Украјина стекла још једног непријатеља: Како су догађаји у Казахстану искомпромитовали Кијев

Украјинском Министарству иностраних послова била је потребна цела недеља дана како би изашли са званичном изјавом о догађајима у Казахстану. То је својеврстан преседан – донедавно се нешто слично тешко могло замислити.

Интересантно је и то до какве су формулације, на крају, дошли званичници украјинског МИП-а. Требало је недељу дана да се препозна и осуди насиље. Исто толико је требало и за елементарно изражавање саучешћа у вези са људским жртвама. А, опет, најупечатљивија је била оцена око распоређивања мировних снага ОДКБ-а. Сви су нестрпљиво ишчекивали осуду и, већ, неизбежан клише – „руска агресија“. Међутим, та су предвиђања потпуно омашила. Министарство спољних послова Украјине „примило је к знању чињеницу о распоређивању страних војних снага на територији Казахстана, а на позив казахстанских власти“. Ствар је једноставна: Кијев је дуго био неодлучан зато што није добијао никаква упутства од Стејт департмента, који се и сам тешко определио.

Па, ипак, Кијев се за то време нашао у епицентру скандала: територија Украјине постала је легло завереника, или, у најмањем, њихових симпатизера.

У почетку беше реч

Ову је реченицу изговорио емигрант Мухтар Абљазов (о коме је наш портал већ писао), бивши председник (касахстанске) банке БТА, а да га нико није вукао за језик. Он је, тако, изнео спец-службама Казахстана све што им је потребно за покретање кривичног поступка на било ком нивоу. Абљазов је себе назвао вођом казахстанског протеста, а у директним преносима је давао инструкције демонстрантима о томе шта треба да ураде како би збацили легитимну власт. Ту се није зауставио, већ је наставио да обавештава специјалне службе своје земље о својим плановима и намерама, као и о својим пријатељима, савезницима и партнерима. На пример, рекао је да се званично обратио америчком Стејт департменту и руководећим структурама ЕУ са позивом да се уведу санкције Казахстану. При чему је Мухтар Абљазов у самом Казахстану већ осуђен у одсуству на казну доживотног затвора, тако да му овакве изјаве не би, додатно, отежале третман. Зато је одбегли банкар, више него отворено, довео у неугодан положај једну земљу, за коју би било веома тешко посумњати да се меша у догађаје у Казахстану, и то након што су пале и људске жртве. Погађете, реч је о Украјини. Абљазов је дао бројеве телефона, адресу и место координационог центра који спроводи субверзивне активности – организације „Демократски избор Казахстана“ (на руском Демократический выбор Казахстана, скр. ДВБ) иначе забрањене у Казахстану, и саопштио да се штаб налази у Кијеву. Већ сутрадан су истражитељи СБУ (Служба безбедности Украјине) упали у назначено место, како су сами рекли – на разговор. Домаћини канцеларије су покушали да читаву ситуацију претворе у лајвстрим (пренос уживо), да би се умирили након што су истражитељи потврдили да је конверзација све што желе. Садржај разговора је остао непознат, а официјелни Нур-Султан, још увек, није званично протествовао због чињенице да се са територије Украјине спроводе субверзивне активности усмерене против Казахстана. Нико још то тако не формулише нити артикулише. Али, то је само – за сада. Зато што је свима постало јасно: Украјину Запад користи као платформу за субверзивни рад не само у Белорусији и Русији.

Сада је такав случај и са Казахстаном. Још јуче се сазнало да су хакери напали бројне ресурсе партије „Демократски избор Казахстана“, па је откривено да је један од администратора организације која стоји иза покушаја државног удара у Казахстану мајор Оружаних снага Украјине Андреј Николајевич Гарбузјук, који служи у Центру за информационе и психолошке операције у Одеси. И то све са детаљима, фотографијом и личним подацима из пасоша, које је лако проверити.

Непоштено оглашавање

Ова ситуација прераста у скандал, јер Украјина као да је превише занесена извозом обојених револуција. А као резултат тога, око ње се може појавити превише непријатеља. Због тога је прилике требало под хитно средити. Како тачно? Исто онако како се варалица разоткрива. Најбоље је све чистог срца признати, бити што искренији, како су украјинске специјалне службе и урадиле. Преко Телеграм канала, које повезују са Министарством унутрашњих послова, почињу да цуре информације о целој казахстанској криминалној мрежи која већ дуже време постоји на територији Украјине. Познато је да иза протеста и погрома у Казахстану стоји низ казахстанских емиграната који су заузели истакнута места у својој домовини. Реч је о бившем шефу специјалних служби Казахстана, шефу службе безбедности Нурсултана Назарбајева, генералу Аљнуру Мусајеву (осуђен у одсуству на 25 година). Он припада блиском кругу пријатеља око бизнисмена Булата Абилова. Овај последњи је био члан партије банкара Мухтара Абљазова.

Но, вратимо се Абљазову, који је, заправо, далеко од статуса, како је себе назвао, „лидера протеста“. Једноставно „Демократски избор Казахстана“ је његова „џепна“ партија, која је намерно изложена јавности да би јој се дало на тежини. А у ствари, партијски „офис“ је ништа друго до изнајмљени стан, што се јасно види на објављеном снимку доласка тамошње СБУ. У стану раде новинар Ајдос Садиков и његова супруга Наталија. Они воде опозициони Јутјуб канал „Басе“. Уопштено говорећи, оно што је Мухтар Абљазов рекао је веома слично непоштеном рекламирању: пи-ар за нешто што не постоји, или, у најбољем случају, за нешто што би могло да буде. Као што је то било са непознатом белоруском Нехтом (Нехта – белоруска опозициона платформа примарно дистрибуирана преко Телеграм и Јутјуба), која је, буквално, преко ноћи експлодирала у највећи белоруски телеграм-канал. Међутим, исто тако брзо се угасила, јер за државни удар није довољна само информативна платформа. Потребни су лидери, потребни су олигарси. И то не сами по себи, већ максимално упрегнути и консолидовани зарад заједничког циља. Али, ствар са консолидацијом казахстанске емиграције и није баш добро испала.

Несрећни завереници

У септембру 2020, председник украјинског Извршног комитета реформи Михаил Сакашвили довео је, a како га је представио, казахстанског милионера, Маргулана Сејсамбајева код Владимира Зеленског и предложио га за функцију у Националном инвестиционом савету. Сам Сакашвили се понадао да ће уз помоћ свог казахстанског протежеа добити новац за сопствену позицију. Испоставиће се да је, већ тада, кретао у нови пројекат за повратак у Грузију, што је, на крају, и учинио. Али, авај, Зеленски није успео са Маргуланом Сејсамбајевом. „Милионер” је и сам био у потрази за спонзорским уговором. Његов посао са храном био је у финансијским проблемима. Тако је након хапшења Сакашвилија у Грузији, Сејсамбајев почео да ради за Дмитрија Гордона у његовој „Академији“ (предавања познатих личности за 5000 долара) и да обилази Украјину као тренер. За разлику од Абљазова, понудио се да реши све проблеме између власти и опозиције, и то за столом. Његову преговарачку позицију, како кажу, подржао је, сада притворени, криминални ауторитет Арман Џумагељдијев. То је онај исти „Дивљи Арман“, чији су људи, како стоје ствари, били инспиратори терора у Алма-Ати и неким другим градовима. Говори се да је овај преступник и тајни спонзор „језичких патрола“ казахстанских националиста из организације „Тил Мајдан“. Шеф ове организације, Куат Ахметов, налази се у Кијеву, а украјинска полиција је одлично знала шта ради и ко га све посећује. Са друштвених мрежа се, такође, сазнало да је чувени казахстански националиста Мухтар Тајжан, који је несмотрено окачио своју фотографију код споменика Богдану Хмељницком, дошао у Кијев код пријатеља Ахметова.

Украјински траг

Казахстански завереници одају утисак људи који нису посебно софистицирани у завери, чиме су преко сваке мере компромитовали Украјину. А посебно Владимира Зеленског, чији ће рејтинг ускоро показати негативне вредности. Чисто визуелно, у Украјини је видљиво окупљање казахстанске опозиције, укључујући и ону несистемску. Више није тајна да је Семјон Семенченко, који је изведен пред суд за стварање илегалне оружане групе „Олуја Донбаса“, који се сада налази у притвору, добијао новац из Казахстана за обуку казахстанских милитаната на територији Пољске. Ово је само један случај који су објавили медији. А колико их је у стварности? И како је званични Кијев повезан са овим? У Кијеву постоје штабови најмање два типа казахстанских опозиционара. Први је већ поменути Мухтар Абљазов. Он је националиста, али питом, попут Јануковичевог Тјагнибока. Био је члан разних саветодавних већа у органима власти и члан Националног савета јавног поверења при председнику Републике Казахстан. Управо се он повезује са „језичким патролама“ које организује „Тил Мајдан“. Ту су и лојални пријатељи Мухтара Абљазова. У Кијеву и нема бог зна шта – изнајмљени стан-канцеларију са „координационим центром” коју чува новинар Ајдос Садиков са супругом и Јутјуб канал. Они су несистематски, и баш код њих се обрела украјинска служба безбедносна (СБУ), што и није тако смешно.

Новости дана

Широког присуство казахстанског подземља у Украјини било је веома непријатно изненађење за канцеларију Зеленског и њеног шефа Андрија Јермака. Није тајна да су украјинске елите, водећи озбиљне послове, биле веома незадовољне учешћем своје земље на антибелоруском фронту. Прекид економских веза са Русијом био је веома болан. Но, руководство земље, по налогу Вашингтона, није стало на томе и одлучило је да уништи везе са Белорусијом. Било је то превише, а антибелоруску хистерију коју је подигао званични Кијев ова пословна елита је дочекала суморним ћутањем. Потом се десило још горе: сада је, испоставило се, Украјина одлучила да игра и против Казахстана. Ово је за украјинску привреду пут у пропаст, макар само зато што је Казахстан готово једини извор алтернативног рафинисаног угља (енергент). А и транзит из Кине је скуп, укључујући „заобилажење Русије“, ако се присетимо несрећног „воза Јацењука“. Добро или лоше, али и Казахстан је на том путу. И шта сад? Украјина је раскинула са Русијом, Белорусијом, пред пуцањем су односи са Кином којој су истргли из руку Мотор Сич и која је поднела тужбу од пет милијарди долара. Сада ће и Казахстан да буде непријатељ. Нису ли евро-интегратори у Кијеву стекли превише непријатеља?

Извор: www.ukraina.ru; аутор: Максим Максимов

Превео: Срђан Мрђеновић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: