ИН4С

ИН4С портал

Уједињење са Србијом вјековни сан Црне Горе

1 min read
Чињеница је да је 1866. година, у којој је црногорски владар потписао уговор који опредјељује утјеловљење Црне Горе у велику српску државу, била много прије 1918. године

Пише: Немања Поповић

„Бoг се драги на Србе разљути, седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико“ (…) „Што утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо и јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“.

Овако, на њему својствен поетичан начин, велики Његош описује настанак Црне Горе као тежњу пркоса који се изнедрио из опште српске несреће у виду окупације од Турске царевине, малом српском свјетионику у мору ропства.

Већ са Светим Петром Цетињским (Петар I), крајем XVIII вијека, након јуначком славом овјенчаног ратничког прегнућа, долази до уједињења Црне Горе (четири нахије) са Брдима. Петар I је свој народ предводио са рјечима: „Дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, народ који се драговољно за своју слободу бори до посљедње капље крви“. Даље додаје: „Да покажемо да у нама неугашено српско срце куца, српска крвца врије“.

Кроз даљи ток историје Црна Гора ће учвршћивати унутрашњу организацију власти и елементе државности. После владике Петра II постаће Књажевина 1852. под књазом Данилом, када се одвајају свјетовна и духовна власт. Црна Гора ће и даље бити присутна на пољу борбе са Турцима и подстицања околних Срба на отпор. Посебно је била активна у Херцеговини, помагајући тамошње устанке, укључујући и „Невесињску пушку“, устанак који ће 1875. отворити „Источно питање“ и рат након којег ће Црна Гора и Србија добити званично међународно признање своје суверености.

За Књажевину Црну Гору увијек је било важно дефинисати однос са Србијом, особито када је ријеч о општенародној ослободилачкој борби. Жеља за борбом за слободу читавог српског народа и положај Црне Горе у том питању, подробно је проткан у ријечима књаза Данила упућеним кнезу Србије Александру Карађорђевићу. „Дај да ослободимо Српство, па ћу ти ја први војник бити,“ рекао је тада књаз Данило.

Шта се тиче политичког циља, поенте залагања и битисања Црну Горе кроз вјекове, те њеног односа са Србијом, све се то може јасно и недвосмислно протумачити у ријечима црногорског владаоца од 1860. до 1918. књаза/краља Николе.

Он је у својим мемоарима записао: „Црна Гора, као самостална државица српска, осјећала се носиоцем дужности и задатака, да ради на дјелу народног ослобођења. Њезина борба с Турском за толико вјекова, и њезина борбом сачувана слобода и независност, зар је и могла имати друге цијељи? А кад је, са срећом, Србија својим новим ослобођењем настала, задатак Црне Горе није могао с тијем престати, но га је она са Србијом подијелила“.

Књаз Никола је још 1866. потписао уговор са србијанским кнезом Михаилом Обреновићем, који је између осталог предвиђао да ће, „ако се цио српски народ у Турској ослободи и уједини у будућу велику Србију, књаз Никола Црну Гору, придружити и ујединити с том великом државом, признавајући кнеза Михаила за владаоца те цјелокупне српске државе“.

Тадaшње прилике, које подразумијевају чињеницу да је кнез Михаило био центар руске политике на Балкану и чињеницу да је Никола био млађи српски кнез, налагале су Црној Гори овакво руковођење. На Цетињу су у том моменту свакако били свјесни да Србија као већа и јача српска држава има и опсежнији капацитет за политику општег народног ослобађања, тако да се Црна Гора, сходно досежности своје снаге фокусирала на непосредно окружење, простор Херцеговине и Старе Србије.

Чињеница је да је 1866. година, у којој је црногорски владар потписао уговор који опредјељује утјеловљење Црне Горе у велику српску државу, била много прије 1918. године, коју данашњи другоцрногорци толико оплакују.

Тако да би из перспективе савремених актуелности било логично поставити питање, „можемо ли убудуће од другоцрногораца очекивати и слоган „Никад више 1866.“, поред слогана „Никад више 1918.“, који већ увелико и на сва звона кличу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Уједињење са Србијом вјековни сан Црне Горе

  1. E moj Nemanja, kakav crni „vekovni san“? Pa Srbije nije bilo do 1830, a i tada je bila u vazalnom položaju. A ni poslije nijesu imale Srbija i Crna Gora zajedničku granicu pa si ih mogao ujediniti do 1913. taman kao Milošević Srbiju i Grčku. Idi begaj sa ovim bajkama, moji u Ćeklićima nijesu ni znali dje se nalazi Srbija, crk’o im internet, pa im je bila k’o meni Eritreja.

    1. Prva Srbija je postala jos u 7 vijeku, sa Vlastimirovicima, a pojam Crna Gora se prvi put javlja u Srbiji Nemanjića, konkretno kada je kralj Milutin bio na vlasti. Tako da Crna Gora, čak i kao lingvisticka konstrukcija proistice iz nemanjickog sistema.

      1. A jesu li i tada šćeli da se ujedine, genije? I kad je to Srbija postojala u VII vijeku? Pa srpska istorija govori da su se Srbi naselili polovinom VII vijeka???? I odma’ su imali državu? Ma hajde? Srbija je bila župa do XII vijeka, pa ućite istoriju. Ako znaš što je župa? Prva kraljevina je bila Duklja 1078. pod Mihailom Vojislavljevićem. Što je razori Stefan Nemanja 1186. g. ako su tada šćeli da se ujedine? I još je načinje vazalnom. Znači isti odnos kao Turska prema Stefanu Lazareviću kad je učestvovao na turskoj strani u bici kod Nikopolja! I prestanite da srednjevjekovne feudalne države nazivate nacionalnim imenima jer je to notorni idiotizam. Danas je jasno da su narodi bivše jugoslavije većinom starośedelački narodi, tako da ti je teza o etničkim Srbima u ondašnjoj Raškoj trula kao i sva srpska istorija.

        1. Duklja nije manje srpska nego Raska. Vojislavljevici nisu vladali samo Dukljom, vec širim srpskim prostorom (koji uključuje Rašku i Travuniju). Bodin je postavio Vukana, djeda Stefana Nemanje za upravitelja u Raskoj. A „Crna Gora“ je srpski toponim toponim iskuljucivo vezan za Nemanjice, mogla je da bude Ljubicasta Ravnica ili Plava Nizija. Samo malouman covjek ne bi shvatio da je geografski termin u pitanju. Kao što Hong Kong ima znacenje u kineskom jeziku.

        2. U XII veku rec Srbija nije postojala, postojali su samo Srbi, a kao teritorijalne jedinice Raska, Duklja, Travunija, kasnije Crna Gora, Hum, ali i dalje Raska. Rec Srbija postaje sinonim za Rasku (danasnju Srbiju) tek posle Dusana.

          Tako da tamo gde ti smestas Srbe, nama i nije originalni enticki prostor – vec Bosna, Hum, Crna Gora i ostalo primorje, odnosno drzava kralja Bodina. Tek se kasnije pomeramo (ili pomerate) na istok, ka Moravi i Nisu.

          Tako da ste vi Dukljani kolonizovali te prostore i stvorili Srbiju po svojoj meri.

  2. Dosta je bilo podijela građanska Crna Gora je riješenje za sve.Vođeni snagom građanske inicijative pokrenite se i dođite u Podgoricu sledeće subote da proslavimo pobijedu građanske Crne Gore.Dosta je podijela,kriminala i korupcije !!!Crna Gora je mala ali ima mijesta za sve i uzmimo moto za budućnost:“Crna Gora jes malena al je časna i poštena“

  3. Crna Gora je bila najsrpskija kada je bila nezavisna i kada su njome vladali Crnogorci. Ujedinjenje sa Srbijom i tiranija Karađorđveića je samo donela sukobe i podele u Crnoj Gori.

    Bolje dve nezavisne srpske države nego da se istorija ponavlja.

    1. Drzhave. Jedna Srbska a druga Crnogorska. Tako je bilo 1042 ge, tako je bilo 1280te, 1470te, 1690 te, 1876 te , 2006 te tako ce i biti Archibald. Svak svoj posa’, svoj narod brani i hrani. srbi su doshli odhje da zazhdiju I opljackaju 2 puta u 1000 gidina. Ustvari prvi put Neimanjici koji su osnovali tu “cursed” drzhavu, pa su Srbi izumrli. slijedechi put su we Srbi stvorili od mjeshavine Albanaca, Crnogoraca, Grka, Bugara, Vlaha, i ostalih Dinaraca ka I odbjeglih Srba jedno 60-80 hiljada ostatak od srednjeg vijeka.

      Niko nezna sto ce biti, ali se jedno zna da ako Srbi ikad vishe napanu, Crnogorci che ik ispratiti ka i njihove Srbske predake Omer Pashe Latase, i Mehmede Sokolovice. Toliko o te dvije drzhave I dva razlicita naroda sa razlicitim kulturnim I mentalnim sklopom, ka I genima.

    2. Какво историјско булажњење…није ни чудо да су Срби у 21вијеку ту гдје су ,територијлно разбуцани и народно подијељени.

    1. Slava Bogu pa se Crnogorski narod na slobodnom , fer i postenom referendumu oslobodio srpske dominacije i vratio svoju okupacijom 1918 otetu nezavisnost .
      Vratili smo drzavu , vraticemo i svoje okupacijom otete Crnogorske svetinje i autokefalnost nasoj svetoj CPC .

      VAKAT JE !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net