„Умиљата“ Тамара на два буџета, а Раде још мирише на таличне буреке

Иако је, чак и њима јасно, да ће Милова камарила изгубити на подгоричким изборима наредне године, они ипак покушавају нешто да чине да би створили привид да брод не тоне иако су појасеве за спасавање давно разграбили и само чекају да први скочи у воду.

Иако овај сметени на челу Владе својим нечињењем или траљавим чињењем оставља простор тој несрецној организацији званој ДПС да се консолидује, готово је. Проћи ће као Рашко и Драгиња у Никшићу.
Зашто се онда претходних неколико мјесеци ужурбано ради и сипа велики новац из општинског буџета да би се створила подгоричка телевизија и портал. Да би разграбили наше паре.
Може се лако замислити како ће се чедо зањихати ако око његовог зачећа раде Тамара Никчевић и Раде Војводић.

Тамара је капо, а Раде, као и увијек, потрчко. Научио је то још у младости. Највећи гушт му је био када се у ситним сатима нађе неђе око кафанског стола за којим сједе ракијави Мило, Сито и каква певаљка да се разтрчи по граду, у којем су једино будни пекари и врх несрећне државе, да тражи топли бурек за газду.

Проструже погано та шкотска ракијштина, а шатобријани, кавијари, јастози и друге морске ђаконије дојадили па се поштен човјек зажели бурека.

Е тај Раде и ова наречена Тамара прегли да одбране „државу“ од народа. А за то нема бољег оружја од медија. Народним парама оснивају медиј који ће да брани „државу“ од народа. Односно они од наших пара оснивају медиј да бране клан који је опљачкао нашу државу и задужио неколико наредних генерација наше дјеце. О томе колико смо обрукани па сада када неко чује наш језик на западу одмах мисли да је ријеч о опасном и сумњивом лику на пропутовању из Колумбије, да и не говоримо.

Тамара посљедњих неколико мјесеци посе двије сисе, односно сиса и исисава два буџета. Онај државни у РТЦГ гдје у „Телескопији“ јадикује и псује са Миком, Љубом, Андрјејем, Аднаном и муанатом Драгињом, истовремено ради на формирању ПГ телевизије и портала и тамо узимајући високу апанажу (свота новца којом породица стално подупире и помаже своје чланове – једно од значења овог појма).

Поштујући правила еснафа којем изворно и суштински припада, док факултативно обнаша политичку функцију, Ђукановић чува и награђује послушне и одане.
Тако је добро запамтио Радове буреке па су се овом прозаичном лику прилично брзо отварала врата успјеха – стицања.

Као у оној његовој пјесми из „Посљедњег вагона“ која јегутљиво и пубертетски нариче – …“ништа није као што је било, дани споро а године журе“ …, Раде је журио да што више стекне, да искористи прилику.

Прво се, што каже посланик Милачић, нашклапао у режимској ИН телевизији, приватном гласилу клана и режима.
Онда је добио челну позицију у РТЦГ , ту је сисао годинама и на крају испраћен са сто и кусур хиљада еура отпремнине. У међувремену је био власник фирме која је по Црној Гори издавала билборде.

Сада је Раде десна рука Тамари. Када наредне године, након потрошених милиона и милиона еура нашег новца из буџета Подгорице, буде очигледно да ће изборе изгубити и да немају рашта чекати нову власт Раде и компанија ће опет узети отпремнине и склонити се да на миру грицкају нашклапане милионе.

Какав је то хохштаплерски систем да индивидуа, најоптимистичкије речено, осредњих могућности нашклапа милионе и три деценије зиви као бубрег у лоју, а наши најбољи ђаци грицкају, боље рећи црве пет стотина еура професорске плате или са још двије стотине више у љекарској ординацији. Толико Рада кошта када се у доцним сатима у Сплендиду осоколи да пошаље пиће газди и његовој свити. Опрости пристојни читаоче, али нормалан човјек осјети потребу да се одмах и истовремено олакша на оба краја.

Ј.А.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: