Улица Ива Вране бб

Пише: Бећир Вуковић

Потпуна безименост је немогућа, али шта значи станујем у улици Станоја Станојевића бб, сем што удвостручује безименост. У том смислу можете тврдити и да Станоје станује у улици итд. Да ли се збуните у улици пуној слова бб по зидовима. Кажем, било би све у реду кад бих знао гдје улица почиње. Ко станује на адреси бб, не може да гласа. Носи кући документа са адресом бб. Каква је то идентификација. Не може неко икс, да живи чак у главном граду, у улици тога и тога, на адреси бб. На страну што је то понижавајуће. Примера ради: у улици Ника Берише бб, или у улици Кемала Турковића бб. Мој пријатељ сматрао је казном што живи у улици Бошка Бухе бб. Са четири б: ББбб. Цијела Златица је под општом адресом бб. И Загорич, линијом око пруге. То је мека и медина за крађу избора.

Докон думам да је правилније итд него бб. Нема смисла да грађанин х, у 21. вијеку живи на адреси бб. (Ах, да, може само Брижит Бардо). Да сам какав народни представник, на скупштини бих предложио да се оно бб, замијени са итд. Ако странац забаса улицом са бб умјесто бројева, може закључити да је ушао у град-лавиринт пун метафизичких пикантеса.

У Подгорицу је долазио Љоса, али штета што пут није нанио и Кортасара, писца „Школица“ па да прошета улицама бб, или сврати у Библиотеку Матице српске на Римском тргу бб. Све дотле – ко зна докле – док Матица српска буде становала на Римском тргу бб, о нашим културним приликама џаба је думати. Наравно, и политичким неприликама.

Не можете тек тако иронично проћи улицом Станоја Станојевића бб. Зато што бб служи диктатору за крађу гласова (опозиција која, углавном, живи у улицама и сокацима бб), мора се већ ујутру пробудити, тј. побунити. Одатле да изискри револуција – Црњански би рекао „револуција душа“.

Матица српска, ул Матице српске, бр. 1, Нови Сад. То је адреса.

И кад бих могао да претпоставим диктатуру која није цинична, не бих могао да не посумњам како диктаторима, и то бб, и те како служи. У улици са безброј бб, може да станује 100 душа, али, диктатор, на волшебан начин скоцка да станује и 1000.

Све има свој број. Не може ни улица без бројева. Далеко било, и ономе који је кренуо на онај свијет, на палцу на нози, окаче број.

Некад се и заселак уписивао у адресу. Ево бивше адресе мога ђеда: Господин, Пуниша Милинков Вуковић, Окутњице, Доња Штитарица, ЗП Мојковац, Црна Гора, Југославија. Шаље: Милета Вуковић, итд, Лондон, Енгланд. Честитка за Божић ’61. Чувам је у библиотеци.

Десетак година био сам секретар Удружења књижевника Црне Горе, ул Предград, бб. Прве ријечи с врата изморених гостију, писаца, новинара, и иних, биле су: једва сам на једвите јаде нашао Удружење. Нико не зна гдје је улица Предград, још бб. По цијелој Старој вароши само наџиџано бб, а затворени пусти пенџери. Свеједно, за Дом књижевника нико се више не распитује, па чак ни писци. Гавране, одлепршао је Дом, волшебно, говораше ми Мишел.

Како да Црногорац пун националног самољубља, станује у улуци Ива Вране бб. Зато, ослободимо градове лудости. Али и невиђене и нечувене крађе на изборима.

– Душо, извините, гдје станујете? Испратићу Вас.
– У улици Државног удара бб.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: