Укидање редовног авио-саобраћаја од стране Аерофлота: Смртни ударац црногорском туризму нанијела сопствена дипломатска служба

Руска национална авиокомпанија Аерофлот објавила је у сриједу да за ову годину потпуно укида редовни саобраћај на својим линијама из Москве за Тиват. Ти летови иначе, обустављени су још од средине марта када је Национално координационо тијело увело привремену забрану обављања редовног авиосаобраћаја на црногорским аеродромима.

Одлука Аерофлота да откаже комплетан раније планирани саобраћај из Москве за Тиват за ову годину, данас је дошла као додатни „хладан туш“ на наде црногорских туристичких посленика да би се у августу и током постезоне у септембру и окробру, захваљујући Русима, ипак могло нешто спасити од овогодишње иначе, катастрофално лоше туристичке сезоне.

Вијест о укидању редовног авио-саобраћаја од стране Аерофлота треба сагледати луцидно, рационално и сасвим лишено цинизма, оцјена је наших саговорника.

Политиколог Срећко Црногорац истиче да се ова вијест не може сматрати било чим другим, до једном од бројних поражавајућих последица одлуке режима у Подгорици да неизазвано заоштри односе са једним од најважнијих економских партнера Црне Горе.

„Иако су мјере против Руске Федерације својевремено оправдане наводном обавезом усаглашавања с одлукама Европске уније, сваком, па и најповршнијем познаваоцу интегративних процеса јасно је да се такво усклађивање са одлукама Европске службе спољних послова (ЕЕАС), обавља на крају, а не усред процеса придружења. У којој мјери се радило о мудрој одлуци заснованој на принципима и вриједностима, а у којој о спољнополитичком аматеризму, евидентно је и из чињенице да, шест година након увођења анти-руских мјера, Црна Гора и даље води најдужи преговарачки процес у историји Уније, док је једна Словачка завршила преговоре за свега 22 мјесеца,“, појашњава Црногорац.

Чиме су, пита он, заправо биле инспирисане мјере, које нико из Брисела није захтијевао, а које су нанијеле ненадокнадиву штету црногорској привреди, грађанима и репутацији земље?

„Радило се о покушају плаћања својеврсне дипломатске кауције, којом се жељела обезбиједити толеранција Запада према аутократској природи и коруптивним праксама власти у Подгорици. Као што постаје све јасније, њима је осигурана само привремена и сада већ сасвим ишчезла подршка западних партнера, али зато трајна иритација Москве.“, каже наш саговорник.

Неизбјежно се мора закључити, додаје он, да је смртни ударац црногорском туризму нанијела управо сопствена дипломатска служба, пристанком на инструментализацију спољне политике у сврху приватног и привременог, а не државног интереса.

„Чињеница да су и даље дозвољени летов Montenegro Airlinesa , иако готово сасвим ирелевантни у сврху спасавања туристичке сезоне, представља суптилан сигнал да Русија жели нормализацију односа, какву је одавно постигла са бројним европским партнерима са којима наново има интензивну економску сарадњу. Али, сигнал је и да би та нормализација била сасвим немогућа за трајања постојећег режима, управо као што је из истих разлога немогуће и успјешно окончање процеса европских интеграција.“, наглашава Црногорац.

Драгољуб Павићевић, спољно-политички коментатор из Лондона за наш портал појашњава на који начин и како се одржава на економију увођење санкције Русији, те да је у конкретном случају једино Црна Гора на губитку.

„Економски односи Хрватске И Русије су у успону. У Хрватској је рецимо робна размјена са Русијом у 2019 години порасла 16 процената и износи преко 600 милиона долара. Преко 60 фирми из  Хрватске послује у Русији. Према изјави руског амбасадора у Хрватској руска економија трпи 50 милијарди еура губитака због санкција које је ЕУ увела Русији. Због тих истих санкција земље ЕУ трпе укупну штету од преко 200 милијарди еура. Спољно трговинска размјена Србије са Русијом износи 3,6 милијарди долара годисње. Србија извезе годисње у Русију робе у вриједности од једне милијарде долара.“, каже Павићевић.

Хтио то неко или не, привреде Европе и Русије се, према њговим ријечима, прожимају иако је здрава комерцијална логика нарушена санкцијама ЕУ.

„Руско тржиште са 147 милиона потенцијалних купаца треба да је важно за свакога. Русија 84 % извезене сирове нафте и 76% природног гаса пласира у европске земље. Треба ли подсјећати да је Њемачка највеци увозник руског гаса и нафте у Европи. Британци су међу 10 највећих инвеститора у Русији док Руске укупне инвестиције у УК досежу 11 милијарди долара. Русија из Британије увози аутомобиле, медицинску опрему, лијекове, индустријске машине. Трговина робама широке потрошње и усугама између УК и Русије креће се око вриједности од 15 милијарди фунти. Упркос антируским санкцијама билатерална економска сарадња УК и Русије се наставља и развија захваљујући конструктивној интеракцији измедју британског и руског бизниса.“, појашњава наш саговориник.

У наставку разговора, он се осврнуо и на Црну Гору.

„Увоз је шест пута већи од извоза. Црна Гора је у Русију извозила милион и 200 хиљада флаша вина. Ваљда и даље извози. Али, Руси су узвраћајуци на санкције које им је увела Црна Гора, блокирали увоз меса и неких врста поврћа и воћа из Црне Горе. Сада је ето дошло до укидања летова за Црну Гору руских авиопревозника. Блокиран је долазак туриста. Од свих туриста који су долазили у Црну Гору минулих сезона половина је била из Русије и Србије. Са туристима из Босне и Херцеговине, те региона то чини између 75% и 80% укупног броја туриста који су посјећивали Црну Гору. Додао бих и случај Атлас банке којој је у Русији одузета лиценца 5 дана након сто је Црна Гора увела санкције Русији. Преко те банке реализован је финансијски промет у вриједности од 800 милиона еура.“, каже Павићевић.

Према његовим ријечима, увођење санкција Русији више је штете нанијело Црној Гори него Русији.

„Тако је и са ЕУ. Више земаља цланица ЕУ је одавно увидјело да су им санкције према Русији изазвале бројне невоље у домаћој економији. Економска сарадња мора бити мост међу државама и свака држава треба да подстиче а не да руинира економску сарадњу са другим земљама. Не заборавите, чим имате добре економске односе имаћете и политичке, исто тако.“, закључује Павићевић.

Подсјетимо, Аерофлот је иначе, уз Монтенегро Ерлајнс био једини национални авиопревозник који је за Тиват летио током читаве године, а та компанија је по броју превезених путника и операција њених авиона на овдашњим аеродромима, била и један од главних пословних партнера АЦГ.

Прочитајте још:

Упоредите са ЦГ: Како су Пољаци отимали и уништавали православне светиње

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: