Од данашњег ванредног обраћања премијера Црне Горе, Здравка Кривокапића, када је најавио смјену министра правде Владимира Лепосавића – друштвене мреже су се „усијале“ а најављени су и протести широм Црне Горе због овог чина.

Многи су оштро реаговали осудивши овај потез премијера, називајући га чак и издајничким – а дио политичких представника владајуће већине одбили су да гласају за смјену министра Лепосавића. Остаје да видимо да ли ће парламентарна већина остати досљедна или ће помоћи ДПС-у и сателитима да заједно смијене министра правде.

У сваком случају, како год окарактерисали овај потез премијера, ако објективно сагледамо тренутну ситуацију – потпуно је оправдано да се запитамо да је Црна Гора истински демократизована ако се усуђује да преиспита наметнуте ставове страних амбасада и Европске уније? На примјеру Владимира Лепосавића смо могли да уочимо да онај који се усуди да преиспита „истине“ западних центара моћи – мора сносити посљедице иако је рекао само оно што народ и мисли и осјећа.

Док на РТЦГ дивља екстремизам бивше власти, Лепосавић се поставља као препрека демократизацији

„Владимир Лепосавић је одговарајући на посланичка питања, одговорио на тему коју није отворио он, већ опозиција. Дакле, није тачно ово што каже премијер Кривокапић, да се “Лепосавић сам уплео у ово”. Не, није. Одговорио је на тему коју је отворио ДПС. А свој одговор ослонио је на своје знање из области права – прије свега и информације којима на ову тему располаже, показујући при том поштовање у односу на осјетљивост задате теме. Таквим приступом министар правде је у потпуности испунио онај примарни задатак који је овој влади задат односно услов на основу којег је формирана – да буде експертска. Док је процес његове смјене покренут из класичних политичких мотива„, написао је Лука Радоњић на свом фејсбук профилу.

Према његовим ријечима, смјену Лепосавића траже ДПС, СДП, екстремисти из тзв. Комитског покрета, дио цивилног сектора и колумнисти “Вијести”, скоро сви они који су поражени на изборима 30. августа. „Покретањем поступка за смјену Лепосавића, Здравко Кривокапић се понаша као репрезент ових, на изборима поражених политичких снага. И тиме директно угрожава концепт Владе који је сам предложио, а поткопава већинску изборну вољу грађана јер се понаша као послушник изборних губитника. Наравно, посебно је понижавајуће то што дотични организује ванредно обраћање, не због неког крупног корака у борби против корупције бивше власти, већ због смјене министра који је учествовао у конципирању и предлагању измјена закона о слободи вјероиспосвијести, а члана експертског правног тима Митрополије Црногорско – приморске СПЦ„, рекао је Радоњић.

И док на РТЦГ и даље дивља екстремизам бивше власти, истиче, као главна препрека демократизацији друштва поставља се Владимир Лепосавић. „Е то није само понижавање премијера лично, већ директно угрожавање демократије. Зато подршка министру правде и подршка ставу Демократског Фронта и свима у парламентарној већини који дијелећи овакав став, бране демократију“, закључио је Радоњић.

Умјесто избора – за један број политичких фунција расписати конкурс у Амбасадама

„Оправдање сваког савијања кичме чињеницом да се мора слиједити налог који пристигне из Вашингтона или Брисела – био он стваран или измаштан – јесте сасвим легитимно. Можда је однос снага, заиста, тако посложен. Но, у том случају, ствари треба извести на чистац. Наиме, не требају нам избори. Још мање – политичке странке„, реаговао је на свом фејсбук профилу и Томаш Дамјановић.

Просто, предлаже Дамјановић, нека се за одређени број функција у распише конкурс у одговарајућој амбасади, потом обави интервју са свима који су приложили радну биографију и – готова прича.

„Било би лијепо и да се, ради постизања реалистичности, преименују кључне функције, јер актуелне језичке ознаке, „премијер“ и „министар“, ипак упућују на постојање неке државе или, барем, аутономне јединице. Вјерујем да би било много јефтиније, а и мање бисмо се оптерећивали илузијама о карактеру земље у којој живимо. Кажем, нимало случајно, „земље“, зато што је та чињеница неупитна, што се за онај други појам, фамозну „државу“, можда и не може рећи„, написао је он.

„Што се осталога тиче, ценим да би било лијепо да руковођење Министарством правде, људских и мањинских права буде препуштено некоме са озбиљним искуством и доказано чистим намјерама. Предлажем Зорана Пажина, а ако он није у могућности, рачунам да Драгиња Вуксановић Станковић није ништа слабији избор. Ако ни она не може, онда новог министра треба бирати жријебом или сачекати колумну Божене Јелушић. На концу, нека УРА кандидује неку *нестраначку* личност. Свакако је пожељно да нови министар врати стари Закон о слободи вјероисповијести, како би се изгладили односи са ДПС-ом. За тако нешто смо, јелте, и гласовали“, додао је у следећем коментару Дамјановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: