Украјина ради у корист своје штете

У свјетлу најновијих вијести и догађаја, постоје снажне индиције да ће Украјина постати, ако не јединствен, а оно свакако изузетно риједак феномен. По свему судећи, она ће бити једина земља на мапи свијета, која је лишена било чијих симпатија у међународној арени.

У савременом свијету постоји доминантан идеолошки ток који етикетира све државне и политичке снаге. Иако су улоге хероја и зликоваца, жртава и џелата – јасно дефинисане, све ово је, у ствари, далеко комплексније, и подршку одређеног круга, или бар симпатизере, има свако.

Европа дубоко саосјећа са патњама Палестинца, док Сједињене Америчке Државе континуирано подржавају Израел. Током 90-их, Запад је анатемисао Србију, али су Срби увијек осјећали симпатије и подршку Русије, која им је – у мјери властитих могућности – помогла (уосталом, као и увијек). Десничарска хунта из Латинске Америке, као и љевичарски оријентисани герилци, евроентузијасти и евроскептици, Гадафи и побуњеници који су га убили, Сјеверна Кореја и Јужна Кореја – упркос било каквим званично доминантним мишљењима, свака страна има неког ко их подржава, па макар и тајно.

И сама Русија је изузетно илустративан примјер у том смислу. Посљедњих година, у западном информационом и политичком мејнстриму, повратила је статус “империје зла”. Ипак, чак и прије четири године, на врхунцу антируске хистерије, у међународној арени постојале су снаге које углавном ријечима, али понекад и дјелима, ураде нешто у њихову корист. Шта тек рећи данас, када Русија, не одступивши ни педаљ од сопствених интереса и ставова, сија пред очима читавог свијета.

Зато је апсолутно поражавајуће да Кијев, поступајући досљедно и систематски против властитих интереса, одбија симпатије чак и најискренијих, позитивно настројених снага.

Постмајданска Украјина је изабрала да игра улогу убоге ”жртве руског империјализма и агресије.” На овом фону Кијев је заиста, у очима Запада, постао идеални предмет симпатије и подршке, и да је Кијев мудро искористио повољну климу, могао је још дуго да ужива бенефите оваквог “срећног” сплета околности.

Међутим, умјесто да предузме разумне, добро промишљене кораке, Украјина као да се зарекла да ће изгубити сву међународну подршку; И, наравно, за само пар година – успјела је у свом науму.

Није проблем у политичким и моћним међународним структурама, од којих Кијев зависи. Они се не воде сентименталним, већ прагматичним – а зашто не рећи, чак и циничним – мотивима. Иако су распрострањене корупција и отимачина, несумњиво, утицале на чињеницу да је Украјина одсјечена од већине програма политичке и финансијске подршке, на које је реално могла да рачуна, и који јој, по природи ствари, и припадају.

Нешто друго је много важније. Украјина губи, скоро у потпуности, властиту атрактивност, као и такву репутацију у очима еминентних друштвено-политичких чинилаца.

Недавно је и шеф највеће и најутицајније организације професионалних медија – Међународне федерације новинара (IFJ) – Филип Лерут изјавио да послије представе вазане за убиство Аркадија Бабченка са великом дозом резерве узима и оптужбе Службе безбједности Украјине против Кирила Вишинског.

Чини се да би, и прије фамозног “случаја Бабченко”, који је изазвао запрепашћење и валики скандал, највећа новинарска организација, са сједиштем у Бриселу, имала шта да упита и о “случају Вишински.” Али IFJ је, наравно, одавно научила да, по потреби, скрене поглед у страну, – не разобличавајући бораце против “диктаторске и агресивне” Русије у нискобуџетним фалсификатима и представама.

Само лажирање убиства Бабченка толико је неумјесно и неприхватљиво у сваком погледу, да је изазвало згрожавање, чак и оних структура које не прате помно све сложене обрте и перипетије украјинске политике.

Чак и у очима оних који гаје искрене симпатије према Кијеву, случај Надежде Савченко, која је управо дјеловањем снажног међународног фактора избављена из зидина Лубјанке, а која се нашла под пратњом СБУ, више не дјелује као усамљени инцидент, већ као отужна украјинска свакодневица – “све је код њих тако”.

А сада и докази против новинара оптуженог за издају изгледају тако неспретно, да се чак и Украјини најоданије снаге покушавају дистанцирати од онога што се дешава.

А, заправо, већински дио ових снага (колико год то дјеловало смијешно из руског угла) искрено је подржавао Украјину.

И, да иронија буде већа – чињеница да Украјина, радећи све што је потребно, да би изгубила симпатије и подршку на међународној сцени, истовремено ради и на јачању позиција Москве. На крају крајева, свака глупост, свака ујдурма и неуспјех Кијева, у очима свијета је само још један доказ да је Русија у праву.

Превео: Дарко Папић

Глоса 1: Русија, не одступивши ни педаљ од сопствених интереса и ставова, сија пред очима читавог свијета

Глоса 2: Украјина губи, скоро у потпуности, властиту атрактивност, као и такву репутацију у очима еминентних друштвено-политичких чинилаца

Глоса 2: Свака глупост, свака ујдурма и неуспјех Кијева, у очима свијета је само још један доказ да је Русија у праву

Ирина Алкснис: РИА НОВОСТИ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: