Украјина је руски свет, Петровић и Билбија у „Српском св(иј)ету“

„Нова криза је директно повезана са изградњом новог, северног тока, међутим повезана је са целим комплексом руско-америчких односа, а у целом том оквиру важну тачку представља Кина у односима са САД и Русијом. Америка користи Украјину непрекидно за опкољавање и дестабилизовање Русије. Један од важних фактора зашто је дошло до кризе одвајања Крима и његово припајање Руској федерацији, јесте управо то што су Американци пожурили да сруше Јануковича, који им није нешто много сметао. То што НАТО снаге нису дошле на Крим, то је заглављивање геостратешког смисла. Криза између великих светских играча је далекосежнија него наша, југословенска криза. Украјина је неупоредиво значајнија за Русију, него ми“, о веома важном тренутном питању о положају Украјине, говорио је гост емисије „Српски св(иј)ет“, Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“.

Билбија није остао уздржан од коментара који се тиче односа САД-а и Русије, па говори „Мислим да цела игра коју Бајден покушава да одигра у функцији је покушај да се Русија бар донекле одвоји од Кине и да уђе у игру Америке за ново прекомпоновање света у којој би зауставила Кину у економском развоју. Путин и Русија немају крупни интерес да пристану на америчку игру. Кина је крупна чињеница, а Русија није слаба према западу, да би хтела да буде помоћни играч за њихову игру. Русија почиње да прави нови гасовод за Кину и долазе у ситуацију да цео гас из Западне Европе конституишу у Кину“.

Гост емисије „Српски св(иј)ет“ био је и др Драган Петровић, научни саветник, који је инспирисан питањем става о Украјини, рекао „Украјина је толико важно питање, по мом мишљењу. Пратећи политику Русије, што се тиче Северног Казакстана, доживео сам огромно изненађење. Није ми јасно којим се фигурама за три деценије већинско становништво, на територији која је шест пута већа од Балканског полуострва, смањило од апсолутне већине до готово да је изгубљена ствар за нешто озбиљније. Постсовјетска Украјина никада није постојала као држава“. Петровић је направио паралелу тренутне ситуације у Украјини са Црном Гором, како би што сликовитије изразио свој став, па говори „Црна Гора је имала своју државност, али да је српска држава. На оним деловима Црне Горе који су касније ушли у државност Црне Горе, мање је апсолутно у цифрама црногорски идентитет и јачи је српски. Maлоруски идентитет је био присутан у континенталној Украјини, која би могла компарацијом да се посматра као стара Црна Гора са Даниловградом“. Петровић закључује да је неминовно постојање ривалитета између малорусије и великорусије.

Билбија говори да САД-у неће поћи за руком са Русијом и Украјином, јер Русија јако високо држи Украјину на својој листи приоритета, док Крим представља највећу војну тачку у Европи, чак до Урала. „Русија са Кримом и две бивше руске области је појачала адуте за даљу истрагу поводом Украјине, која дефакто постаје мека, између федерације и конфедерације. Русија ће највероватније вратити у свој састав целу Украјну, која већ има државност и сама по себи је сложена држава. Украјина јесте нешто врло шарено, али врло противречно унутар себе“, објашњава Билбија, али закључује и да се за време Путинове тренутне власти ништа не греши у вези између Украјине и Русије, за разлику од пре. Билбија прави паралелу између ситуације са Украјине са Црном Гором, па говори „Репресија у Украјини је чак у неким битним сегментима била тежа и страшнија, него према Србима у Црној Гори. Западна Украјина је тачно онако као што се то кроз историју догађало. Мањина која је организована, која зна шта хоће и увек је у огромној предности. Преузела је сав остатак Украјине и освојила оне просторе који пресудно утичу на стање духова у друштву, куда иду младе генерације, куда иде информативни сегмент… Проблем је што се Рус са Украјинском из Новоросије и Рус са Истока Украјине, он се са Украјинском државном идејом која је антируска не идентификује. Русофобски запад Украјине данас користи Америка. Украјински Вук Караџић, Шевченко, своје дневнике је писао на руском језику, а творац је Украјинског језика. Њега је подржавао бечки двор исто као Вука Караџића, са истим мотивима. Када би се Русија понашала као Америка на крају Другог светског рата, могла би да каже „Е, сада ћемо ми да нападнемо Вашингтон, ‘ајде да им наплатимо Хирошиму“.

Наши гости закључују да ће америчка секира врло ефикасно да сасече оно што се Американцима неће свидети, као и то да ће сами себи пресудити. Ванинституциона власт Америке је јако моћна, али се поставља питање шта стоји иза ње. Иако се Америка базира на креирању “меке моћи“, у разговорима Америке са Кином и Русијом неће бити више “рукавица“. Украјина ће схватити да је припајање Русији у њиховом најбољем државном интересу. 

Прочитајте још:

Сви аспекти „пландемије“, Светислав Пушоњић и Данило Тврдишић у „Српском св(иј)ету“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: