Ухапшене младе пироманке из Далмације: Палиле смо јер тамо живе Срби
Ватрена стихија која од 20. августа гута цели бенковачки крај и даље неуморно дивља, а задарска полиција је због пироманског чина у селу Бргуд, десетак километара од Бенковца, у којем је већинско српско становништво, ухапсила две девојке старе 21 и 26 година.
Једна од две младе пироманке истражитељима је, како сазнаје „Јутарњи лист“, признала паљевину притом сервирајући и мотив.
„Револтирана сам Србима још од Домовинског рата. Тада ми је запаљен дом. Моја породица остала је без свега“, рекла је млада пироманка полицајцима одавши им разлог „освете“ због које је причињена велика материјална штета, а житељи Бргуда, у којем већином живи српско становништво, од тада живе у страху.
С обзиром на признање пироманке, она и њена саучесница ће кривично одговарати за подметање пожара, односно за довођење у опасност живота и имовине, за шта им прети до пет година затвора. Остаје непознаница, међутим, зашто су изабрале управо Бргуд као локацију за освету, односно јесу ли и оне у ратном вихору живеле на том подручју као деца.
Становници Бргуда су згрожени. Оштро осуђују свако насиље док гледају на оранице које им и даље ватра немилосрдно уништава, а које су им једини извор прихода, уз домаће животиње о којима се брину.
„Не знам шта да кажем осим да се снебивам. У селу је остало још 15 људи. Годинама је тако. Покушавамо да опстанемо заборављени од свих. Ево, пожар и сада букти. Само да ветар не окрене, па да опет не крене према кућама. У понедељак ми је ватра била дословно под прозором. Овце су ми остале на брду и нисам могао да их спустим јер је ватра навалила на село. А те две ухапшене девојке, колико сам чуо, не живе овде. У селу је свега неколико тако младих, остало су средовечни људи па навише. Многима куће још од рата зјапе празне. Неке су продате, а некима се изјаловила обнова. Свако гледа да се не врати у село јер ту нема перспективе. На телевизији пожар изгледа страшно, али уживо је сасвим друга прича. Чудо невиђено! Јуче сам био у Кожловцу. Тамо су и куће изгореле. Очајни људи седе на згариштима, на пепелу“, рекао је један од мештана за „Јутарњи лист“.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Је ли хрватски ватрогасци гасе ватре које подмећу хрватске домољубнице? Цуре тих година требале би палити срца младића, а не шуме!
Ако су тачни подаци о годинама осумњичених дама, једна је рођена 1991. а друга 1996. године. Млађа, дакле, ни теоретски не може да памти рат, старија то може само теоретски.
Ето илустрације стања свијести у Хрвата (не свих, наравно, али оног које доминира усљед перфидне пропаганде) – они не могу бити ни пиромани, а да не оштете Србе, који су, не треба то ни наглашавати, у перцепцији тог несрећног и опљачканог народа, главни кривци за пожаре у Хрватској.
Можда је хрватска пушка о хрватскоме рамену, али хрватска “ лисница“ није више у хрватскоме џепу.
Тешко је данас паметноме Србину, но још је теже паметном Хрвату.
циркус, да није за плакање
…“Gospa Talić je zarobljena na Šobića groblju u Drvaru i od tada kruže različite legende o njoj. Pričalo se je da je ubijena na licu mjesta, da su je mučili, ali da nije odavala gdje se nalazi vrhovni komadant Josip Broz Tito. No istina je da je partizanka Gospa preživjela desant na Drvar i zarobljavanje od esesovaca. Sve ono što se dešavalo tog 25. maja 1944. godine i poslije, uglavnom je sakrila historija. Umrla je 1977. u 50. godini života, a tadašnja štampa je zabilježila samo suhu vijest o smrti poznate partizanke.
U stvarnosti, osim te kratke ratne slave izazvane, vjerovatno, slučajnim prisustvom njemačkog vojnog fotografa, Gospa Talić nakon rata nije imala nikakve posebne privilegije kao mnogi borci koji su svaku sekundu ratnog staža dobro unovčili. Ustvari, najveća čast koja joj je ukazana, a to bi i ona potvrdila, bio je prvi od nekoliko susreta s Titom nakon desanta. Bilo je to 1966. godine. S njom je tada Tita vidio i njen maloljetni sin Safet.
Poslijeratna anonimnost:
Stidljiva i časna partizanka heroina Gospa Talić nije osjetila ništa dobro od junačke slave i prkosa, kojem se divio svijet. Doduše, možda je za to kriva i huda sudbina siromašnih Talića, koji su imali svojih rođaka u domobranima. Ko zna, možda joj je to kod esesovaca i spasilo život. Ustvari, tako nekako je i bilo. Jer, njen brat Muho je bio domobranski satnik i nije dočekao kraj Drugog svjetskog rata…“
http://www.titomanija.com.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=298
аВсолутно романтично
http://www.yugopapir.com/2016/06/drvar-1944-wo-ist-tito-gospe-talic.html
Судац: Онда вам је све опроштено. Само ви радите свој посао.