Украјина, Јужни ток и Брисел: Тензије између Русије и ЕУ

Анализа: “Битка за Украјину” између ЕУ и Русије постаје жестока, Брисел нагло мијења тактику и креће у офензиву – “Нити један кубни метар руског гаса неће проћи кроз Јужни ток”.

Медији упоредо с протестима у Украјини објављују вест како је гасовод Газпрома ‘Јужни ток’ постао упитан због одлуке Европске комисије која је изнела став да су билатерални уговори које су земље потписнице склопиле с руским дивом у супротности с европском регулативом и док се они не преиспитају или док међународни суд не донесе коначни суд ‘кроз Јужни ток неће протећи нити један једини кубни метар рускоггаса’.

Ројтерс преноси како је Европска комисија, премда се гасовод већ почео да гради у Бугарској и Србији, објавила ‘да је пројект противзаконит, а да би спор око доношења коначне одлуке могао потрајати годинама’. Русија је са своје стране поручила како нема никакву намјеру изнова преговарати с Бугарском, Грчком, Србијом, Мађарском, Словенијом и Аустријом. Замјеник директора Газпрома, Алеxандер Медведев, изјавио је ‘како годишњи капацитет од 63 милијарде кубних метара руског плина већ има купце на европском тржишту’.

‘Анализирали смо те билатералне уговоре и закључили да ниједан није у складу с прописима ЕУ. Стога смо рекли тим државама да имају обвезу да траже поновно преговарање с Русијом како би се ти билатерални уговори ускладили с прописима ЕУ’, изјавио је директор сектора ЕК за Међународно енергетско тржиште Клаус-Диетер Боркхард. Портпарол Европске комисије, Марлен Холзнер, је додала „да се у билатералним уговорима око Јужног тока видело да је то гас за руски плин и да није отворен за трећу страну’.

Нема никакве сумње да се у овом тренутку ‘Јужни ток’ претворио у оружје којом Брисел жели ‘казнити’ Москву због утјецаја на одлуку украјинске владе да не потпише споразум слободној трговини с ЕУ. Одлука Виктора Јануковича је нешто с чиме се Брисел једноставно не може да помирит и запад ће, што је потврдио и њемачки владин савјетник Christoph Hörstel, да учини све да ‘дође до смене режима у Украјини’.

Сада се поставља питање: што уопште Европска комисија може да учини по питању Јужног тока? Као што смо рекли, прије неколико дана су започели радови на изградњи гасовода у Србији, али како се то догодило прије украјинског ‘не’ Европској унији, свечаности је протекла у духу заједништва између Русије, те Немачке, Француске и Италије, три земље чије су енергетске компаније партнери Газпрома у овом пројекту и будући дистрибутери руског гаса на европском тржишту.

Јужни ток ће бити гасовод дугачак 2385 км и од руске Анапе преко Црног мора, Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније, Италије и Аустрије ће годишње у Европу да испоручује 63 милијарди кубних метара руског гаса. Важно је нагласити да су власници гасовода руски Газпром, који у цијелом пројекту има 50 посто удела, италијански ЕНИ с 20 посто, те немачки Винтершел и француска компанија ЕДФ које имају по 15 посто. Немачки Винтершел је опет у власништву светски познате мултинационалне компаније БАСФ, која се с Газпромом одлучила на сарадњу у енергетском сектору.

Сарадња Газпрома са западним компанијама је крунисана у септембру 2011. на Међународном форуму у руском граду Сочију, на којем су, уз пуну подршку Владимира Путина, уговор о оснивању компаније ‘South Stream Transport B.V’ потписали: директор Газпрома Алексеј Милер, Анри Прожлио из француске комапније ЕДФ, Харалд Швагер испред њемачког БАСФ-а и Паоло Скарони у име талијанске компаније ЕНИ.

Изјава портпарола Европске комисије, Марлен Холзнер, која тврди како законска регулатива, тзв. ‘Трећи енергетски пакет ЕУ’, не дозвољава да ‘Јужни ток’ буде гасовод само за руски плин и да мора бити отворен и за трећу страну, прилично је дискутабилна. Овдје је потребно појаснити да већ дуги низ година траје тзв. ‘гасни рат’ између западних компанија које су намеравале да граде гасовод ‘Nabucco West’ и руског Газпрома.

Русија је већ добила највећу битку у том рату потписивањем заједничког уговора с европским компанијама о изградњи Јужног тока, а за коначну побједу и потпуну пропаст пројекта ‘Nabucco West’ се 28. јуна ове године побринуо конзорциј ‘Шах Дениз’ који је за допрему плина у Европу одабрао пројект Трансјадранског плиновода (ТАП). У Газпрому никада нису ни помишљали на забрану изградње ‘Nabucco West-а’, будући да је такво што немогуће направити. Но изградњу ‘Nabucco West’, после донете одлуке да се гради ‘Јужни ток’ и Трансјадранскоггасовод, је напросто бацање пара, па више нема икаквог смисла.

Можда би, зато према мишљењу портпарола Холзнер, ‘Јужни ток’ који ће према ономе што пише Вол стрит Џурнал, када буде довршен, Газпром и западне партнере да кошта 38,4 милијарде долара, требао бити отворен за компаније које су намјеравале градити ‘Nabucco West’ и које су одустале од пројекта?

Посве је разумљиво да на такво што нитко неће пристати, без обзира што је Газпром ‘Јужним током’ себи осигурао већи дио европског тржишта; а да ли је ријеч о монополу, тешко је за сада да се процени.

Без обзира што је посве извјесно да се радови на изградњу ‘Јужног тока’ неће зауставити и да до изградње плиновода ‘Nabucco West’ никада неће доћи, Европска унија је у септембруу ове године, како наводи Ројтерс, ‘тај пропали пројект прогласила једним од својих највећих приоритета’. Подсјетимо како се управо у септембру заоштрила реторика између ЕУ и Русије због нејасних намјера Украјине о томе какву ће одлуку украјински предсједник донијети на суммиту Источног партнерства у Вилниусу крајем прошлог мјесеца. Компаније које су требале градити ‘Nabucco West’ – ОМВ (Аустрија), Трансгаз (Румунија), БОТАŞ (Турска), БЕХ (Бугарска), ФГСЗ (Мађарска) – изгубиле су тржишну утакмицу и све изјаве које ‘оживљавају’ тај пропали пројект искључиво се могу да сматрају као испразна дневнополитичка реторика бриселских евробирократа.

Две политике Европске комисије у случају Газпрома
Оно што највише чуди у целој овој причи је вест која се појавила на службеној страници Газпрома истога дана када је Европска комисија саопштила ‘да кроз Јужни ток у Европу неће ући ниједан кубни метар руског гаса док се не преиспитају билатерални уговори с Русијом или док надлежни међународни суд не донесе коначну одлуку’. Наиме, у среду, 4. децембра, Газпром ‘поздравља одлуку Европске комисије која је одобрила замјену имовине, а која се морала обавити како би руски Газпром и немачки Wинтершел. који је у власништу БАСФ-а, могли да наставе своју пословну сурадњу’.

Да Европска комисија ни сама не зна што би с Газпромом види се из одлуке од октобра ове године, када је Joaquin Almunia, челник Повјеренства за надзор тржишног натјецања ЕК, изјавио ‘како би на захтјев Литваније, која се жалила на руски монопол у допремању гасам, Газпром могао бити кажњен с 15 милијарди долара јер је прекршио одредбе из тзв. анти-труст регулативе’.

Литванија је тражила да се Газпром казни јер злоупотребљава своју доминантну позицију у средњој и источној Еуропи, преноси Ројтерс, који додаје ‘како је посве извјесно да ће могућа казна само подићи напетости између Русије и Европске уније’.

Повереник за тржишно натјецање Joaquin Almunia је након вишегодишње истраге око пословања Газпрома у средишњој и источној Еуропи открио да је руска компанија ‘можда имала спријечен слободан проток плина преко ЕУ и стога је својим клијентима наметала неправедне цене нафте и гаса’.

‘Рано је за рећи када ће се подузети даљњи кораци у овој истрази, а сада смо у фази прикупљања изјава за тужбу. Истрага покрива Естонију, Летонију, Литванију, Пољску, Чешку , Словачку, Мађарску и Бугарску’, изјавио је Алмуниа на скупу у Вилниусу којег је у октобру организирала Агенција за заштиту тржишног натецања Литваније.

На питање када ће наплатити казну Газпрому, Алмуниа је рекао новинарима: ‘Ми никада прије нисмо имали обвезујуће рокове.’

Ројтерс је тада писао ‘како његови извори потврђују да Европска комисија Газпром планира да казни до краја ове године’, а према европској анти-труст регулативи компанијее које прекрше правила могу бити кажњене и до 10 посто својих годишњих прихода.

Из Газпрома су тада поручили да неће коментирати случај анти-труст, али су западни медији писали да руска фирма, која годишње зарађује 148 милијарди долара, вјеројатно неће платити казну, те како ће можда понудити неке уступке како би се случај окончао’. Након пријашњих истрага Европске уније Газпром је пристао одустати од клаузуле у уговору којом се спречавало аустријској компанији ОМВ и италијанском ЕНИ-у да препродају руски плин на другим тржиштима.

Литванија, која се на Газпром жалила Европској комисији, тврди да је на међународној арбитражи у Стокхолму због ‘непоштене’ цијене плина добила готово 2 милијарде долара одштете, што је разлика у цени руског гаса у односу на друге купце.

Изградњом гасовода ‘Северни ток’ немачке компаније Е.ОН и Wинтершел, те низоземски Гасјунион и француски ГДФ Суез заједно с Газпромом довеле своје европске ‘партнере и савезнике’ у ситуацију да плаћају гас по вишој цени, но Литванија се свеједно ограничила на тужбу искључиво против Русије. Немачка је, када је у питању испорука и дистрибуција гаса, неупитни партнер Русије и свака одлука на штету Газпрома би могла изравно да  утиће и на енергетску стабилност Њемачке.

Можда је то разлог због којега је Joaquin Almunia рекао ‘како ЕК нема одређене рокове за наплату казни и да се још морају да прикупе подаци о евентуалној одговорности руског добављача’. Ако су чиме и оштећене Литванија и остале земље, онда је то у првом реду због гасовода „Северни ток“, будући да су њиме те земље остале искључене у годишњој испоруци од 55 милијарди м3 руског гаса Европској унији.

Узмемо ли све у обзир, очигледно је да Европска комисија према Газпрому води двосмјерну политику. Једна је она којом земље чланице Европске уније, те оне за које би хтјела да (као Украјина) то постану, тјеши и стаје у њихову обрану без икаквог конкретног учинка, а друга политика је она којом штити Немачку, Француску и Италију, највеће европске савезнике Газпрома.

Што се тиче Јужног тока, Европска комисија пријети (баш ту ријеч је употријебио ЕУобсервер оп.а.) руској компанији и присиљава Бугарску, Мађарску, Грчку, Словенију, Аустрију, Хрватску, али и Србију да ‘преиспитају уговоре’ који су одједном постали противзаконити, док у исто вријеме истој тој компанији одобрава могућност замјене имовине с немачким Wинтершелом, чиме ће руска компанија добити права на складиштење и продају својих енергената у Европи, а Немци дио права на руска лежишта нафте и плина.

Хоће ли Еуропска комисија погодовати руским партнерима у Немачкој, Француској и Италији, а самим тим и Газпрому или ће због Литваније и Украјине ‘заратити’ с Москвом убрзо ћемо сазнати. Искуство нам говори да су Немачка, Француска и Велика Британија (које у овој причи засад нема, будући да не овиси о руском плину оп.а.) те које кроје политику ЕУ, а Немачка највећи партнер Газпрома и у пројекту ‘Северни ток’.

Би ће занимљиво видјети мисли ли Европска комисија заиста да заустави заједнички пројект Газпрома и споменутих европских партнера чије су заставе биле насликане на првој цијеви приликом свечаности обиљежавања почетка радова на ‘Јужном току’, што довољно говори коме је у циљу да се он и доврши.

(Адванце, Н.Бабић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: