данас причају и раде је њихова ствар,да опрвдају своја непочинства и све што су радили од 1919 па до данас.То је та истина вољели ми или не,да је имао грешака јесте али највише према својим саборцима и народу Србије,када га они критикују могу да их разумијем ,али кда ми то спроводимо морамо доста тога узети у обзир од Подгоричке слупштине до данас!према томе о Црну Гору се није огријешио,а капитулацију су потписали Црногрци не Србијанци и то 1916,то је последица свега до данас ,а највише у свему томе има код тумачења лаж и пристрасност код доста историчара колмуниста и обичних коментра !
Ђедо, хвала и теби и италијанском краљу. Али ја се од својих војника раставити нећу. Судбина њихова и моја је судбина.
Последњи сусрет и последњи разговор два краља, дједа и унука више је него потресан. Како се наводи у књизи „На оштрици ножа“, те вечери један је сишао са историјске позорнице, а други остао са народом, подијеливши с њиме „сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса“.„У ноћи 20. и 21. око једног часа, извјештава гувернер Скадра да ће око три часа те ноћи стићи у медовско пристаниште са својом пратњом Краљ Црне Горе Њ. В. Краљ Никола I и ту се састати са Њ. К. В. Престолонаследником Александром.
Наглашава да ће обоје потом отпутовати за Италију и молити команданта пристаништа да олакша и обезбиједи ова укрцавања што тајније. Од италијанског адмиралитета тражени су торпиљари за пренос дједа и унука.
Било је потребно ухватити везу са Љешом и добити потврду ове вијести. И заиста, дежурни ордонанс официр потврдиће како ће Њ. К. В. Престолонаследник бити око три часа у медовском пристаништу.
Одмах предузесмо потребне мјере заједно са црногорским командантом пристаништа, и у узбуђењу очекивасмо свршетак ове историјске драме.
Ноћ је била тамна и хладна. У пристаништу велике количине муниције, вреће са брашном, сандука са диопеком и конзервом намјењене првој и другој армији. Пристаниште неосвјетљено. Прст пред оком се не види. Два шарена фењера, на великом растојању један од другог, просипаху блиједу свијетлост око себе само на неколико корака.
Око три часа зачу се у муклој ноћи клопарање кола и топот коња. То је долазио Он, Њ[…]”
„Изашао сам му на рапорт. На њему не опазих пикаквог узбуђења. Штавише изгледаше ми као и да је расположен. Прве речи беху му: ‘Где је Сандра?’ (Тако је Њ. В. Краљ Никола звао свога унука, блаженопочившег Краља Александра. Унук је пак звао старог Краља ‘Ђедом’). Одговорих му да је у Љешу. Нареди ми да га известим о доласку нашег престолонаследника.
У пристаништу дуваше хладни јутарњи поветарац. Понудисмо старом Краљу да се склони у собу која је адмиралу Турбриџу служила за канцеларију. Кад је почела зора да свиће морски поветарац примирио се мало. Краљ је изаишо на терасу пред царинарницом. Ту седећи дуго је разговарао са свима редом. У разговору стално је гледао пут Љеша .Очевидно да је очекивао долазак свог унука са нестрпљењем.
У праскозорје, на глаткој морској пучини, виделе су се две тамне силуете. То су били италијански торпиљари „Анимозо“ и „Бронцети“, намењени да приме краљеве српског народа без краљевине.
Тек око 6 часова изјутра дође и блаженопочивши Краљ Александар. Сусрет ђеда и унука био је дирљив. Ђедо је загрлио обема рукама свога унука и дуже га задржао у загрљају. Очи су му биле пуне суза. Зашто је тако слаб, питао[…]”
„Стена Малог Ренсита. На овим стенама у јутарњој светлости беласао се велики камени крст, подигнут нашил јунацила и мученицила из 1913 године које ‘Халидија’ потопи и поби када потегоше преко мора браћи Црногорцима у помоћ, да освоје Скадар на Бојани. Испод плавог неба мирна морска пучина блистала је од сунчеве светлости.
Блаженопочивши Краљ Александар дозва ме руком:
‘Питајте команданта торпиљара шта му је наређено у погледу мог превоза у Драч?’
При овим речима оба се краља подигоше и пођоше ка барци, спремној за њихово укрцавање у торпиљара. У барци су били италијански морнари, на улазу оба коланданта ‘Анилоза’ и ‘Бронцеси’. ‘Анилозо’ је био одређен за нашег Врховног коланданта да га укрца и превезе у Бриндизи. Тако би саопштено. На ово саопштење Њ. К. В. Престолонаследник изненађен и врло срдит, отпоче викати како он није тражио торпиљер за Бриндизи, него за Драч. Додао је да он неће ићи у Бриндизи ни но коју цену, но да ће пешке продужити за Драч. Најзад је изјавио да протествује најенергичније због оваквог поступка према њему.
„Ђедо га је умиривао. Говорио му је да је боље но њега и но његово здравље да оде у Италију, да му италијански краљ стави на расположење један од својих замкова, где ће се опоравити на миру, на доцније, кад буде потребно да се може придружити својој војсци.
Унук је дуго и испитивачки посматрао свога деду и изрече као речи достојне потомка беслртног Вожда Карађорђа:
‘Ђедо, хвала и теби и италијанском краљу. Али ја се од својих војника раставити нећу. Судбина њихова и моја је судбина’.
Ђедо је опазио да је унук љут. Загрлили су се и изљубили. Ђедо је плакао. Као да је предосећао да се више никада неће видети.
И тако се растадоше два српска владаоца, вођи српског народа и главе двеју српских краљевина. Растадоше се на пyстој обали јадранског пристаништа, у Медови. Растадоше се на албанској Голготи. Један је отишао да се скине са историјске позорнице, а други је остао да се на ту позорницу попне још много више. Ђедо оде у свет, у туђину, у неизвесност, а унук остаде с народом, да с њиме подели сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса.”
Из књиге „На оштрици ножа“, књига прва
Како се ми данас односимо према тим стварима говори највише о нама самим, и онима који руковде овом земљом,све се тумачи из сопственог угла пристрасности ,јер историчара можда и има ,али се они прави не чују јер им се неда ,ови који себе прогласише историчарима а да нијесу ни носа провирили на тим студијама не могу се узети уопште у неко разматарње по било ком основу,а ова држаав ипак од свега тога понајмање да било шта каже!
Aj ljudi mante se vise proslosti .Dignite spomenik djetetu i buducnosti a ovo iza nas neka ostane tamo gdje je.
Ja bih volio da su pobjedili zelenaši i njihova ideja o ujedinjenoj Srbiji na čelu sa kraljem Nikolom i preseljavanje crkvenog središta iz vojvodine na Kosovo koje onda ne bi bilo prepušteno onim azijskim imigrantima Puno toga u narednih 100 godina bi bilo drugačije i povoljnije za Srbiju. Kralj Aleksandar nije bio dobar kralj
како замишљате да би они који су се повлачили преко албаније за краља прихватили онога који је потписао капитулацију?
Priznajem da ima dosta začkoljica za takav scenario ali da li su ljudi tada bili dovoljno informisani? Da li su Srbi koji su prihvatili kasnije Tita uopšte znali da je ratovao protiv njih u prvom svjetskom ratu? Sve je moguće u medijskom mraku
а шта је требало да буду информисани? да није вест о капитуалацији црне горе била лажна? онда је цела европа тог доба преварена . одакле вам идеја да тврдите да су срби прихватили тита? тито је освојио власт и никога није питао да ли је прихвата или не. или можда мислите да су избори са ћоравим кутијама доказ било чега?
Samo bih dodao da Tito nije bio supermen pa da sam bilo šta osvoji nego su mu u tome pomogli Srbi koji su masovno pristupili partizanskom pokretu. Da su znali da je vođa pucao na njih možda ne bi bez obzira na zavodljivu ideju o jednakosti. Shvatam da sam na klizavom terenu alternativne istorije ali kralj Aleksandar je napravio puno štete Srbiji, vjerovatno iz najbolje namjere ali je na kraju bila greška. Između ostalog dao je Mađarima Baranju u zamjenu za Međumurje i Prekomurje pa gdje nam je?
Radanoviću tvoj narod pada na svaku varalicu , kao riba!