Улога метле у савременој умјетности

САВРЕМЕНУ УМЈЕТНОСТ која се легитимише као борба против КОНВЕНЦИЈА прати невјероватна конвенција. Прати је КОНВЕНЦИЈА која се претворила у својеврсни парадокс.

Објаснимо…

Све што се изложи у јавном простору и попрати епитетом УМЈЕТНОСТ проглашава се значајним културним догађајем и по парадоксалној конвенцији постаје доказ о новој степеници у културном уздигнућу друштва.

Ко је пропустио да се диви потписаним отпацима разних врста, органским и неорганским, смећу издвојеном, расутом или пресованом, мишјим инстинктом изгриженим и згомиланим папирима, ишкрабаним плохама платненим, бетонским, папирним, будаластим и психоделичним егзибицијама неартикулисаних људских тијела названих умјетност перформанса која никако да прође са старењем тијела… ТАЈ савременик савремене умјетности уколико се не фолира и не сагласи са јавним дискурсом бива отписан из културе.

По конвенцији савремене умјетности такав човјек се проглашава заосталим, изван тренда, и што је невјероватно дрско, проглашава се интелектуално осиромашеном особом која не разумије дух културе свог доба и савремене умјетности уопште.

Све то не би представљао проблем да не постоје професије које су хиљадама година старије од савремене умјетности. Основно средство тих професија је метла. Метла је створена да се очисте боравишта живих бића у интересу њиховог опстанка. Чишћење у свом животном ареалу једнако користи и људски род и животињски свијет. Метла као основно средство чишћења, усавршавала се током историје али јој се функција није мијењала хиљадама година уназад.

За руковање метлом потребан је минимум минимума , само зрнце здравог разума. Захваљујући том сачуваном зрнцу разума у садејству метле и савремене умјетности добили смо умјетнички контрапункт. Добили смо нову хармоничност, ново усаглашавање.

У чему је суштина тог контрапункта. Чистачица би могла бити одличан савремени умјетник под условом да је нерадна. Савремени умјетник ма колико радан био добио би отказ уколико би се задесио у простору који није означен као умјетнички.

Чистачица за разлику од умјетника има на располагању на милијарде простора више да у сваком од њих заради своје парче хлеба. Умјетник је по том питању више него хендикепиран. Међутим удруживање и заједнички рад чистачице и савременог умјетника обома отварају нове могућности што доводи до умјетничког контрапункта. Послије свега намеће се дилема с чим се у том умјетничком контрапукту суочавамо.

Са још једном постмодерном, са кичом, са кемпом, са трешом, са новим варваризмом или са адаптабилном логиком и здравим разумом људи посвећених својим професијама. У професији чистачице правила се нијесу мијењала хиљадама година, у професији умјетника правила се мијењају свакодневно. Удружени чистачица и умјетник уводе нас у доба нове умјетности.

Послије овог мало подужег увода прочитајте како на савремену умјетност реагују руковаоци средствима хигијене.

Чистачи музеја против модерне уметности

Почетком новембра 2011. године у Музеју Оствал у немачком граду Дортмунду чистачица је уништила дело савремене уметности Мартина Кипенбергера, осигурано на 800.000 евра. Рад под насловом „Кад почне да капље са плафона“ био је умиваоник у коме се, такорећи, налазио седимент од капања са плафона.

Чистачица је видела прљав умиваоник и добро га очистила. Ова акција названа је једном од најмоћнијих у савременој уметности, тим пре што је дело осигурано на 800.000 евра, иако се радило о обичној прљавштини.

У фебруару 2014. историја се поновила у Италији. У Музеју у Барију чистачица је бацила неколико згужваних папирних експоната и са стола помела мрвице колачића, који су, како се касније испоставило, део инсталације вредне 10.000 евра.

Историја се поновила по трећи пут. Опет у Италији. У граду Болцану, чистачица музеја видела је инсталацију „Где ћемо плесати вечерас?“, која се састоји од флаша шампањца, опушака и конфета разбацаних по поду. И, наравно, све је то очистила и избацила из собе…

Пише: Ранко Рајковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: