Умјесто Мрваљевића доктору о повредама говорили полицајци

Упркос томе што се у љекарском извјештају наводи да је Никшићанин Јован Мрваљевић послије хапшења “без видљивих повреда” Заштитник људских права и слобода утврдио је након анализе видео снимака изузетих са надзорних камера унутар полицијских просторија да се око пола сата од љекарског прегледа отежано кретао, ослањајући се на полицијског службеника. Омбудсман је у мишљењу о случају полицијске тортуре над Мрваљевићем указао да су припадници Сектора за борбу против организованог криминала и корупције повриједили уставна права овог Никшићанина.

Мрваљевић је ухапшен крајем 2020. године, а иако је осим дављења и гушења био и брутално пребијен, у љекарском извјештају након што је доведен у Ургентни центар констатовано је да нема видљивих повреда.
Припадници Одсјека за посебну оперативну подршку Управе полиције у којој су били, под командом Мирка Бановића, Петар Лазовић, Предраг Јестровић, Југослав Раичевић, Слободан Мићковић, Иван Ђоковић, Иван Стаматовић, Жељко Радуновић, Дражен Мирановић, Сеад Лубодер, Вук Шуковић, Момо Мирковић, Мирко Ђукић, Милорад Митровић и Нешко Јаредић, судећи према налазима Еуропола и транскриптима разговора неких од њих, чинили су, присуствовали или су знали да се чине кривична дјела тортуре над ухапшеним људима, пренио је недавно „Либертас“.

Мрваљевић је, како се наводи, у притужби и разговору са представницима Заштитника навео да је у току 2020. године доживио тортуру и мучење од полицијских тимова, Сектора за борбу против организованог криминала и корупције (СБПОКК), први пут у јулу 2020.године. Рекао је да су полицијски службеници упали у његов стан у Никшићу, да су га тукли, малтретирали, мучили, уцјењивали, пријетили силовањем и убиством, али и да ће наудити његовој невјенчаној супрузи и мајки, тражећи да лажно свједочи, да ради за „шкаљарски клан“ и да има задатак да ликвидира одређена лица.

Потом је тврдио да је злостављање тада настављено у ЦБ Никшић гдје су га скинули голог и снимали телефоном, да га је полицијски службеник шамарао, а потом са осталим колегама убацио у ауто и присилио да на пиштољу, који је био у ауту извађен из неке кесе, остави отиске и да му је пријетио да ће напаковати убиство.

По његовој тврдњи, злостављање се поновило 30. децембра те 2020. године, након што је Интервентна полиција у Никшићу зауставила возило у ком су били он и његови пријатељи, а у ком је пронађен пиштољ.

„Даље наводи, да су га послије неког времена извели у хол полицијске зграде ЦБ Никшић, гдје је видио више маскираних полицајаца; да су му се смијали и добацивали, да су га увели у њихов ‘БМW X5’ и рекли му, да знају и да је боље да призна да је спремао ликвидације; да је говорио да нема појма о чему се ради, да сиромашно живи и да се бави продајом кола. Међутим, они су га, псовали, викали, пријетили психички и физички малтретирали, да су пријетили да ће да му силују невјенчану супругу и да ће га убити, како би изнудили признање“, наводи се у документу Омбудсмана.

Описао је да су га чизмама шутирали, да је губио више пута свијест, да је препознао једну особу која је почела да га дави рукама и удара шакама по глави, уз све то пријетећи и псујући га.

„Онда су га одвели у Ургентни блок Клиничког центра Црне Горе у полусвјесном стању, гдје није могао стајати на ногама и да је зато био смјештен у болничка колица, а докторицу су пожуривали и говорили јој да му није ништа“, цитира се навод подносиоца притужбе.

У једном тренутку, наводи се, подносилац притужбе се сјећа да је два пута долазио к себи на путу до Клиничког центра, док га је полицијски службеник који се налазио на мјесту сувозача шамарао да му се врати свијест, говорећи „добро је сине, држи се, шта направисмо, ту смо, ево нас у болницу, нико брже до болнице није стигао, исправи се“.

„Сљедеће чега се сјећам јесте да су ме ставили у колица и потом одвезли до доктора на основу чега сам схватио да се налазим у болници. Након што је доктор почео да ме прегледа, чуо сам да је питао службенике полиције шта ми је, на што су му исти рекли да имам шећер и да им требам, само да се опоравим и да идем са њима. Сјећам се да су ми дали ињекцију у предјелу десне бутине, бромазепам и прикопчали су ми инфузију, како би ми се опустили мишићи од стреса и од шока. Након отприлике сат времена, када су ми се мишићи опустили, полицијски службеници су ме опет одвели до возила марке ‘БМW X5’, црне боје и ја сам их питао да добијем медицинску документацију на што су ми они рекли „добро је, добићеш то“. Док сам боравио у болници, појавио се полицијски службеник који је сједио на мјесту сувозача током вожње до Подгорице, али овог пута без фантомке и укапирао сам да се ради о старијем човјеку који има око 40 година, сиједе косе, који ми је том приликом рекао „Да се договоримо, кад ово завршимо, смири се и идемо кући одмах послије, само да даш изјаву. Хоћеш ли нас тужити? Нећеш, није овдје било ништа страшно“, на што сам му ја одговорио, да их нећу тужити из страха да ћу опет доживјети тортуру од њих“, пише у налазу Омбудсмана.

Осврћући се конкрентно на сам догађај, Заштитник људских права и слобода подсјећа да је у пракси међнародних тијела раније препознато да је ризик од злостављања највећи у првим сатима лишавања слободе.

„У том смислу, Европски комитет за спречавање мучења и нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања досљедно истиче важност три процедуралне гаранције успостављене у циљу заштите од злостављања, односно, право на приступ адвокату, право на приступ доктору и право на да треће лице по избору буде обавијештено. То претпоставља да су особе лишене слободе о тим правима уредно обавијештене, усмено након привођења и, што је прије могуће, писаним путем, на језику који оне разумију. Ово “тројство права“ требало би се примјењивати од самог почетка лишења слободе од стране полиције – то јест, када је дотична особа дужна остати у полицији. Примјењено на околности конкретног случаја, закључује се да нити једна од наведених гаранција није спроведена у пракси“, навео је Омбудсман.

Како се напомиње, из списа предмета се не може закључити да је подносилац притужбе обавијештен о праву на адвоката нити да је добио прилику да било кога, на било који начин, обавијести о мјерама и радњама које су предузете према њему, а при чињеници да му је телефон одмах одузет, у вези са чим му је издата потврда о одузимању предмета.

„Заштитник је већ примјетио да је љекарски преглед подносиоца притужбе извршен уз надзор поступајућег службеника СПБОКК- а, по одлуци поступајућег службеника, а не доктора, из чега се може закључити да подносилац притужбе није био у прилици да се слободно изрази и евентуално пријави злостављање. Са тим у вези, Заштитник примјећује да се из извјештаја љекара специјалисте бр. протокола 23197 од дана 31. децембра 2020. године закључује да су поступајући службеници говорили у име подносиоца притужбе: ”доведен од полиције, који наводе да је током хапшења наступило гушење, убрзано дисање, стезање шака”, док се у извјештају не наводи да је подносилац притужбе било шта рекао“, пише у документу.

Иако се у љекарском извјештају наводи да је подносилац притужбе “без видљивих повреда”, Заштитник примјећује да из службене забиљешке Одјељења за унутрашњу контролу рада полиције сачињење на околности прегледа и анализе видео снимака изузетих са надзорних камера које су постављене унутар службених просторија СБПОКК-а произилази да 31. децембра 2020. године у 01:52:37 часова службеници СБПОКК-а приводе једно лице.

„Које се отежано креће заносећи десном ногом и потом се ослања на полицијског службеника безуспјешно покушавајући десном ногом да направи лучни покрет уназад, а које лице је несумњиво подносилац притужбе који је непосредно прије тога био на љекарском прегледу (љекарски извјештај сачињен у 01:24:07)“, пише у налазу Омбудсмана.

„На основу спроведеног испитног поступка, утврђених чињенице и примјене релевантног међународног права и домаћег законодавства, придржавајући се начела правде и правичности, Заштитник људских права и слобода закључује да је СБПОКК својим поступањем повриједио члан 29 Устава Црне Горе (о лишењу слободе.прим.ат), односно члан пет Европске конвенције о људским правима, на штету подносиоца притужбе“, наводи се у налазу Омбудсмана.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: