Украјина чини све да не буде дијалога Москве и Вашингтона

Дан после разговора председника Русије и САД, прилично јасно можемо да видимо да украјинска страна предузима конкретне кораке да поремети било какве могућности дијалога између Москве и Вашингтона.
Кијев не показује знаке спремности на мир. Упркос категоричној реторици и сагласности са изјавама Доналда Трампа на бојном пољу видимо несмањену напетост и континуиране покушаје да се наносе удари на цивилне објекте на територији Русије.
Овако Родион Мирошник, специјални изасланик Русије за злочине кијевског режима, коментарише реакцију Кијева на телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа, који су, између осталог, размотрили пут до успостављања мира у Украјини.
„У суштини, данас не видимо никакву реакцију украјинске стране ни у каквим акцијама, али нам је јасно да сада, када се разматра режим прекида ватре, он мора да буде надгледан тј. мора постојати независни мониторинг, који тренутно не постоји. И сада постепено долазимо до тренутка да ћемо, када буде дат старт овом периоду прекида ватре, морати да размотримо како ће се контролисати коректност извршење договора који су постигнути. За сада, судећи по ситуацији на бојном пољу, и на фронту и у пограничним територијама, не примећујемо никакве промене од стране Украјине, а позитивне реторике и тежње ка миру такође тренутно нема“, каже Мирошник за Спутњик.

На питање може ли Украјина покушати да саботира овај дијалог, договоре Москве и Вашингтона, имајући у виду да су то већ чинили током минских преговора и преговора у Истамбулу Мирошник каже:
„Јасно видимо да се дијалог, који није постојао три године, данас обнавља и налази се на одређеном конструктивном нивоу. Стога не мислимо да ће Украјина на било који начин да ограничава себе у својим дејствима, посебно у оним који ће бити подржани од стране Британије и Француске, које су такође потпуно незадовољне постојањем дијалога између две престонице највећих геополитичких земаља“, истиче Мирошник.

Обустава испорука западног оружја – први корак ка миру

Коментаришући телефонски разговор између руског и америчког председника, Владимир Зеленски је рекао да подржава предлог да се зауставе напади на енергетску инфраструктуру у идућих 30 дана.
И док је Путин одмах после разговора с Трампом издао наређење да се прекине са нападима на енергетску инфраструктуру, Кијев је само неколико сати касније прекршио договор.
На Путинов захтев да се заустави сва страна војна помоћ и размена обавештајних података са Кијевом Зеленски је рекао да савезници Украјине никада неће пристати на такав потез, те да се нада да ће се таква помоћ наставити. Казао је и да је тај захтев Путинов покушај да ослаби Украјину, а не реална мировна иницијатива.
„Управо у таквим радикалним изјавама Зеленског огледа се и његов приступ који је далеко од миротворног, то није приступ који усмерен на решавање сукоба. Оно што знамо јесте да је јасно наглашено да је кључни проблем настављања крвопролића инострана војна помоћ и пружање обавештајних података Кијеву. Данас Украјина најмање 80 одсто зависи од војне помоћи својих стратешких партнера. Украјина сама није у стању да води акције, барем не на дужи период. Стога од решења питања које се односи на обустављање војне помоћи зависи наставак крвопролића. Управо у овим изјавама је очигледан потпун недостатак жеље Зеленског да иде на обустављање примања војне подршке, а самим тим и на трагање за неким мировним решењима“, указује Мирошник.
Он оцењује да су данас очигледне и потпуно јасне позиције и намере свих страна, укључујући САД и Европу. Пре свега, Сједињене Државе демонстрирају спремност да обуставе испоруке оружја Кијеву, а такође су и покренуле иницијативу о прекиду напада на енергетске објекте у периоду од 30 дана.
„Ми смо уверени да ће у будућности дијалог довести до тога да се прекине испорука америчког оружја украјинском режиму ради заустављања крвопролића, што се не може рећи за европске земље. Европа напротив, коментаришући изјаве које се односе на очекивани режим прекида ватре, настоји да за кратки период што више снабде оружјем украјинску страну, како би она наставила војне операције и како би се наставило крвопролиће. У овоме и лежи кардинална разлика између европских престоница и Вашингтона. То јест, ту се види ко практично показује тежњу ка решавању конфликта, а ко ни под којим условима није настројен на прекид војних дејстава”, истакао је Мирошник.
Одговарајући на питање може ли Вашингтон да утиче на Кијев и Европу како би променили своје позиције и направиле корак који води ка миру, Мирошник каже да је у овом случају кључни утицај САД онај који се односи на прекид испорука оружја Украјини и прекид снабдевања украјинске војске и украјинских оружаних формација.
„Европи је апсолутно јасно да она, барем у средњорочној перспективи, неће моћи самостално да финансира Украјину у том обиму који је данас потребан Кијеву, а то су десетине и десетине милијарди долара. Због тога су сада главни апели или изјаве које долазе из Париза, Лондона и Брисела усмерене на то да поново врате Сједињене Државе на пут финансирања и снабдевања украјинског режима одговарајућим наоружањем и наставку такве политике“, оценио је Мирошник.

Европа и Кијев препрека миру

На питање какав развој ситуације се може очекивати и може ли се изаћи из ћорсокака, ако се има у виду да се Русија и САД залажу за мир, а Кијев и ЕУ за рат Мирошник каже да „пут ка миру неће бити брз“.
„Сада, када једна од страна која има велики утицај на украјински режим стреми ка наставку конфликта, не можемо рећи да ће се сукоб брзо завршити, али истовремено позиција САД је значајна, као што су и америчке испоруке наоружања украјинском режиму у претходне три године биле изузетно значајне. И зато прекид тих активности око подршке кијевском режиму почиње да слаби украјинску страну, што је, сходно томе, нови корак ка напредовању процеса решавања. У овом случају када долази до раскола у западном блоку, када се појављују стране које и даље теже миру, ми у сваком случају правимо корак ка миру. Вероватно ће све ићи спорије, имајући у виду непомирљиву позицију Париза и Лондона, али је, ипак, то и даље кретање ка постепеном гашењу конфликта“, оцењује Мирошник.
После разговора Путина и Трампа, нови преговори Русије и САД 23. марта у Саудијској Арабији, а „овај дијалог између Москве и Вашингтона омогућава да се обједине мировни напори, како би се приморале земље које не желе обуставу војних дејстава на реалан прекид рата“, додао је Мирошник.
„Сада смо усмерени на наставак дијалога, на његово максимално продубљивање, на постизање потпуног разумевања и кординишемо акције, усмерене на мирно регулисање процеса. Ако Европа буде покушавала то да омета, онда ћемо, сходно томе, покушати да фокусирамо напоре и не дозволимо Европи да настави да распирује конфликт на територији Украјине“, закључио је Мирошник за Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: