Укинута пресуда инспектору СБПОК-а због одавања информација Беливуковом клану

Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом је бивши инспектор СБПОК-а Божидар Столић био осуђен на двије године затвора и мјеру забране рада у МУП-у у трајању од пет година, а Филип Голубовић на казну од годину и два мјесеца затвора и наложио ново суђење, пише Курир.

Подсјетимо, Столић је првостепеном пресудом која је укинута био оглашен кривим због тога што је од 21. фебруара 2020. године до 6. фебруара 2021. године, у својству овлашценог службеног лица МУП РС, искоришцавањем свог службеног положаја и овлашцења себи прибавио имовинску корист у износу од 500 еура, а дргим лицима корист у виду добијања података прибављених обављањем полицијских послова и података из Јединственог информационог система МУП РС која они нису смјели добити, а на шта га је подстрекавао окривљени Голубовић.

Оптужницом му је на терет стављено да је повјерљиве информације одавао клану Вељка Беливука и Марка Миљковића, као и да је вршио провјере у систему за лица из криминогене средине.

По налажењу Апелационог суда, првостепеном пресудом у осуђујућем дјелу, начињена је битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што је изрека пресуде противречна сама себи, као и у томе што пресуда не садржи разлоге о појединим чињеницама које су биле предмет доказивања – наводи се у одлуци Апелационог суда. У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи и да приликом оцјене прихватљивости и законитости доказа и доказног материјала прибављеног у другој држави и достављеног путем међународне правне помоћи, није довољно рећи, „како то наводи првостепени суд да је доказ прибављен путем међународне правне помоћи“.

– По мишљењу Апелационог суда првостепени суд је пропустио да најприје, наведе јасне и аргументоване разлоге у погледу законитости достављене Скај комуникације по критеријуму државе у којој је прибављена, и то кроз анализу начина на коју је иста прибављена у Републици Француској а, у склопу наведеног, и кроз оцјену да ли је наведена комуникација прибављена на начин која није у супротности са начелима нашег правног система и опште прихваћеним правилима међународног права – наводи се у одлуци Апелационог суда и додаје:

– Првостепени суд је био дужан да анализира чињенице да из доказа и података у списима предмета произлази да је, с обзиром на то да је заједничка судска истрага холандских, белгијских и француских надлежних органа да је криптовано решење за телефоне било коришћено од стране криминалних организација која су дјеловала у наведене три државе а неке и на међународном нивоу, претресање и заплијена података садржаних у бази података са сервера платформе Скај извршено на основу одлуке надлежног правосудног органа Републике Француске о дозволи постављања техничких уређаја за хватање информатичких података на екстерној вези сервера донијетој 21. децембра 2020. године у складу са кривично процесним прописима Републике Француске, како би се хватали криптографски елементи сваког телефона који користи систем шифровања Скај који ће, када се буду комбиновали са криптографским елементима добијеним из пресретања омогућити дешифровање индивидуалних порука које примају ови телефони – наводи се у одлуци и додаје да је „по мишљењу Апелационог суда, првостепени суд приликом оцјене да ли се подаци прикупљени од стране надлежних иностраних органа могу користити као доказ у домаћем кривичном предмету требало најприје да има у виду да су исти прибављени у складу са важећим прописима Републике Француске и на основу одлуке надлежног правосудног органа те земље“.

– Такође, имајући у виду да је предмет замолнице било достављање доказа и доказног материјала а не предузимање одређене доказне радње нејасни су наводи првостепеног суда да докази прибављени од стране надлежног органа Републике Француске садржинских одговарају доказној радњи и доказима који су прибављени сагласно члановима Законика о кривичном поступку – рачунарско потраживање података додатно с обзиром на то да рачунарско претраживање података подразумијева претраживање већ обрађених и личних података и њихово поређење са подацима који се већ налазе у базама података који се односе на осумњиченог и кривично дјело и сходно томе, по логици ствари се врши на серверима који се налазе на нашој територији, док се у конкретом случају ради о криптованој комуникационој платформи са серверима у иностранству“.

– При томе, нејасни су наводи првостепеног суда да се докази прибављени од стране надлежних органа Републике Француске који су прибављеи у предмету Посебног одељења Вишег суда у Београду који се води против окривљеног Вељка Беливука и других, као случајни налаз, могу користити и у овом поступку – додаје се у саопштењу, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: