Украјина: Варљиво примирје

Од 5. септембра када је у Минску постигнут договор о примирју, у сукобима у Украјини погинуло је више од 1.000 војника и цивила, а за то време власти у Кијеву и проруски лидери на истоку земље размењивали су оптужбе тврдећи да су пуцали они други.

Иако је реч о великом броју жртава, више пажње у јавности заокупљају стратешка прегруписавања руских трупа на западу земље и НАТО снага у Пољској и балтичким земљама, међусобна тешка реторика Русије и запада, као и нова влада у Кијеву са старим премијером Арсенијом Јацењуком.

Незадовољство активиста који су учествовали у протестима на Мајдану све је веће, а они оптужују власт да не чини довољно да стабилизује земљу и да испуни стратешки циљ приближавања Западу, већ да користи тренутни положај за лично богаћење.

Јацењук је одмах по ступању на нову-стару дужност саопштио да ће приоритет владе да буде изградња армије која ће бити способна да се одупре „руској агресији“.

Премда је премијер остао исти, однос снага у парламенту значајно је прекомпонован, а из њега су неке партије сасвим ишчезле, као например проруски комунисти, или су знатно ослабљене, као Партија региона бившег председника Виктора Јануковича, док су у Врховну раду ушле нове странке осоноване пре неколико месеци.

У владајућој постизборној коалицији нашло се пет од шест парламентарних странака и блокова, а две партије са највише посланика у Врховној ради су Јацењуков Народни фронт и блок странака око председника Петра Порошенка, док је трећа по знази Отаџбинска партија бивше премијерке Јулије Тимошенко.

Уз незаобилазну патриотску реторику „ратног премијера“ Јацењука, влада на чијем је он челу мораће да се бори са изузетно тешком економском ситуацијом која стање у Украјини из дана у дан чини још тежим.

Бројке показују да је поред ратног, Украјина у текућој години претрпела економско разарање, будући да је државни дуг порастао на 63 милијарде долара, да је инфлација око 20 одсто, а да је национална валута гривна готово двоструко слабија у односу на почетак године, а током протеклих месец дана забележен је пад од 17 одсто.

Због тога је поред окончања сукоба у источној Украјини пред кијевском владом пођеднако тежак задатак разбијања старог система који је огрезао у корупцију и спречавање праве економске катастрофе. Варљиво примирје на истоку земље испрекидано је честим артиљеријским бомбардовањима насеља за шта проруске власти оптужују украјинску војску.

Истовремено, Кијев извештава о погинулим војницима – жртвама ватре са друге стране наводећи да је регистровано да су „побуњеници“више од 3.400 пута прекршили примирје.

Да ли Кијев заиста спрема велику офанзиву, као што тврде проруске власти на истоку Украјине, тешко је поуздано рећи, али чињеница да упорно одбија директне преговоре са њима појачава сумње да ће бити још сукоба.

Украјинска војска није напустила своје положаје на истоку земље, док проруске снаге држе своје давно заузете пунктове, па је размена ватре, често и насумице, свакодневица због које пате цивили који су остали између непријатељских линија, као у градићу Пискију.

Њихов живот се одвија углавном у подрумима и склоништима из којих излазе само када морају, а основне животне намирнице купују искључиво на црном тржишту.

У избеглиштво је са истока земље отишло око 400.000 људи који су махом смештени у Русији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: