Умјерено прскалицом гасити пожар

Пише: Бећир Вуковић

Ако су овакви били партизани, као што је данашњи Зувдија Хоџић, онда се није чудити што је ово овако.

Нема боље слике Тринаестог јула: Зувдија поред споменика Титу у Подгорици.

Јесте да је велика мука и нервоза, али, искрено говорећи – одавно нисам тако уживао, као у ТВЦГ преносу Зувдијиног обраћања нацији испод Титовог шињела, и Зувдијиног словца о Тринаестом јулу. Потрефило се да и ја у нечему уживам. Ријетко се потрефи да уживам, али, ето, потрефило се, иако је број 13.

Зувдија научава да је Тито замишљао баш овакву Црну Гору. (Остварила се та Титова визија, само још јаме фале…) Одавно нисам чуо нешто прецизније. Нико до сад не потрефи ко Зувдија.

Некад, у земану, по годину дана нијесам могао потрефити ни село, а некмоли кућу. Сад, богоми, потрефим… Потрефи и ћорава кокош.

Ако мене питате, рећи ћу вам још и ову. Ништа нијесте потрефили колико Тринаести јули са Зувдијом. Не остварују се сваки дан велике идеје. Једном, у 70 година, и пуна капа.

Потрефили сте и унутрашњу политичку трговину са Невлудом, Кенаном, Калампером, Пуришићем, Чиргићем, Шеховићем, Бегићем… Али, то нијесте тек тако одока потрефили. Бого благи, како они потрефе своје новчанике. Не може им један еврић промаћи низ ногавицу.

Не можеш сваку ноћ потрефити. Ако и не потрефиш, ко да си потрефио, потрефићеш неђе, све је то мање више исто, има и овај нови закон који штити оне који не потрефе ђе треба.

Потрефило се и са Умјеренима. Пита ме јуче један чоек у Пољима: можеш ли ми, укратко, објаснити, шта су Умјерени.

Ево, овако, најбоље ћеш сватити, да не разбијаш главу. Рецимо, не дај Боже – гори ти појата, а ти – умјерено гасиш. Не просипаш цијелу канту воде. Него мало – љуцнеш… Љуцнеш, па сједнеш, и починеш… Може ли – умјереније…

А, тако значи..?
Тако, него како..!
Е, па боље да капом гасим пожар..!
Умјерено гасиш пожар оном кантицом са рупицама…!
Е, вала, не може умјереније, но овом прскалицом….
Е, може и још умјереније – кап, по кап, по кап…

А, шта оно моле Умјерени да их не нападамо. Не ваља им та. Требали су рећи – морате нас нападати – али – умјерено нападајте. Све је већ речено и написано. Ћерајте нас, само нас умјерено ћерајте. Не прећерујте. Ништа није остало што није опјевано. Ништа ново ни под качкетом, ни под капом небесном.

Да је неко некад рекао да ће се ова мала прича искапати кроз малу рупицу – нема тога ко би повјеровао. Има један умјерени у Умјереним, каквог није рађала Црна Гора. Нема те справе која ће измјерити његову умјереност.

И, ви, Вуковићи, све носите умјерено. Све, брате. И, умјерено пуштате бркове. Не прећерујете, но потрефите. Не уфитиљите брк да пркосите. Има само један Вуковић, који није умјерен. Но пуштио бркове наниже барбар са машњом. Није, тај, од наших Вуковића. Подавно је тај предиго.

Поврати се мало, нијесам баш сватио ону малопређашњу. Не знам да ли си причао о Зувдији, или о Умјереном.

Ето, код Умјерених има један одавно умјерени млађахни старац са црвеним гаћама. И плавичастом маском. Само је маску требао ставити на очи, ко прави Латини.

И Зувдија је у црвеним гаћама био Титу у походе. Слободно, могао је и онај Умјерени замијенити Зувдију. Исту су школу похађали у Кумровцу. И били одликаши.

Причам ти што знаш, што је већ неко реко, али није згорег да ти поновим. Замисли да данас Руси подижу споменик Стаљину, Бугари Живкову, Румуни Чаушескуу, а Албанци Хоџи… Немој замишљати…

Богоми, по Америци руше споменике и Вашингтону, а можеш ли замислити шта би било са Билом. Да није Клинтону Албанаца, а Титу Црногораца, давно би носевима орали по асфалту. Не би иг спасили ни Умјерени.

Поменимо и пјесничко надахнуће предсједника Скупштине Црне Горе током додјељивања Тринаестојулске награде. Ко је писао ону беседу, не може Зувдија стићи на све стране. Не може свако преточити такав осјећај слободе.

* * *

До избора, нема спавања. То да знате. Једна баба, пошто ништа није могла научити синове, на крају, учила је унуке. Благо баби, ноћас нема спавања. Ноћас само Јевреји спавају.

А, било је то уочи Божића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: